Литванија сматра да политика проширивања Европске уније мора да се преиспита и “уравнотежи” тако да земаљама које “деле наше вредности и политику”, попут Украјине, мора да се отвори могућност уласка у чланство ЕУ, а не да то имају и земље које “војно вежбају с Русијом”.
Министар иностраних послова Литваније, Антанас Линкевичиус је, како преноси Политико, “у осврту упереном на Србију рекао: ‘Неке земље преговарају о чланству, а учествују у војним вежбама с Русијом на нашим границама, док друге с веома снажним побудама, ојачаном јавном подршком и суочене с војним претњама и претњама суверенитету, немају чак ни изгледе за чланство’ “.
Политико пише да је изјава шефа дипломатије Литваније израз незадовољства балтичких земаља, а делом и Пољске, због одбијања Србије да прихвати политику санкција ЕУ према Русији.
Дипломатски званичници ЕУ у Бриселу су агенцији Бета већ раније предочили да је “Србија изгубила наклоност нарочито балтичких земаља због изразито пријатељских односа са Русијом”, уз опаску и да је, иако опхрвана тешким економским недаћама и проблемима у правосуђу, Хрватска ушла у чланство Уније захваљујући подршци “нарочито Немачке, па и Аустрије, док Србија нема праве спонзоре”.
Из Брисела није било коментара на изјаве Линкевичиуса, али је оцењено да то није шири став унутар Уније, утолико пре што је председавајућа ЕУ – Естонија јасно за наставак политике пријема нових чланица у Унију.
Такође, већина у ЕУ сматра да Србија треба да ипак постепено и кад дође на праг чланства, усагласи своју са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Литвански министар је, међутим, заузео став да “ЕУ води неуравнотежену политику проширења… и ми ћемо убити целу нашу политику источног суседства због оклевања око тога “.
Додао је да “одлуке ЕУ морају да се руководе заједничким циљевима, а не унутрашњим политикама”, чиме је циљао на снажан отпор посебно Холандије да Унија одобри Украјини перспективу уласка у чланство.
Бета
