Митрополит морфски Неофит: Доба искушења за веру и разум

Свима нама потребно је покајање. Потребно је да променимо мишљење, наш разум. Ово је било искушење за нашу веру и наш разум, рекао митрополит Кипарске цркве

Митрополит Неофит: Пре свега, присетићу се и споменути неколико месеци пре ових догађаја, почетак прошлог лета – било је то благословено време. Недалеко од Орунтског женског манастира Св. Николе изградили су ми невелику келију у којој сам могао да пребивам у тишини и спокојству. Налазио сам се на подручју које припада манастиру и истовремено био издвојен од осталих. Манастир Св. Николе се налази на територији моје митрополије и ја сам њихов духовник.

Када је најављена опасност и пандемија која се приближава, биле су уведене прве карантинске мере (сећам се, око 25. марта), налазио сам се тамо јер сам дошао да исповедим (монахе). Ту сам и остао. Одмах сам схватио да се овако нешто већ дешавало на Кипру од 1955–1959. године и стари Кипрани су звали забрану изласка из кућа „керфју“.

Преда мном се појавило питање: како ми, епископи, јереји, монаси и монахиње можемо да помогнемо свету? Одмах сам схватио да ни у ком случају не смемо да прекинемо служење Божанствене Литургије. Човек има не само тело, које је изложено опасностима за време епидемије, већ постоји и душа о којој се треба старати. Њој је нужна светлост и она има своју храну. А храна души је – Тело и Крв Христова („Примите, једите…“ )

Нисам очекивао да ће затворити цркве, то ме је изненадило јер противречи мојим схватањима, о којима сам већ говорио. На људе у тренутку епидемије и пандемије не треба гледати само као на тело које је угрожено болешћу. Важно је разумети да је човеку потребна и психолошка, и духовна подршка.

И тада сте позвали људе да не поштују законе и наредбе државе?

Не, то су неки новинари, Ваше колеге, представили у лажном светлу догађаје, ја нисам позвао народ да „непослушност“. Ја сам рекао да ћемо поштовати дистанцу између људи који се моле, како то захтева влада, министарство здравља и Закон о поштовању санитарних мера, иако ћемо се ми, у исто време, придржавати и Јеванђелских заповести. И, у оним случајевима када дође до „сукоба“ и када закони државе буду противречили заповестима Христовим, Светом Јеванђељу, ми ћемо се потчинити нашем Владици — Христу. Причешћиваћемо људе као што су се увек причешћивали, делићемо верницима нафору, љубити свете иконе и десницу свештенику.

Ваше Преосвештенство, прича се да на Светој Гори, где се поштују све мере, има веома много заражених?

Не, то су лажи. На Светој Гори није тако. Да, много је болесних у великим манастирима, на пример, у Русији. Али не у Бугарској, и не у Румунији.

 Да ли се људи могу заразити на причешћу?

Наравно — не. Причешће је Тело Христово, тело нашег Творца. Зар може Онај ко је саздао живот, да преноси смрт и заражава људе болешћу? Наравно, и митрополит, и свештеник, и монах, и обичан верник — могу се заразити, али не током примања Светих Тајни, и не унутар храма.

Ви знате да постоји много људи који желе да Вас чују и виде на екрану, али постоје и други, у којима Ваше речи изазивају читаву буру негодовања и протест. Да ли бисте, у овом нашем данашњем сусрету, могли да прецизирате како сексуална оријентација родитеља утиче на децу?

То је веома опширно питање које заслужује посебну емисију. Људи настављају да чине различита противприродна дела, како у браку, тако и ван брака, која оптерећују наслеђе њихове деце. Познато је да се наследно преносе како наше позитивне, тако и негативне црте, од родитеља – деци, крвљу, вероватноћом око 30%.

То што говорите, то је мало другачије, то је наследност. Ако у породици постоје хомосексуалци, да ли се то преноси, да ли је наследно?

Хомосексуалност није наследна, то је страст. Ако неко у породици, од ближих рођака детета, страда од сличне страсти, мајка или отац, постоји вероватноћа од 30% да ће склоност ка томе имати и дете. О томе су говорили Свети оци: Св. Порфирије (Кавсокаливит), Свети Јаков (Цаликис). Велики део онога што говорим, причао нам је Св. Порфирије. Да и Св. Пајсије Светогорац, такође. Ако прочитате његове књиге, наћи ћете и то.

Какав је Ваш лични однос према хомосексуалности?

Делим тачку гледишта Светих отаца и Светих мајки — да је то грех. Но, као и сви друге грехове и страсти и ту страст можемо у почетку ограничити и уздржати се кроз покајање, и, ако Богу буде угодно, уз велико покајање, Он може човека избавити од ове страсти, „опозвати је“ — овде ћемо употребити реч која се у овом случају употребљава на Кипру. Исто се дешава и са другим страстима. Зашто је хомосексуалност тако јака страст? Зашто је Црква тако строга према њој? Зато што је она противприродна и изопачава саму природу, природу човека. Ми читамо у Старом Завету да је Бог створио мушко и женско, мушки и женски пол. А када говоре да постоји неки „трећи пол“, тада Црква мора да каже своју реч, која има тежину.

Наука каже да хомосексуалност није страст, већ да је наследна.

Која наука то говори?

Водитељка и митрополит Неофит (Извор: Снимак екрана)

Психијатрија.

Патологија не мисли тако. И до 1990-1991 године Америчка психијатријска асоцијација је говорила да је то „одступање од људске природе“. Исто је писао и Фројд.

Ако бих ја била представник ЛГБТ и дошла код Вас, шта бисте ми саветовали?

Духовно руковођење захтева духовно просвећење. Неопходно је разматрати сваки случај посебно, индивидуално. Један од начина јесте да се изуче односи таквог човека, хомосексуалца, са онима који су га увукли у грех, а такође и његови односи са родитељима: оцем и мајком. А онда га треба привести нашем великом Оцу, Богу и Творцу, и, наравно, Богородици, Која је Мајка свих нас. Пресвета Богородица исцељује све телесне страсти. Зашто? Зато што је Она – Једина, Пречиста и Непорочна Дева. (…)

Ово што говорим о хомосексуалцима — није учење неког старца, већ је засновано на Светом Јеванђељу (Св. Павле помиње ово). Цело Свето Писмо је богонадахнуто, откривено Духом Светим, Свето Јеванђеље посматра овај порок не као лоше наслеђе, већ као страст и као грех. А, друго, о грешној природи ове страсти говори и искуство оних који страдају од ње и прелазе у Православље — током, сад већ, многих векова. То схватају, и о томе говоре, и сами хомосексуалци који нам долазе на исповест. Ми их не истерујемо из Цркве, већ им једноставно говоримо: „Исто као што долазе завидни и љубоморни, среброљупци и гневни, долазите и ви. “ Покајте се, подвизавајте се, борите се да би се коначно избавили од те страсти. Христос се оваплотио и узео природу човекову да би нам помогао и посветио нас.

Говорећи о епидемији корона вируса, рекли сте да се треба молити да не би било пожара и земљотреса на Кипру. И, између осталог, недавно сте изјавили да нас чека нешто још горе. Шта нас чека?

После завршетка епидемије корона вируса (она је почела да слаби после Васкрса у целом свету, а не само на Кипру) назиру се догађаји који ће из корена изменити историју светске супердржаве зване Америка. Сада се испред зидова Беле куће води грађански рат (…) САД су данас највећа суперсила у свету, моћнија од осталих великих држава, укључујући Русију и Кину. Знате ли шта ће се десити ако САД изгуби свој статус? Никада нисам био присталица САД-а и Запада, но ја се томе не радујем, јер пре но што се све смири и врати у поредак, велики потреси очекују цео свет.

Ограда око зграде америчког Капитола (Фото: Чип Сомодевила/Гети)

Ви говорите на основу откровења светаца?

О томе су говорили свеци. Један од њих – отац Јован Калаидис, наш је светац-савременик који се упокојио у ХХI веку. Говорио је да ће се у Америци и у целом свету водити биолошки рат (а ово што смо преживели био је биолошки рат, већ сам о томе говорио). Затим ће Америка доживети геолошки, геофизички рат (није прецизирао шта има у виду), а онда ће доћи и „вреле“ војне акције. Многи свеци су говорили о томе. На пример, преподобни Аристокли који се упокојио 1918. године, у Русији је канонизован као светац, предсказао је будући пад САД: „Ах, Америко! Ти ћеш хранити цео свет, а на крају ћеш сама бити гладна.“ Таква је историја… Она не стоји у месту…

Да ли бисте „Нови светски поредак“, о коме сте, такође, говорили, могли описати у неколико црта? А онда ћемо прећи на остала питања.

Покушаји да се установи „Нови светски поредак“ теку одавно, током многих деценија и многи наши политичари већ говоре о „Новој ери“. Они је називају „Ером Водолије“ и кажу да излазимо из „Ере Риба“ (риба је симбол Христа) и ступамо у нову еру, коју карактерише велика покретљивост, флуидност, променљивост, зато је њен симбол знак Зодијака — Водолија. Ове епохе они не одређују на основу начела астрономије (астрономија је наука), већ на основу астрологије која је магија. То је древна магија коју у наше време проглашавају науком и на њој зарађују велики новац.

Магија се сматра грехом?

Магија је велики грех, још већи од хомосексуализама. Постоји одлична дефиниција магије у грчкој енциклопедији „Илиос“. Тамо се каже да је то паранаука. Наука има своје принципе, своје законе. Какви су закони магије? Тамо не делују закони, већ магијски ритуали кроз које ти, наводно, можеш да добијеш парафизичке, метафизичке, натприродне снаге, да би испунио своје жеље. Нова ера користи то у великој мери.

Но, мене узнемирава оно што сте рекли о хомосексуалцима.

Хомосексуалци се одричу Христа. Устројство човеково — велика је тајна… Но, свака страст се лечи покајањем.

Ето, ја на пример, од младости патим због гнева. Плаховитост сам наследио од мајке. Шта да радим сада? Да цео живот ропћем на моју покојну мајку или на оно што сам наследио? Када сам напунио 19 година и то схватио, прво сам исповедио грехе светим духовницима, таквим као што је Св. Порфирије, Св. Јаков, Св. Евменије.

И ови људи су ми рекли да је гнев природна сила душе коју треба усмерити на правилан начин: против неправде која је толико раширена у нашем друштву, и против искушења — када осетиш да се приближава. Зато, кад осетим да у мени почиње да се распламсава гнев, почињем да се молим: „Господе Исусе Христе, даруј ми кроткост.“

А ако не успем да се уздржим и, ипак се разгневим, такође се молим. На пример, јуче сам се наљутио на једно моје духовно чедо, зове се Јанис. Ја сам га изгрдио за његово добро, но, могао сам то изрећи блаже, а не тако оштро. Тако, чим сам схватио да сам га увредио, одмах сам се помолио: „Господе Исусе Христе, просветли Јаниса и просветли мене. Опрости Јанису и опрости мени“. То јест, у почетку мораш да схватиш како делује страст и постанеш свестан онога што си учинио. За то је потребан будан ум, тј. повишена пажња ума, усмерена ка ономе што се у твом срцу догађа, према страстима које делују у твојој души (код мене је то гнев, код љубоморног — љубомора, код плотског човека — плотске страсти). И потребно је брзо покајање! И тада твоја страст почиње да слаби, да се смањује, а онда, када буде Богу угодно, она ће се преобразити.

А код Вас се већ преобразила?

Није још — кажем ово за утеху многима. Овде може помоћи само Христос.

Шта је по Вашем схватању искушење?

Искушење је сатана који користи сва слаба места, која смо наследили или их сами стекли. Такође, он може користити и наше окружење. На пример, ја сам и тако недовољно смирен, а он ми шаље неког човека, на пример тв водитељку, која ме нервира. А пошто сам плаховит, у мени одмах кипти гнев!

Ви сте рекли: „Код нас има толико абортуса а ми не можемо да се смиримо због двоје погинуле деце, које је убио Метаксас“. Ја то никако нисам могла да разумем и врло дуго сам размишљала. На крају сам схватила да сте Ви хтели да жигошете абортусе и кажете људима: „Ти која си учинила толико абортуса и убила толико деце, престани да осуђујеш другога.“

Да, управо сам то хтео да кажем.

Фото: Deep Roots at Home

Но, људи су то погрешно схватили, помислили су да Вам је свеједно због смрти те деце.

Наравно да не! Да нас Бог помилује! (…) Пре свега, морам да кажем да ниједно убиство није оправдано. И није оправдан ниједан абортус. Говорим то, прво, као епископ и као хришћанин. А друго — зато што сам и ја био „кандидат“ за абортус. Моја мајка је затруднела са 40 година и сви су јој говорили — и неки рођаци и лекари — да треба да абортира. Она у то време није ни знала шта значи реч „абортус“ (било је то 1962. године). А када су јој објаснили, одговорила је: „Не, ја такве ствари не радим. Сачуваћу дете“. Шта ви мислите, шта су јој рекли да би је убедили? „Ако задржиш дете, очекује те опасан порођај. Можете умрети обоје. А остала твоја деца биће сирочићи. И ко ће се удати за твога мужа, оца четворо деце?“ Ове речи су потресле моју мајку. Тада је други лекар одлучио да изврши још већи притисак на њу, сада већ уз помоћ науке. И он јој каже: „Да ли знаш какво дете може да се роди? Може имати Даунов синдром. То се често дешава кад је порођај у касним годинама. Или се може родити као патуљак.“ Они који су ме видели, не сада док седим у студију, већ кад ходам, знају какав се патуљак родио на крају… Висок сам метар и деведесет….

Увек сам говорио и настављам да говорим и црквеним и нецрквеним људима — оне немају право ни на један абортус, зато што је то убиство човека.

Ви никада нисте осетили грижу савести због оног што сте рекли?

Захваљујем се на одличном питању. Због једног питања вредело је доћи у студио. Ја, наравно, нисам непогрешив или паписта и имам потребу да се поправим. Један мој близак пријатељ каже: „Какву неизрециву сладост има горка правда, када она ослобађа човека“. Христос је рекао: „Познајте истину и истина ће вас ослободити“. Да, ви видите — понекад митрополит Морфски постаје „оштар“, но при томе не говори зле, већ истините ствари. Зар абортус није грех? Или хомосексуалност, зар није грех? О томе се говори у Јеванђељу, нисмо ми сада „открили“ ту новост.

Наука не каже да је абортус грех…

Ја са Вама разговарам као представник Цркве, црквени човек. Нећемо сада расправљати о науци. Знате ли колико је науци познато о устројству Васељене? Око четири процента, не више.

Постоје јереји и други свештени чинови, познати и не много познати, који манипулишу људима, уводе људе у заблуду; у Цркви постоји корупција; хришћани иду у храм да се моле, сатима чекају да целивају иконе а тргује се пред светињама… А постоје и такви јереји који диктирају људима како треба да живе и лишавају нас величанственог дара добијеног од Христа – наше слободе.

Радујем се и овом питању, такође, и повезаћу га са претходним. Они који поступају на такав начин, свештеници било ког степена, у суштини нису верујући, они су просто „религиозни“ људи. Као што је говорио познати богослов, отац Јован Романидис, најбољи богослов ХХ века у грчкојезичком свету: „Богочовек Исус Христос није дошао да створи нову религију (религија је, у време земног живота Христовог, било много: будизам, дванестобожје (12 богова Олимпа, прим. прев.) и др). Христос је дошао да би нам дао слободу.“ То исто сте и Ви рекли. Но, није реч о слободи на земљи, већ о слободи у вечности, оној, која се ће се сачувати и после смрти и прећи у вечни живот.

Допунићу и одговор на прошло питање о неким оштрим изјавама митрополита Морфског. Да ли знате колико сам пута себи ставио епитимију због неких изјава? Сваку ноћ сам пролазио три круга бројанице за све хомосексуалце, да се избаве од страсти. И знате ли какав је био резултат? Добили смо много писама са свих страна света, од Аустралије до Америке, од хомосексуалаца који су молили да се за њих молимо. Писали су нам: „Ми не делимо ставове са онима који организују геј-параде. Ми признајемо да је ово патологија, да је то наш грех, и нама је потребна помоћ.“

Шта је то „Нова ера“, и шта желе њени следбеници да установе у свету?

То је епоха без Христа.

У другим временима хришћанство је цветало?

Према историјским подацима до прве Француске револуције, људи на Западу су сматрали да је посредник између њих и Бога – римски папа, а на Истоку су православни знали да је то — покајање, и сматрали су лекаром и исцелитељем душа људских само Христа. У источној империји никада није било феудалног уређења и император је могао постати чак и прост коњушар. Но, ни једно политичко уређење није савршено у сваком случају.

Нова ера почиње Француском револуцијом, епохом Просветитељства. Знате ли шта је рекао Кисинџер, тај „диносаурус“ дипломатије, у вези са корона вирусом? Обратите пажњу на то: „Хајде да не уништавамо оно што сто смо постигли у области права у време Просветитељства“. То „просвећење“ било је просвећење без Христове светлости. То је била експлоатација народа која је довела до колонизације целе територије Земље, која је довела до уништења околине, до плутократије, до уједињене Европе која није донела очекиване плодове; до такозване „еманципације“ која је донела много развода. Жене су почеле да воде професионални живот и нису могли да се брину о деци као некад. Материнство, величанствено дело женино на земљи, остало је по страни. Никли су дечји вртићи који су децу васпитавали другачије. Не онако како би била васпитавана од оца и мајке, од деда и баба. То је васпитање Нове ере. Оно што разликује Нову еру је истицање идеје – да човеку није потребно покајање у процесу сопствене промене.

У другој половини ХХ века долази до потпуног преокрета у нашем моралу и сви начелима: улога жене у друштву, брак… рад се претвара у ропство уз помоћ технологија, уводи се електронска диктатура. Многобројне информације које шире новинари постају дезинформације. Зашто ми све то не видимо?

Управо у овом контексту разматрам и употребу корона вируса у Новој ери. Видим да ми нисмо дошли до свести о својој грешности, а све ово допушта Господ, да би се, кроз многе несреће, не само у области здравства, људи са добрим намерама — којих је, заиста, у сваком кутку земље и у свим религијама — покајали. Још једном наглашавам — свима нама потребно је покајање. Потребно је да променимо мишљење, наш разум. Ово је било искушење за нашу веру и наш разум.

Може ли изаћи нешто добро из лошег, као што сте споменули? Може ли неко користити средства информисања за позитивне циљеве?

Истина је да смо врло често, ми, клирици, „демонизовали“ оно што се дешава. Податке, добијене из средстава информисања користили смо у многим проповедима, на службама, на часовима у недељној школи, за информисање људи (и верујућих, и неверујућих). Мислим, да је то један од малобројних инструмената који су остали у васељени за обавештавање људи, релативно… За релативно информисање добронамерних људи.

Ипак, рећи ћу Вам сада нешто што се неће свидети радио- и особито телевизијским станицама. Када ме моле да дам неке практичне савете, кажем следеће: „Искључите телевизор и изађите на интернет. Погледајте какви сајтови би могли бити корисни за вас. И тамо радите. На интернету је већа слобода избора.“

Треба знати меру и пронаћи равнотежу у свему

Бити уздржан и знати своју меру није тако једноставно. О тој теми су многи разговарали са Св. Порфиријем. Знате, филолози умеју да говоре јако лепе речи, да користе старинске изразе. А свеци нису теоретичари већ практичари. Они се ослањају на Јеванђеље, а не на лепе речи који неки проглашавају теологијом.

Светог Порфирија су једном питали:

— Геронда, како да стекнемо уздржање?

Он је одговорио:

— Како ћеш га стећи сам? (…) Осећање мере слично је чешљу. Тражиш га кад је потребно да се очешљаш, а не налазиш. И нађеш га онда када изгубиш косу… Осећање мере не можеш купити, оно долази временом. Млад си, имаш капу косе, но не можеш да је очешљаш. Разумећеш како је требало да се чешљаш кад будеш ћелав.

То је просто начин изречен у хумористичкој форми.

Често сам слушао шта је говорио разним људима и свидело ми се да долазим код њега на разговор. И једном сам му рекао:

— Геронда, тај чешаљ који се зове „мера“… зашто Господ допушта да га нађемо тек онда када оћелавимо? Када ћемо га користити? И зашто нам Господ открива уздржаност и осећање мере, тек кад останемо без косе?

Старац Порфирије је одговорио:

— Зар не разумеш? Он је потребан да би чешљали другог. Ћелав човек не може да чешља своју косу, које нема. Но, чешаљ ће му користити за младог, који је поред њега.

Све то говори да је потребна веза и континуитет поколења. У Православној Цркви, не без разлога, постоји старчество, то је веома мудро.

Имам питање за Вас: да ли ће Господ решити проблем са досељеницима, незаконитим мигрантима? Но, пре него што одговорите на питање о мигрантима, реците ми мало о Богу, како Га Ви видите?

Да причам о Христу? Наш Бог су Света Тројица: Отац, Син и Дух Свети. Благодарећи Христу ми знамо и Бога Оца и Духа Светог.

Шта мислите о расизму?

Расизам је велики грех зато што расиста не прихвата странца. За однос према странцима у Јеванђељу је критеријум — милост. Сетите се приче о добром Самарићанину. Христос непрестано, на много начина, уз помоћ прича, уз помоћ историје то објашњава. Сетите се, Он каже: „Странац бејах и примисте ме“. Но, то се односи на праве странце, а не на агресивне мигранте који хоће да нам наметну своју културу (то је сасвим друго). То што се дешава сада са мигрантима — организована је најезда, коју су испланирали адепти Нове ере: Сорош, Рокфелер, Ротшилд и други, и нећу престати да их именујем. Ја сам против глобализације. Исто као што су против глобализације и Путин, и Трамп. И у свакој земљи: Кипру, у Грчкој, Америци, Русији, Кини, Арапским Емиратима, свуда постоје глобалисти и они који схватају, да пре свега — треба чувати своју отаџбину..

Хајде да поразговарамо о турским Кипранима.

Турски Кипрани су они, који су напуштање своје Православне вере, платили веома скупо. Већини њих преци су православни. Ускоро се могу наћи у врло тешком положају, јер ће их се Турска одрећи. Ни Турска, ни турска армија неће моћи да се старају о њима и да их заштите, и шта ће онда бити са њима? И тада ће доћи код нас да им помогнемо: да не би гладовали, да би били спокојни и тако даље…

Шта се сада десило? Све је било два месеца затворено и они су почели да кукају… Турска им је рекла: „Ми вам ништа нећемо послати, зато што нисте верни исламу.“

О томе је говорио и Св. Пајсије Светогорац?

Кћери моја, није сада о томе реч… Ми говоримо о људима који не верују ни Св. Пајсију, ни Св. Јакову… Ово су геостратешка питања. О томе су говорили и свеци, и Св. Пајсије такође… А сада послушајте нешто важно, што бих желео да кажем гледаоцима: Св. Пајсије није последњи светац. И данас постоје свеци са којима свештеници и епископи (посебно епископи, зато што ми носимо велику одговорност за народ) могу да се посаветују. Постоје савремени подвижници, свеци: и клирици и мирјани. Светаца је увек било и биће их, све до времена доласка антихриста.

Старац Пајсије Светогорац

Шта значи „светац“?

То је онај који живи по Јеванђељу. Знате ли ко ми је то рекао? Један турски Кипранин. Ја сам му поклонио икону Богородице. Школовао се у иностранству и веома добро зна новогрчки језик, филолог је. Молио је да му дам икону Мариам (тако он зове Мајку Божију) и ја сам му је купио. Узимајући икону, рекао је:

— Владико Неофите, подарите ми не само икону већ и примењено Јеванђеље.

Изненађен, упитао сам га:

— Шта значи „примењено“ Јеванђеље? Тако се говори само о наукама: примењена математика, примењена физика, али примењено Јеванђеље? Тако се не говори на грчком.

Покушао да ми објасни своју мисао:

— Када се неки хришћанин озбиљно односи према Јеванђељу и почиње да га примењује на себи, примењује у свом животу, шта се са њим дешава? Постаје светац. Дакле, хоћу књигу о таквом, свецу…

Испоставило се да он жели да прочита житије неког свеца, али није знао за грчку реч „житије“ и зато је рекао „примењено Јеванђеље“, рекао је на свој начин. И тада сам му даровао житије Светог Арсенија Кападокијског, који је живео у Турској.

Ви знате да су Ваше речи о „јединственом Кипру“ ушле у историју. Сви их понављамо. Наставићете да иступате за уједињење?

Да, наравно, о томе сам већ говорио. За турске Кипране, Кипар је отаџбина.

Желите ли да они постану хришћани?

Наравно, то је Богу угодно. Но, нико им неће наметати услове: „Постаните хришћани. Постаните Грци.“ Избор је њихов.

Значи, Ви сте против прозелитизма?

Наравно, зато што је то против Цркве. Зашто ми сматрамо да је Свети Константин — велики? Зато што се покајао за своје велике грехе, које је претходно учинио, зато што је био за слободу вероисповести и зато што је подржао Цркву, управо светост — а не хијерархију, власт и новац.

Преосвећени, наше време истиче. Родили сте се у селу Като-Зодја?

Пано-Зодја. Моја мајка је родом из Като-Зодја, а отац — из Пано-Зодја, зато можемо рећи да су оба села мој завичај, да се не би свађали.

Када сте имали 8 година умро Вам је отац, то није могло а да не утиче, на неки начин, на Вас…

Да, наравно. Остао сам сироче, изгубио сам оца са 8 година, но моја мајка је живела још веома дуго, док нисам напунио 50 година, већ сам постао епископ. И она је све време говорила: „Каквог сте дивног оца имали, био је прекрасан човек!“ Захваљујући усхићењу моје мајке оцем и захваљујући томе што нам је са љубављу преносила успомену на њега, као човека, хришћанина, мужа, грчког патриоту, ми, деца, осећали смо да је овај изванредни човек, наш отац, Никола Мансурас, ту, заједно са нама.

А сада размислите о жени која није усхићена својим мужем: колико ће штете нанети својој деци? Лош однос према мужу повреда је Тајне брака.

Владико, да ли се бојите смрти?

Стидим се да одговорим на ово питање (смеје се). Испричаћу вам о мојој мајци, о оцу сам већ причао. Када је мојој мајци било око 90 година, непосредно пре него што је упала у старачко слабоумље, питао сам је: „Мама, да ли се бојиш смрти?“ Послушајте одговор жене, Кипранке старијег поколења, која је велики део свог живота проживела, не у Европи, и не у ЕУ, која није имала високо образовања и није била упозната са радовима богослова: „Господе помилуј! Но, ја волим Архангела сине!“ Она није мени рекла да се боји смрти, не, већ да се ослања на помоћ Архангела Михаила. И ја сада улажем велики напор да, колико више могу, заволим Архангела Михаила — тако јако као што он мене воли — да би, када наступи свето магновење моје смрти, Он био са мном и прихватио душу моју.

Да ли се Ви нечега бојите?

Ја се бојим неисповеђеног греха. Без обзира на то што се редовно исповедам и имам одличног духовног оца.

Ко је то? Можете ли нам рећи?

Његово име је познато. То је отац Симеон, игуман манастира Св. Ђорђа у Црној гори (Мавровуни). Сам Дух Свети ме је послао њему, после многих молитава са сузама и поклонима до земље. Питао сам Господа у молитви: „Куда да идем да бих се замонашио? На Свету Гору, или у Грчку?“ Нисам тада помислио на Кипар и да на њему живе многи старци. И одједном сам зачуо у свом срцу глас: „Иди у Ларнаку, оцу Симеону“. И тако сам дошао код њега.

Без обзира на то што се редовно исповедам, није искључено да имам неке неисповеђене грехове и нека заборављена искушења. Био сам оштар са многим људима, као што сам већ рекао, а за мене је највећи грех када човеку причиним бол, када га повредим. При чему се човеку може нанети штета и добрим речима, када га хвалиш.

Мој духовник, отац Симеон, недавно ми је рекао: „Једном недељно прођи велики круг по бројаници (нећу рећи колико молитви) и говори: „Господе Исусе Христе, помилуј све које сам ражалостио.“.

Хтео бих да кажем још нешто о будућности нашег грчког народа и о нашој одговорности за њега. А такође, и о целом свету, зато што ми волимо цео свет и не ограничавамо се само на један, свој народ, и Кипар.

Оно што нам је потребно одмах, почевши од сутра, а не кроз месец или годину дана — јесте молитва са бројаницама.

То се зове „умна молитва?“

Све у своје време, и умна молитва такође. Ја дајем предност називу „срдачна молитва“.

Погледајте, ово је бројаница са 100 чворића.

На сваком чворићу реци: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.“

И тако у круг, учини 100 молитава.

Затим још један круг: „Господе Исусе Христе, помилуј моју породицу“, 100 молитава.

Затим: „Господе Исусе Христе, помилуј моју отаџбину“, 100 молитава.

Даље: „Господе Исусе Христе, помилуј народ наш“, 100 молитава.

И, на крају: „Господе Исусе Христе, помилуј све православне хришћане“ 100 молитава.

Ако би сада требало да одете са овог света, у каквом би сећању желели да останете у срцима људи?

Као владика, који „није владао“ другима, и који је говорио истину Христову која је на људска срца деловала као хируршки скалпел, јер се истина се понекад разболи. Често је прибегавао самокритици и веома је волео покајање.

Водитељка: Хвала Вам и хвала свима који су гледали наш програм. Све најбоље!

Грчки изворник: ΑΚΤΙΝΕΣ/Руски изворник: Трость Скорописца

Са руског посрбио: Александар Мирковић

Скраћивање наслова и опрема: Стање ствари

(Сродство по избору, 23. 8. 2021)