ПЛАНИНУ Повлен, понад Ваљева, одавно прате две мистерије – камене кугле и металне алке. Предање вели да су кугле стигле однекуд из свемира, а за алке су наводно, у време кад је ту било Панонско море, везивани бродови и лађе који су пристајали уз обале.
Понегде на овој планини, углавном на тешко приступачним местима, високо, у стенама, могу се уочити уклесане алке. Нису, међутим, служиле за везивање бродова, како каже легенда, већ за извлачење сајлом дрвених трупаца из делова повленских шума у која возила нису могла да приђу. Тако су дрвосече радиле до пре неколико деценија, данас веома ретко.
– Одувек је човек тежио да објасни појаве које га окружују – каже археолог Владимир Пецикоза из Ваљева. – Када је успевао, настала је наука, а кад није, створене су фантастичне приче, митови и легенде. И у данашњем свету развијеног образовног система фантастичне приче не само да живе, већ и настају. Такве су и приче о алкама и куглама на Повлену.
Пецикоза објашњава да је, при сусрету с алком у планинској стени, која је одавно изгубила своју првобитну намену, прва асоцијација – привез одређеног пловила. Ововремени човек такву врсту предмета најчешће сусреће у тој намени, а ако се томе додају и фосилизоване морске шкољке, црви, рибе, које се у тим стенама могу срести, помисао о таквој функцији алки постаје наизглед – утемељена.
Геолошке промене
ГЕОЛОГ Милан Пујић, који је истраживао венац Ваљевских планина, сматра да је порекло кугли везано за геолошку историју. Пре око 150 милиона година, у средњој јури, формирао се у Земљиној кори комплекс седиментних стена, од чега је начињен и највећи део северних падина Ваљевских планина. Повленске кугле настале су честим продубљивањима и оплићавањима морског дна, таложењем разних седимената, уз честе и снажне субмаринске и вулканске активности.
– Научне чињенице казују да је било немогуће да су алке коришћене за везивање бродова – каже Пецикоза.
– Поставља се питање и зашто би прича настала на тлу где и даље живи сећање на некадашње коришћење алки? Ваљевске планине често походе туристи, пре свега из градова, па можда управо међу њима треба тражити ауторе легенде о алкама на Повлену.
Мистерија ове планине свакако су и бројне камене кугле. Једну од највећих случајно је пронашао домаћин Милинко Миливојевић из Горњег Таора, када је био у сечи шуме. Посечена буква при паду је закачила друго стабло, извалила га из корена, а из обале, која се притом одронила, појавила се – кугла.
– Нешто огромно, округло, скотрљало се насред потока, ту и данас стоји – каже Милинко. – Тако нешто на Повлену до тад видели нисмо. Многи су мацолама куглу хтели да разбију, али узалуд. При сваком ударцу чекића испод кугле су врцале варнице. Нисмо могли ни да је померимо, колико је тешка. Долазили су бројни археолози, научници, истраживали куглу, а онда је интересовање потпуно замрло.
На источној страни Малог Повлена, на изворишту реке Забаве, има чак тридесетак камених кугли, пречника од 15 центиметара, до два метра! Настанак кугли објаснили су др Дивна Јовановић и Иван Филиповић из Геолошког завода Београда – у питању је феномен познат као пешчана лопта. То је маса пешчара, лопте обавијене кластичним материјалом, а њихов настанак повезује се за подводна клизања. Оваквих кугли има код Пријепоља, на Дурмитору и Маглићу. Такође, на Алпима, где су огромне, у Костарики…
Б. ПУЗОВИЋ, Новости