Асимилација Срба се врши на много начина у Црној Гори, а њихова маргинализација се спроводи и кроз економско заостајање
Број Срба у Црној Гори смањен је са 198 хиљада, приликом пописа 2003, на 178 хиљада приликом пописа 2011, а њихов удео у укупном становништву смањен је са 32% на 28,7%. На основу знатно веће просечне старости Срба (преко 45 година) од Црногораца (око 35 година) приликом пописа становништва у 2021. можемо очекивати да ће број Срба бити смањен на око 150 хиљада, а њихов удео у укупном становништву биће додатно смањен на око 23%. Осим што су Црногорци први народ без ђедова, нажалост су и први народ у свету где деца припадају једном а родитељи другом народу.
Асимилација Срба се врши на много начина у Црној Гори, а њихова маргинализација се спроводи и кроз економско заостајање. Овде наводимо само два податка: удео пет општина са српском већином у укупном броју запослених и у укупном фонду исплаћених зарада.
Сабрали смо податке за Беране, Бијело Поље, Херцег Нови, Пљевља и Плужине и ставили их у однос са укупним бројем запослених и израчунатим фондом исплаћених зарада.
У ових пет општина је живело 66 хиљада Срба и 79 хиљада припадника других народа, приликом пописа из 2011. Осталих 112 хиљада Срба живело је највише у Подгорици и Никшићу, па у Будви, Котору и Даниловграду. Удео ових 5 општина у укупном броју становника износио је 23,4% (податак потребан ради поређења са одабрана два податка).
Укупан број запослених, од јануара 2011. до октобра 2018, повећан је у ових 5 општина са 28.248 лица на 29.559. Њихов удео у укупној запослености смањен је са 17,9% на 15,2%. У односу на удео у укупном становништву приликом пописа (23,4%) ове општине су имале за 35% мању запосленост.
Пошто се у Црног Гори догађа Подгоризација, као Београдизација у Србији, не би било коректно не погледати шта се догодило и са Подгорицом и са осталим општинама са српском мањином.
Укупан број запослених у Црној Гори, у периоду посматрања, повећан је за 35.455 лица. При томе је Подгорица повећала број запослених за 24.954 лица, а удео у укупној запослености са 42% на 46,9%.
Остале општине, по одбитку 5 општина са српском већином и Подгорицом, смањиле су удео у укупној запослености са 40,1% на 37,9%, али су повећале број запослених за 10.501 (са 63.267 на 73.768, за 16,6%, што је преко 2% раста годишње). Значи, оствариле су пораст економске активности у односу на стагнацију у општинама са српском већином.
Укупан фонд нето зарада, израчунат као производ просечних зарада и броја запослених, повећан је, од јануара 2011. до октобра 2018, за 19 милиона евра, са 80 на 99 милиона. У овом повећању Подгорица је имала пораст од 11,9 милиона, остале општине без Подгорице и пет одабраних за 6 милиона, а пет општина са српском већином за 1,1 милиона евра.
Пет одабраних општина смањило је удео у укупном фонду зарада за 1,8 процентних поена, са 15,5% на 13,7%. Узевши у обзир удео у укупном броју становника, фонд зарада по становнику представља 58,5% од просека за Црну Гору (више од тога за исељавање након 2011. из ових општина).
Подгорица је повећала удео у фонду исплаћених зарада за 3,2% поена, са 45,8% на 49%. Остале општине су смањиле удео за 1,4%, са 38,7% на 37,3%, али је фонд зарада повећан са 31,1 на 37,1 милиона евра што је раст за 19,3% (раст фонда у пет општина био је 9%).
Подаци о одабраних пет општина не садрже и податке о запосленима по националној основи, а како бисмо сазнали да ли се лакше добија посао уколико се неко декларише да је Црногорац, Бошњак или Албанац.
Маргинализација Срба у Црној Гори је неспорна. Али, догађа се и маргинализација Срба у Србији много већим интензитетом од ове у Црној Гори у десетинама општина у Србији које имају бржи демографски пад, смањивање броја запослених и фонда зарада, у односу на ових пет општина у Црној Гори.
Мирослав Здравковић
Опрема: Стање ствари
