У правним државама знање је основ успеха. Грађани сумњају, питају, захтевају. У тоталитарним, диктаторским је „сналажење“ и подаништво основа успеха и базира се на онима који клече, кличу и моле
Трагање за оптималним „друштвеним договором“ и ефикасном државом као креативном синтезом друштвених односа траје колико и историја наше цивилизације. Два су основна приступа доминантна: први, демократски, полази од преовлађујућег система обичајних вредности које потом претвара у законе, уз формирање институција које имају моћ да законе спроводе и те вредности штите. То су друштва стабилних односа и вредносног континуитета. То су друштва у којима се радикалне промене дубоко промишљају, а проблеми антиципирају. Регулатива се мења искључиво еx-анте да би се грађанство на време обавестило и припремило на промене. Закон се спроводи док се не промени, али се не „заобилази“.
Други, ауторитарни (тоталитарни), полази од „визије“ вође чија се моћ персонализује, регулатива се често објављује еx-пост чиме се кршење закона накнадно „легализује“. То су друштва дисконтинуитета, заснована не на законима, већ на тренутној вољи вође или олигархије, при чему се покорност подразумева. Овакав облик власти често прати еуфорија и клицање вођи после којих, по правилу, следи национална калварија. Од тога ендемски пати Исток, али ни Запад није имун. Сетимо се само Наполеона и Хитлера и последица на савременике али и на потомке.
Економски модели који проистичу из ових алтернатива и којим се обезбеђује њихово финансирање су дијаметрално супротни. Демократска друштва заснована на правној држави окренута су стварању вишка као кључном облику стварања богатства. При томе се кроз велике дебате уређује расподела вишка вредности, односи дужника и поверилаца, висина опорезивања… Ауторитарна и револуционарна друштва превасходно су окренута прерасподели постојеће а не стварању нове имовине и дохотка. Кључни актери су појединци блиски власти уз честу и еx-пост промену регулативе. Цивилизације настају на местима која су благословена ресурсима, али просперирају и трају у уређеним друштвима и уз постојање правне државе као рама који обезбеђује континуитет. Навешћемо само десет разлика између правних и ауторитарних држава, због ограниченог простора и библијског карактера броја.
Прво, у правним државама континуитет и сигурност својине и уговора су неупитни; у ауторитарним државама закони се често и ретроактивно мењају уносећи дисконтинуитет, неизвесност и страх од „реформи“.
Друго, у правним државама постоје јаке, трајне и независне институције које ограничавају самовољу и осионост; у ауторитарним основна институција је ВОЂА, од чијег уверења и расположења све зависи.
Треће, у правним државама основ успеха је просвећеност и знање; у тоталитарним је „сналажење“ и подаништво основни социјални инстинкт и основа личног успеха.
Четврто, у правним државама је перманентни прилив људског и финансијског капитала; из тоталитарних беже квалитетни појединци и масовно се износи стечено богатство.
Пето, правне државе енормно зарађују на „продаји“ стабилности и институција; тоталитарне продају сировине и квалитетни људски потенцијал.
Шесто, у правним државама становништво перципира државу као савезника и путоказ за лично понашање; у диктаторским, држава је батина, а страх и одмазда основна процедура.
Седмо, у правним државама администрација је сервис и промотер да се енергија посвети развоју; у тоталитарним, администрација је најрентабилнији „бизнис“ који прерасподељује богатство и расипа креативну енергију.
Осмо, у правним државама исходиште је у грађанину који непрекидно сумња, пита, захтева; у тоталитарним основ је поданик који клечи, кличе и моли.
Девето, у правним државама доминирају „мале теме“ окренуте појединцу, личним правима и садашњости; у револуционарним агенс је „класа“, „народ“, „будућност“. Стално се одлаже испуњење прокламованих циљева, а маштовитост вођа у образлагању неуспеха је безгранична.
Десето, правна држава је заснована на колективном памћењу, а револуционарна на опсени и заборављању.
Правне државе, полазећи од појединаца и садашњости, практично постају рес-публица (јавна ствар), док револуционарне полазе од нације, класе, будућности, фактички се претварају у рес-привата (приватну ствар) вође и његове олигархије. На читаоцима је да препознају у којој држави живе и какву прижељкују.
Миодраг Зец, Нин.цо.рс
“Шесто, у правним државама становништво перципира државу као савезника и путоказ за лично понашање; у диктаторским, држава је батина, а страх и одмазда основна процедура.”
Овог паметног професора никад нико у овој земљи неће да замоли да буде бар премијер, јер има, знање, искуство има, памет има, чврст је карактер, неустрашив, … али није полтрон, послушник, ду.еувлакач, није човек без карактера и није пе.ер.
“На читаоцима је да препознају у којој држави живе и какву прижељкују.”
Имам преко 70 година и стално сам живео у режимима који су ми правили проблем и нису били мој савезник, већ мој противник.
Сада поготово. Сад је врхунац.
Сад сам у затвору у коме имам “право слободног изласка у град”.
Ко ме сада највише дере, ко ми сваким даном узима све више и више слободе и свега осталог и ко ми је највећи непријатељ?
Хрвати?
Албанци?
Црногорци?
Босанци?
Немци?
Американци?
Турци?
ИД?
Не, јер их не зарезујем ни 1%.
То је кретенски, пе.ерски режим.