МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: „Много је ствари које нам власт мора објаснити!“

Мало смо збуњени: да ли Србија има много пријатеља на целом свету и да ли је Србија лидер на Балкану? Да ли је Србији из Брисела стигао ултиматум или није? Да се Србија до недеље одрекне имовине „Телекома“ на Косову, као што је изјавио Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ да Београд треба до недеље да се изјасни да ли прихвата или не прихвата „накарадни предлог споразума о телекомуникацијама“, или ништа од евроинтеграција? И, како се таква понуда зове, ако не ултиматум? Или се, као што процењују из ЛДП ради о „неодмереним, дипломатски наивним и штетним изјавама владиних чиновника“, које „само додатно храбре националистичке организације и појединце, који у најновијем колебању власти у Србији виде шансу за наметање својих погубних идеја“?

Није Ултиматум, али дат је рок, није штетан предлог Брисела, али су по Србију штетне изјаве Марка Ђурића? ЛДП је такође приметио да „подршка европској идеји у Србији данас бележи историјски минимум, баш из разлога што је свака влада до сада своје неуспехе на пољу модернизације друштва, подизању стандарда грађана и изградњи институција правдала притисцима Европске уније поводом питања на које је своје одговоре дало време“. Ко је овде луд?

На ред је онда дошла конфискација „Трепче“. Марко Ђурић изјавио је да ће у понедељак, 10. октобра, предложити Влади Србије да затражи хитну седницу Савета безбедности Уједињених нација о Косову и Метохији и „отимању српске имовине“ и кршењу резолуције 1244. „Трепча није без разлога унета у ту резолуцију, већ због тога што од ње зависе живот и егзистенција наших људи“.

ЕУ о овоме ћути. „За мене је неприхватљиво то што ЕУ ћути о покушају конфискације и отимања ‘Трепче’… Они ћуте о теми која је суштински значајна за односе Београда и Приштине, а одговорни су за дијалог Београда и Приштине“, рекао је Ђурић. Али изгледа да осим Ђурића, ни многи у Србији немају шта да кажу, ако не рачунамо неке еврофанатике који су ових дана стигли да објасне како је прича о 200 милијарди долара вредности „Трепче“, смешна, јер цео Балкан не вреди толико. Занимљиво је да се никада није нашао ниједан Албанац са сличном изјавом.

У међувремену, на некој утакмици у Скадру, навијачи Хрватске и Албаније сложно су урлали „Убиј Србина“ и друге грозоте, а фудбалска Европа се прави да то није чула.

И док Медведев отказује посету Србији, један Влади близак лист најављује специјални рат Америке и ЕУ против Вучића и Србије. Збуњени смо јер наши велики пријатељи Америка и ЕУ не постављају ултиматуме само захтевају да Србија уведе санкције Русији, одрекне се Косова и Републике Српске.

Док Марко Ђурић рачуна на Уједињене нације, фамозну Резолуцију 1244, и светску правду, у Влади Србије су прилично тихи. Збуњујуће је то шта нам наши пријатељи раде, а такође је збуњујуће да се Србија ових дана клони да било шта каже нашим великим пријатељима, пошто су наши велики пријатељи ових дана прилично заузети дрмањем кавеза и у осталим деловима Балкана, на коме је, као што се зна Србија лидер. Косово, Босна, Македонија, па и Црна Гора, у којој је, Мило огорочен што се руским новцем финансира његово рушење.

Европска идеја на западном Балкану, испоставља се ових дана као идеја нестабилности, неправде, отимачине, ултиматума и страха, али о томе није згодно говорити пошто су сви мало нервозни. И Европска унија, и НАТО, и УСА, и наше комшије.

Збуњени смо, јер се у ствари не зна, одједном, ко су нам пријатељи, па би било лепо да нам то неко каже. Као што би било лепо да нам неко каже постоји ли нека друга реч за ултиматум? И да нам неко лепо објасни каква је то игра са „Телекомом“ на Косову, и да ли је „Трепча“ знак да је Косово изгубљено, и да ли прича о етничком чишћењу Срба на Косову значи да је оно и формално изгубљено, и коме да се жалимо?

И шта је европски пут Србије, и да ли је пад подршке грађана уласку у ЕУ важан или уопште није важан, и да ли је ово пут којим се ређе иде, или је Србија на крају пута?

Јер, ако нам неко ово под хитно не објасни, имаћемо разлога да поверујемо да су све дилеме око уласка Србије у ЕУ решене – ми више нећемо морати да их молимо да нас приме, ми ћемо у ЕУ бити депортовани.

Мирјана Бобић – Мојсиловић, Новости