Мистерија борског злата

Београд – РТБ Бор и директор Благоје Спасковски последњих дана су поново на удару медија у Србији. Али, не због нагомиланих дугова или потраге за стратешким партнером овог гиганта. У јавност је испливала безмало годину дана стара прича „Вести“ о томе где је нестало више стотина килограма злата вредног неколико десетина милиона долара!

Српски медији су, коначно, ишчепркали податак да сваке године из Топионице нестане више стотина килограма племенитог метала. Изгледа да то, међутим, није све, јер је пре неколико месеци у једном селу код Бора откривена и импровизована топионица у којој је прерађиван „златоносни муљ“.

Према сазнањима нашег листа, полиција већ неколико месеци не излази из РТБ Бора уредно прелиставајући све извештаје из производње како би испитала први, али и други случај нестанка злата. Уље на ватру додао је и један од српских таблоида који износи сензационалне податке о томе да је на овај начин држава оштећена за милијарде и милијарде динара.

У самом Бору сви су упознати да злато нестаје и сви имају своју теорију, али свако из свог разлога не жели да о томе прича јавно. Тако и неки од саговорника „Вести“ тврде да је последња у низу афера око РТБ Бора, у ствари, масло две супротстављене струје унутар владајуће Српске напредне странке у овом граду, јер је јавна тајна да међусобно не разговарају, иако су сви у истој партији.

Народни посланик Бранислав Михајловић, некадашњи директор Рудника РТБ Бор, један је од ретких који нема длаке на језику. На питање о крађи злата он одговара да је то „сасвим погрешан термин за оно што се већ деценијама догађа у овом граду“.

„Према информацијама које су ми доступне, а имам изузетно добре „инсајдере“, причу везану за „анодни муљ“ увелико раде истражни органи. Пре неколико месеци је откривена илегална топионица и то је малтене јавна тајна да се тако добијено злато извози. Међутим, тај муљ није краден, већ је изношен на страховито организован начин. Ако је реч о тонама које су изнете, тада се то не може радити без директног учешћа и организације врха компаније. Тешко ми је да поверујем да генерални директор Спасковски зна шта се дешава у задњој канцеларији, а да не зна да се износе огромне количине тога“, истиче Михајловић.

Он је потврдио писање „Вести“ да је из РТБ Бора нестало око пола тоне злата, а да нико не зна како.

„За 2015. и 2016. годину „излаз“ из технолошког процеса прераде и производње злата је, што је веома индикативно, био много мањи него што је био „улаз“! Почели смо међу собом да се шалимо да је злато у Топионици нагло почело да испарава. Ту је немогуће правити неорганизоване махинације, јер је много технолошких фаза током тог процеса, а да би злато „испарило“, у том ланцу мора све да се сложи“, истиче саговорник „Вести“.

Михајловић истиче да је аларм укључен 2015. године када се видело да постоји велика разлика између „улаза“ и „излаза“. Логично, стручни људи су поставили сасвим логично питање: „Где је злато нестало?“ Према подацима који су Михајловићу доступни, 2015. „испарило“ је око 200, а 2016. чак око 350 килограма злата!

„Мада је већ требало да буде готов полугодишњи извештај за 2017, он још није готов, па не знамо да ли је и колико злата нестало и ове године“, ироничан је бивши директор Рудника Бор, а летимичан поглед на светске берзе показује да је из РТБ Бор „испарило“ злато вредно више десетина милиона евра!

„Златоносни муљ“

Саговорници „Вести“ на различит начин тумаче писање медија у Србији да је само из „златоносног муља“ држава оштећена за стотинак милиона евра.

Једни тврде да је реч о организованом бизнису који је немогуће спровести без „амина“ унутар РТБ Бор, те да се то злато касније продавало на Косову и у Албанији, док други тврде да је ова прича пренапумпана.

„Прича о крађи „златоносног муља“ и затим преради у приватним топионицама је поприлично надувана. У рату сам са Спасковским, тужим се с њим и РТБ Бором, али овде је, реално, ипак нешто што су медији драстично преувеличали. Прво, врло тешко је организовати приватну топионицу, а затим и зарада никако не може бити онаква каква се наводи. У зависности од концентрације злата и бакра у муљу, од једне тоне се може добити максимално 200 грама. Замислите колика онда треба да буде производња“, каже Љубиша Миљковић, бивши председник Синдиката рудара Србије.

„Држ’те лопова“

Један од саговорника „Вести“, који је одлично упућен у „борске прилике и неприлике“, каже да је читава прича у којој се актуелизовала крађа злата заправо бацање „златне прашине“ због других махинација које се одвијају у РТБ Бор.

„Чињеница је да Милан Поповић, „краљ бакра“, и даље прерађује руду по трипут нижим ценама од тржишних. Истовремено, РТБ Бор сваке године прави губитак од најмање 100 милиона евра. Уместо да се држава и јавност баве тиме, дај им сензацију и ето ти прилике да наставиш да несметано радиш као и до сада“, тврди овај извор који је из страха по безбедност породице одбио да ово каже под именом и презименом.

Ђ. Баровић, Вести