Ребаланс и нацрт будућег буџета вероватно без надзора Међународног монетарног фонда. Стари аранжман стављен ван снаге, а судбина новог споразума, за сада непозната

ПОЗИВ је на столу, али одговор када нам мисија Међународног монетарног фонда долази, још не стиже. Сва је прилика да ће Србија ребаланс овогодишњег, али и нацрт будућег буџета радити без надзора мисије ММФ. Како “Новости” сазнају, засад је неизвесно и да ли ће делегација која је доскора водила преговоре ММФ са Србијом остати у истом саставу. Извесно је, међутим, да је тема преговора потпуно нови аранжман, односно да нова влада неће разговарати о ономе што је раније договарано са ММФ. Ако је за утеху, познаваоци политике Фонда кажу да је боље што ће се са преговорима мало сачекати. Да се, како кажу, виде први, надају се, позитивни резултати мера фискалне консолидације.

Од последњег договора са ММФ, који нисмо успели да испунимо ни почетком ове године, сада смо још даље. Препоручени “минус” у буџету од 4,25 одсто домаћег производа давно смо пробили. Још у фебруару је процењено да ћемо овај план премашити за најмање један проценат. Сада је мањак догурао до чак седам одсто БДП. Циљ нове владе је да га током 2013. спусти на ниво испод четири одсто. А у међувремену пред ММФ ћемо морати са јаким обећањима.

СТАРИ ЗАХТЕВИ РЕФОРМА јавних предузећа и тржишта рада су неке од старих претпоставки договра са ММФ. Прва подразумева продају друштвених, још непродатих фирми, али и професионализацију управљања јавним предузећима, па и њихову приватизацију. Дуго се траже и измене Закона о раду, које би продужиле могућност запошљавања на одређено време, на три, уместо на једну годину, али и мање трошкове за отпуштања, пошто би послодавац плаћао отпремнине само за године стажа које је радник провео код њега.

– Из угла одржавања макроекономске стабилности, споразум са Међународним монетарним фондом је веома битан – каже Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. – Зато, по мени, није питање да ли ће бити преговора са ММФ, већ само када ће то бити. Преговараће се сигурно.

Наруку нам никако не иде ни ниво дуга Србије. Законски лимит, 45 одсто свог производа, пробили смо већ крајем прошле и почетком ове године. Тренутно смо у кредиту, по методологији Министарства финанија, 53,4, а по параметрима Народне банке Србије, чак 55 одсто БДП. А мисија очекује да јавни дуг вратимо у законске оквире. Макар ми и променили закон и дозволили себи да се задужимо и више, искуство земаља у транзицији показује да дужничка криза куца на врата управо на нивоу од 45 одсто домаћег производа. Засад из нове владе стиже само најава новог задуживања – 2,2 милијарде евра, додуше, по повољнијим условима.

Нада да ћемо после избора брзо изгладити аранжман са ММФ се заснивала на плану да ћемо смањити субвенције, масу зарада и повећати порезе, пре свега онај на добит предузећа, доходак грађана, порез на имовину и ПДВ. Порез на додату вредност нова влада ће повећати као последњу меру и то највише за два одсто само горњу стопу. О повећању опорезовања имовине, нарочито грађана, још се не прича. Јасно је да ће држава од следеће године узимати више пореза од профитабилних предузећа. Када је реч о маси зарада у јавном сектору, тешко да ће се значајно смањити. Отпуштања неће бити, зараде неће бити замрзнуте, а једина мера која би могла донекле да смањи издатке за плате је план да се одреде максимални износи. Ефекти свих ових мера, међутим, осетиће се тек наредне године.