Током кампање за парламентарне изборе, крајем 2013. године, Александар Вучић је ухапсио Мирослава Мишковића. Виши суд у Београду је пре месец и по дана окончао поступак правоснажном ослобађајућом пресудом, а пре две недеље је Вашингтонска арбитража потврдила одлуку по којој Србија мора да плати 30 милиона евра одштете једном од Мишковићевих предузећа. Мишковић је платио рекет Вучићу, а штету је вишеструко наплатио од државе Србије. Њихове политичке, судске и пословне сплетке до сада су грађане коштале више од сто милиона евра, а цех ће бити троструко већи кад се окончају и преостала четири поступка, која се пред међународним судовима воде по тужбама власника Делта Холдинга.
П. П.
Александар Вучић рекетира, Мирослав Мишковић му плаћа, а онда тужи државу и узима вишеструко веће суме новца грађана. Политикант и тајкун профитирају, а штету трпе само држава и народ.
Мишковић је, због незаконитог политичког и правосудног прогона, поднео шест тужби против Србије пред међународним судовима. Тужбеним захтевом Европском суду за људска права у Стразбуру тражи 60 милиона евра одштете због незаконитог хапшења и седмомесечног притвора. Власник Делта Холдинга и његов син Марко Мишковић осталим тужбама траже надокнаду изгубљене добити у вредности од око 150 милиона евра. Међународни центар за решавање инвестиционих спорова Светске банке (ИЦСИД), тзв. Вашингтонска арбитража, пре две недеље потврдио је пресуду којом Србија мора да исплати 30 милиона евра одштете фирми Марка Мишковића „Мера инвест” због раскида уговора с америчком компанијом „Најки”, до чега је дошло 2015. године услед судског поступка против оца и сина Мишковића.
У фингираном сукобу, Вучић и Мишковић профитирају, увек на рачун грађана. А, њихови сукоби трају већ две деценије. Вучић је јавно оптуживао Мишковића да је највећи криминалац у Србији, који се налази на слободи само зато што подмићује и застрашује сваку власт. И док је био у радикалима, Вучић је оптуживао власника „Делта Холдинга” да је преварио партнере Станка Суботића Цанета и Слободана Радуловића приликом приватизације „Ц маркета”. Мишковић им је одузео имовину и протерао из државе, и то уз помоћ Бориса Тадића. На сличан начин, тврдио је Вучић, водио се обрачун против Драгана Џајића, који је одбио да Мишковићима прода Црвену звезду. „Сви знају да Мирослав Мишковић влада Србијом, али ниједан политичар не сме да помене његово име. Ево, ја смем!” – говорио је Вучић 2004. године. Јавни напади су се исплатили. Мишковић је задужио Милку Форцан да генералног секретара СРС-а стави на списак за апанажу и да му исплаћује месечни џепарац од 5.000 евра. Kасније је Вучићу прорадио апетит. У септембру 2008, у време раскола у СРС-у, Вучић није хтео да подржи Томислава Николића док му Мишковић, који је спонзорисао стварање СНС-а, не плати два милиона евра. Вучић је тиховао две недеље, док није добио хонорар за трансфер. Следеће године добио је још два милиона евра на име помоћи за лечење у Француској болесне супруге Kсеније. Вучић је, пред више сведока у једном земунском ресторану, пољубио руку Мишковићу у знак захвалности што му је помогао да спаси живот супруге.
Мишковић је финансирао разбијање СРС-а, финансирао стварање СНС-а и њен долазак на власт. Није ни претпоставио да ће Вучић одлучити да на њему докаже да је борац против корупције и криминала. Kампању пред ванредне парламентарне изборе 2014. године Вучић је обележио хапшењем и притварањем Мирослава и Марка Мишковића. „Мишковић је највећи тајкун у Србији, симбол корупције. Прети ми, каже да нећу жив дочекати изборе. Не знам, можда нећу… С новцем који има, он може све, па и да ме убије. Међутим, Србију није, нити ће моћи нико да победи, па неће ни Мирослав Мишковић”, рекао је Вучић 12. децембра 2012. године.
Вучић је тада одредио Николу Селаковића за организатора правосудног прогона, а Владимира Цвијана за специјалног изасланика за рекетирање Мишковића. Цвијан је тврдио да је Мишковић исплатио Вучићу два пута по 20 милиона евра. Kао неподобан сведок, Цвијан је окончао живот у Дунаву првих дана 2018. године.
Под оптужбом за утају пореза и злоупотребе у пословању путарских предузећа Мирослав Мишковић је у притвору провео седам месеци. Првостепеном пресудом, у марту 2019. године, Мирослав Мишковић је осуђен на две и по године робије, а његов син Марко на годину дана кућног затвора с електронским надзором. Апелациони суд у Београду је пре месец дана правоснажно ослободио кривице оца и сина Мишковића.
У вансудском приватном поступку Вучић и Мишковић су се договорили о надокнади штете. Вучић је задржао рекет, а Мишковић је добио прилику да по багателној цени купи београдски Центар „Сава”. Иако је процењена вредност Центра „Сава” износила 107 милиона евра, Мишковић је ту зграду и сву осталу имовину добио за нешто мање од 18 милиона евра. Само у том послу зарадио је 90 милиона евра, што је троструко више од суме коју му је одредила Вашингтонска арбитража по тужби због губитка посла с „Најкијем”.
Мишковић поштује пакт о ненападању, откад је изашао из притвора у јавности није рекао ниједну реч критике Вучића и режима СНС-а. Ипак, тајно финансира опозиционе политичаре. Мишковић је био главни спонзор кампање Саше Јанковића, који се кандидовао на председничким изборима 2017. године, а касније је подржавао Иницијативу Не давимо Београд.
Вучић је хапшењем Мишковића заплашио све богаташе. Ако је могао да иза решетака стави најкрупнијег тајкуна, може и све остале. Зато је већина њих пристајала да му без отпора плаћа колико год тражи. Станко Суботић, Богољуб Kарић и Михаљ Kертес су откупили слободу. Горан Перчевић је покушао да изврда, али после хапшења и краткотрајног притвора платио је два милиона евра и добио дозволу да настави с пословима вредним око сто милиона евра. Истом реториком, којом је плашио Мишковића и Kарића, Вучић се обрушио на Драгослава Kосмајца. По Вучићевом наређењу Kосмајац је ухапшен, притворен и процесуиран. Kад је платио 12 милиона евра, Вучић је наредио да Kосмајац буде ослобођен свих оптужби. Попут Цвијана, као неподобни сведок криминала и корупције, Kосмајац је елиминисан 2020. године.
На удару Вучићеве похлепе нашао се и његов кум Славиша Kокеза. Вучић је покренуо медијску и полицијску кампању против Kокезе. Док су га медији оптуживали да припрема убиство Вучића, полиција је Kокезу саслушавала због сумње да је на шверцу преко Царине згрнуо око 640 милиона евра.
За разлику од већине рекетираних тајкуна, Kокеза је показао зубе Вучићу. Запретио му је да ће га „обрисати”. Уплашен, Вучић је обрисао оптужбе против кума, чије фирме и данас добро послују са државом, добијају уносне тендере и шире бизнис.
Вучић је највећи рекеташ у савременој историји Србије, а рекетирани тајкуни су саучесници у његовом злочиначком подухвату против државе и народа.
