БЕОГРАД –Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) долази сутра у Србију и 8. маја ће са представницима Владе Србије и Народне банке Србије почети разговоре о текућим економским кретањима.
Како је речено агенцији Бета у београдској канцеларији ММФ, планирано је да Мисија ММФ у Србији борави две недеље.
Раније је најављено да ће Мисија ММФ са представницима Србије разговарати о макроекономским кретањима, испуњењу буџета и у случају да буду позитивине оцене, преговараће се о новом аранжману.
Министар финансија Србије Млађан Динкић је потврдио да су приходи буџета за прва четири месеца ове године мањи него што је планирано, пре свега због мање наплате пореза на додату вредност (ПДВ) и акциза, услед пада промета у трговини и шверца резаног дувана.
Он је најавио да ће Влада Србије пре ребаланса буџета усвојити одлуку да до краја године расходи државе буду смањени за око 30 милијарди динара, што је већ предочено ММФ-у.
Како је раније рекла гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић ММФ на техничком нивоу проверава бројке да би се уверио да ли је буџет Србије одржив и да ли су мере за фискалну консолидацију довољне да се дефицит задржи на граници од око четири одсто, као и укупну фискалну пројекцију за наредне три године.
Она је 22. априла, током редовног пролећног заседања Светске банке и ММФ-а у Вашингтону, рекла је да је већ обављено неколико разговарао са ММФ-ом и да „с њихове стране постоји доза сумње у одрживост фискалног прилагођавања које је садржано у мерама Владе Србије”.
Члан Фискалног савета Србије Владимир Вучковић је оценио да би било добро да Србија склопи нови аранжман са ММФ, јер би то значило још једну потврду међународних кредибилитета Србије и донело би дозу стабилности српској привреди.
Тај аранжман би, како је истакао, значио да Србија може јефтиније да се задужује, а допринео би и већем поверењу инвеститора, њиховом јачем доласку у Србију и практично довољном приливу девиза за финансирање дефицита.
Вучковић је оценио да ће током предстојећих разговора са ММФ навише бити речи о фискалној позицији, пошто је Србија на путу смањивања фискалног дефицита и лимитирања раста јавног дуга.
„Подаци са почетка године не охрабрују. Још увек је рано за процене за целу годину, али је сигурно да треба држати чврсто фискалну политику и фискалне токове и верујем да ће то бити у фокусу преговора”, рекао је ВУчковић.
Сарадник Економског института у Београду Иван Николић је оценио да ће кључна тема разговора са ММФ бити фискални сектор и дешавања у јавним финансијама будући да, како је рекао, ММФ „нема готово никакве примедбе на вођење монетарне политике и на дешавана у монетарној сфери”.
Према његовим речима, евентуално склапање аранжмана биће условљено покушајем да се Влада Србије приближи износима који су у Плану фискалне консолидације, односно Фискалној стратегији, у смислу дефицита и мера штедње, будући да ту у овом тренутку постоје нека одступања у односу на план.
„Имамо нека одступања која нису добра и која би практично, уколико не проширимо постојећи пакет фискалне консолидације, значајно повећала планирани дефицит у овој години, што ММФ свакако не подржава”, рекао је Николић агенцији Бета.
Како је навео, добар део онога на чему је ММФ инсистирао Србија је уградила у Закон о буџету за ову години, али је, како је истакао, „проблем у овом тренутку што се стварност на неки начин разилази од онога што је планирано”.
„Дакле, потребне су реформе у јавном сектору, реформе јавних предузећа и један шири пакет структурних реформи, који се очекује да Србија изврши”, рекао је Николић.
