Митрополит Амфилохије: Не занимају ме Вучићеве поруке, он је пријатељ Мила Ђукановића

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оптужио је јуче предсједника Црне Горе Мила Ђукановића и црногорску власт да “након што су све распарчали и распродали хоће да отимају црквену имовину како би је раздијелили својој мафији”.

Амфилохије је истакао да се нада да ће црногорска власт бити довољно савјесна да повуче Предлог закона о слободи вјероисповијести:

“Црна Гора је почела да пропада када су утамничили Петра ИИ Петровића Његоша на Ловћену. Усвајањем оваквог закона дотакла би дно”.

Поручио је да ће, уколико Влада ипак не буде имала разумијевања и не повуче Предлог закона, свештенство и вјерни народ бранити храмове, ћивоте и гробове својих предака.

“Данас смо се пред богом заклели и саборно завјетовали да ћемо чувати, обнављати и бранити своје светиње. Ако усвоје овакав закон, тако ће и бити”, рекао је Амфилохије. Истакао је да су више пута писали црногорској Влади тражећи да се обнови Његошева црква на Ловћену, али да од њих нијесу добили одговор:

“Срушиле су тај храм богоубице и братоубице. Ми се надамо и овај сабор се моли и тражи од оних који су данас на власти у Црној Гори да се исцијели тај братоубилачки, богоубилачки дух који се на Ловћену одвио, гдје је и грб онај Црне Горе чак уништен и срушен, и да се вратимо Тројичинданским саборима, да се врати и црква Светог Петра Цетињског на Ловћен и да се врати утамничени владика Раде у онај зиндан пагански, да се врати овоме народу и његова љубав и његова вјера у живога Бога”, казао је Амфилохије поручујући да маузолеј могу премјестити и сачувати негдје друго.

Одговарајући на питања да ли најаве Александра Вучића да ће Србија преко Венецијанске комисије замолити да се не усваја Предлог закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори додатно могу погоршати статус МЦП, казао је да га не занимају поруке предсједника Србије:

“Не шаље он такве поруке мени, него свом пријатељу Милу Ђукановићу”.

Упитан да ли такве Вучићеве изјаве могу додатно учврстити мишљење да храмовима у Црној Гори газдује Србија, казао је да Ђукановић најбоље зна зашто му пријатељ шаље такве поруке.

“Нека њих двојица то виде. Они су пријатељи, то сви знамо”, рекао је Амфилохије.

“Вијести” су послале питања кабинету Ђукановића, али одговор на оптужбе није стигао, а из кабинета премијера Душка Марковићанијесу одговорили да ли ће повући Предлог закона након јучерашњег Сабора.

Пред Храмом више хиљада вјерника

Тројчиндански сабор јуче је у Подгорицу окупио више хиљада грађана из свих црногорских градова.

Почео је у 9 часова литургијом коју су служили Амфилохије и епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, милешевски Атанасије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством.

Сабору су присуствовали и игуман манастира Дечани и игуманија Пећке патријаршије.

Након литургије више десетина свештеника причешћивало је вјернике, а док је трајало причешћивање епископ Јоаникије прочитао је Проглас Тројчинданског сабора којим је тражено да Влада повуче из процедуре Предлог Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Поручено је да ће бити још одлучнији, ако Влада у разумном року то не уради.

Јоаникије је казао да тај Предлог закона није ништа друго до акт који је првенствено уперен против МЦП и епархија Будимљанско-никшићке, Захумско-херцеговачке и Милешевске:

“Које имају своју осмовјековну канонску јурисдикцију на простору на коме се данас налази Црна Гора”.

У Прогласу пише и да је Предлог закона припемљен једнострано, да није било дијалога са црквом, али и да су прекршене бројне обавезујуће одредбе:

“Представници и најодговорнији носиоци државне власти у Црној Гори и не крију да је ово, заправо, закон против Српске православне цркве, Митрополије, епархија, митрополита, епископа, свештенства, монаштва и вјерног народа од којих је више од 95 одсто држављана Црне Горе”.

Зарекли се да ће бранити цркве

На крају прогласа је поновљено да “архијереји, свештеници, монаси, монахиње, вјерници и чланови више од 600 црквених општина и црквених одбора у Црној Гори” траже повлачење Предлога закона уз завјет да ће бранити цркве.

Читајући Проглас Јоаникије је рекао да црква не тражи никакве привилегије, нити било какве забране:

“Него само и једино поштовање права на слободу вјере и имовину свих, па и православне цркве и њених вјерника и то у сопственој држави коју су стварали и за коју су гинули њихови преци са црногорским митрополитима на челу…Из тих разлога, захтијевамо од Владе Црне Горе да из даље процедуре у разумном року повуче Предлог закона и припреми нови који ће бити у сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о слободи вјероисповијести. Уколико Влада то што скорије не учини ми ћемо још одлучније саборно иступити у одбрани својих светиња и законских права”, рекао је он.

Окупљени су аплаузом поздравили читање прогласа и звиждали на помен црногорских власти.

Јоаникије тврди да је више него јасно да се Предлогом закона припрема отимање храмова и пљачка црквене имовине и то са злокобним и несагледивим посљедицама.

Прије читања Прогласа поглавар МЦП Амфилохије казао је да они кроз вјекове против зла, гријеха, смрти, безбожништва и нечовјештва, ратују само љубављу.

“То је оно наше чиме се бранимо и чиме свједочимо да смо синови свјетлости а не синови таме, синови божанске богочовјечанске љубави, а не синови мржње, синови јединства са Богом живим истинитим, и јединства свих нас у једној божијој заједници сабираној од свих земаљских народа, заједници за коју не постоје границе”, казао је он.

Позвао је Владу да доноси законе какве је писао Свети Петар Цетињски и да не стварају раздоре и мржњу.

Тројчидански сабор протекао је без инцидената, а завршен је уз звуке гусала, а приликом најаве је речено да се ради о чувању “српске вјере”.

Готово сви окупљени уважили су захтјев МЦП да пред подгорички Храм дођу без обиљежја. Могла се видјети понека тробојка са четири оцила, а тек по крају скупа је услиједило ширење сличних застава уз сликање испред храма и пјевање пјесама о Косову.

Вјести, НСПМ