Код комуниста је увек постојао слоган да револуција не може да чека. Тако смо осмог фебруара добили у јавност Полазне основе за израду и расписан тендер за ангажовање невладиних организација које ће да раде тај закон. Није прошло ни месец дана, а они су већ изашли са нацртима закона!? Дакле, у свега неколико недеља они су завршили тендер, ангажовали писце, написали законе, усагласили их са радним групама Министарства, усвојили и пустили их на јавну расправу. Овом ударништву ни Алија Сиротановић не би имао шта да замери.
О озбиљности посла најбоље говоре Полазне основе за Закон о истополним заједницама, углавном прекопиране из актуелног Породичног закона, где постоји и чувена формулација која је изазвала салве смеха не само сваког правника у Србији него и сваког са мало здравог разума. Ту се каже да истополну заједницу не могу склопити „рођени брат и сестра, брат и сестра по оцу и мајци, стриц и синовица, ујак и сестричина, тетка и братанац, тетка и сестрић“, као и „тазбински сродници у првом степену праве линије, односно свекар и снаха, зет и ташта, очух и пасторка, те маћеха и пасторак“. Сад, како би особе различитог пола могле да скалапају истополну заједницу, макар и инцестуозну, министарка нам није објаснила…
Три нетачна аргумента
Цео овај пакет је, наравно, заснован на неистинама, пропаганди и на правном и политичком насиљу. Јавна расправа о фундаменталним питањима је наменски ограничена на свега пар недеља како би се заправо избегла стварна расправа и показивање воље демократске већине грађана. На било каквом референдуму или изборима такав програм би добио таман толико гласова колико и листа госпође Чомић на прошлогодишњим изборима, дакле 30.591 или мање од један одсто, где ни њено стрељање пред камерама није помогло.
О свему овоме ћемо детаљно говорити и понудити анализе и оквир онога што нас терају да усвојимо. За прву реакцију само оно што је најважније знати. Они износе три аргумента, и сва три су потпуно нетачна.
1. Не усваја се закон о истополним „браковима“ него закон о истополним заједницама. – Тачно је, међутим, да се предлог закона само не зове законом о браку, а да у суштини намерава да права истополних заједница регулише максимално широко и да га решава кроз породичноправну материју. Нису случајно полазне основе углавном узимане из Породичног закона Србије.
2. Истополни партнери не могу да регулишу права у Србији. – Такође нетачно. Свако може да склопи било какав уговор који је у складу са законом и обичајима ове земље и да га овери код јавног бележника. Дакле, тиме може да се регулише оставина и разна друга имовинска права и код тих особа.
3. Србија је у обавези да законски регулише истополне заједнице због одлуке Европског суда за људска права Олијари и други против Италије. – Такође нетачно. Могу да вам наведем бројне пресуде Европског суда за људска права које никад нису имплеметниране, како у другим државама, тако и у Србији. Многе европске државе, нпр. чланице Савета Европе попут Пољске и Мађарске, све више гледају како да се заштите од штетних одлука ове институције, и посебно све штетнијих одлука поменутог суда који не само да доноси идеолошки мотивисане одлуке неокомунистичког типа, већ убрзано претумачује и своје раније одлуке.
Русија је донела посебан закон где је изиричито речено да све што стиже у пакету од Савета Европе и Европског суда за људска права, ако је у супротности са руским уставом, за њу није валидно и релевантно. Узгред, у пресуди се не каже да је држава дужна да донесе посебан закон, већ да регулише одређена права, што може да се уради и уз промену закона о наслеђивању, итд.
Пут ка нестајању
Што се тиче измена Закона о забрани дискриминације, који је пре свега писала ранија повереница за равноправност, госпођа Невена Петрушић, он јасно иде у правцу проширења ионако прешироких и такође неокумунистички схваћених одредби о томе шта је дискриминација. Уз то иде и радикално пооштравање казни за нове вербалне деликте и деликте мишљења. Иза целог подухвата је јасна идеја да се пре свега додатно застраше и прогоне стручњаци који се најозбиљније боре против овог неокомунистичког лудила и покушавају да одбране право на природну породицу и пре свега право родитеља да васпитавају децу у складу са својим уверењима, а што би требало да им гарантују и Универзална декларација о људским правима и сви други валидни међународни документи. Са овим, наша држава иде у правцу Норвешке, где се верујућим људима одузимају деца.
На крају, морам да кажем да још нисам видео нацрт нове верзије Закона о родној равноправности који се у Политици већ увелико представља и промовише заједно са ова друга два предлога, са све интервјуом поверенице Јанковић, особе која је за прогон водећих српских патриотских интелектуалаца награђена још једним мандатом на истом месту. Свака част! Упутио бих читаоце у међувремену на одличну анализу ранијих предлога коју је Виктор Радун објавио 2017.
За почетак, тај закон је по дефиницији противуставан јер наш устав не познаје неокомунистичку категорију рода (џендера) већ само пол. Србија већ има Закон о равноправности полова. Занимљиво је да кад они говоре о равноправности родова, прича се опет своди на изједначавање особа мушког и женског пола. А шта је, молим вас, са осталих 75 родова које признаје Фејсбук, питао би се неко. Зашто се они дискриминишу? Хоће ли се приликом родног уједначавања броја запослених у вртићима или у рудницима (предлози из ранијих верзија) водити рачуна да буде једнак број и трансродних особа, колико и мушкараца и жена?
У Србији је прошле године умрло два пута више људи него што је рођено. Ако се усвоји овај пакет, то ће значити да је наше руководство свесно изабрало да нас води путем нестајања. Баш ме занима шта поводом овог пакета закона имају да кажу министар Ратко Дмитровић, министар Селаковић, посланик Ђукановић, посланик Јованов, посланик Бакарец и други истакнути фукнционери владајуће странке. И пре свега онај који на крају о свему одлучује.
Поштована господо, да ли је ово политика за коју се залажете? Молим вас да онда то лепо ставите и у свој партијски програм, да на наредним председничким и парламентарним изборима изађете са таквим обећањима која нужно воде и ка увођењу и формалног брака и могућности за такве супружнике да, на крају, усвајају и децу. Поштено.
Миша Ђурковић / ifamnews.com
