ВРЕЛИ дани и предлог мера за гашење пожара у државној каси обележили су недељу за нама. О овој другој, горућој теми разговарамо са др Миодрагом Зецом, професором економије на Филозофском факултету у Београду.
* Којим се лековима може ублажити ноћна мора звана економија?
– Овде је, уместо шарених пилула, потребна хирургија. Тражи се ампутација. Огромни делови друштва су толико инфицирани да се више конзервативном терапијом не могу лечити. Једноставно, неки трули делови ткива морају се одсећи.
* На шта конкретно мислите?
– У Србији је поремећен метаболизам друштва. Треба државу, као основу која уређује друштво, поставити на сасвим друге темеље. Ваља ампутирати све непотребне пијавице које су на све стране прикачене за слабашни организам који се зове српска држава.
* Кључна реч протекле недеље је била штедња. И то што пре и што више.
– Кључна мера мора бити реструктурирање. Јер, штедња се код нас често и не деси, а најављивана је стотинама пута, још од 1970. године, па наовамо. Не сме се штедети на образовању, здравству… А мислим да ће они, ипак, бити на удару.
* Да ли и економисте потреса економска криза?
– Велики део свакако да. Оне који су блиски естаблишменту и који непрекидно мењају своја политичка учења вероватно не.
* Шта вам је, на личном плану, обележило протеклу недељу?
– Добио сам унуку Софију од сина Бранислава. У том контексту намеће ми се и питање шта ћемо оставити својим унуцима. Ови најмоћнији људи мисле да им оставе велику имовину, неки други малу имовину, мислећи да ће тако решити будућност деце. Али ако им не оставимо уређену државу, нити ће моћи да уживају у имовини коју су у датом тренутку стекли, нити ће имати срећу у држави у којој су се родили.
