Младен Шарчевић помагао криминалцима да отворе приватне школе!

Пре него што је постао јавни службеник, Младен Шарчевић је приватне школе отварао и са људима који су били „са оне стране закона“.

Министар у Влади Србије тесно је сарађивао током своје пословне каријере оснивача и управника приватних школа са Спасојем Ивановићем из Никшића, чије се име помиње у полицијским досијеима из деведесетих година.

Шарчевић у изјави за БИРН каже да није знао ништа о прошлости Спасоја Ивановића са којим је делио власништво над гимназијом „Луча“ у Подгорици, првом приватном школом у Црној Гори.

Ивановићу су годинама уназад широм отворена врата црногорских и српских министарстава.

Ипак, све то време он успева да остане сакривен од очију јавности.

Према полицијским досијеима до којих је БИРН дошао, Спасоје Ивановић није само контроверзни бизнисмен, већ је био и део сарадничке мреже појединих функционера државне безбедности с почетка деведесетих година прошлог века.

Саслушаван је у вези са убиством албанског емигранта Енвера Хадрија у Бриселу фебруара 1990. године, као и убиством у београдском клубу „Нана“ месец дана касније.

БИРН је са Ивановићем ступио у контакт, али је он одбио да даје изјаве.

Шарчевић је своју пословну империју отварања приватних школа почео током деведесетих у сарадњи са фирмом „Интерспид“, која је довођена у везу са Марком Милошевићем, сином некадашњег председника Србија Слободана Милошевића, и пословима са шверцом цигарета.

„Ја живим 62 године у граду и можете мислити колико људи знам. На пример, са мном је покојни Гишка седео у учионици у клупи и шта сад, треба да се убијем што је Гишка био што је био“, одговорио је министар Шарчевић на питање како коментарише чињеницу да је сарађивао са људима из криминалног миљеа.

Прилози за биографију министра просвете

Младен Шарчевић, министар просвете од 2016. године, један је од пионира приватног школства у Србији и региону.

Био је директор прве приватне средње школе у Србији, гимназије „Милутин Миланковић“ коју је 1999. године основала компанија „Интерспид“.

Власник те компаније је Петар Комљеновић, а његово и име његове фирме спомињало се 2003. године у извештају полицијске акције „Мрежа” у којој су побројане фирме и појединци који су учествовали у шверцу цигарета током деведесетих.

Шарчевић је, иначе, у својој биографији навео да је учествовао у „стручном оснивању“ те школе.

Осим две поменуте, Шарчевић је у власништву током 2003. и 2004. године имао и средњу школу „Коста Цукић“.

Данас је сувласник гимназије „Руђер Бошковић“, (на слици испод) коју је, између осталих, похађао Данило Вучић, син Александра Вучића. Сувласник је и истоимене основне школе и предшколске установе.

„Доста знам о образовању јер сам прошао све нивое, а оно што не знам, знам ко зна”, рекао је једном приликом. Судећи по детаљима из министрове биографије, то је био Шарчевићев мото од почетка његове предузетничке каријере у образовању.

У Црној Гори, на пример, није знао министра просвете, али је знао ко га зна.

Шарчевић у изјави за БИРН каже да није знао ништа о прошлости Спасоја Ивановића када је са њим отпочео сарадњу.

„Основни разлог за сарадњу са њим је што је он био контакт са Слободаном Бацковићем, тадашњим министром просвете у Црној Гори”, рекао је Шарчевић у телефонском разговору за БИРН.

Шарчевић додаје да је у Србији и региону у то време само он имао искуства са приватним школама, тако да су на њега били упућени сви заинтересовани инвеститори.

„Један мој пријатељ је био добар са Ивановићем, он нас је спојио”, објашњава Шарчевић, али није хтео да прецизира ко је тај заједнички пријатељ.

И бивши министар просвете у Црној Гори каже да није познавао Ивановића, већ да их је спојила трећа особа.

„Верујте да се не сећам тачно ко је то, само знам да је неко из света бизниса”, изјавио је Бацковић за БИРН.

Бацковић, такође, каже да не зна, нити је знао, ишта о Ивановићевој прошлости, а да су му га те 2004. године представили као пословног човека из Црне Горе.

Од Нане до Луче

Шарчевић је заједно са Спасојем Ивановићем 2004. године основао прву приватну школу у Црној Гори.

Њих двојица су у сарадњи са Ивановићевим партнером Миланом Живковићем, узели у закуп зграду једне основне школе, реновирали је и основали гимназију „Луча“.

Две године касније, школу и компанију која је била њен званични власник, продали су Ани Коларевић, рођеној сестри црногорског лидера Мила Ђукановића за 400.000 евра.

У време основања школе, Ивановић је у полицијским досијеима већ увелико био означен као припадник криминалне мреже укључене у убиство албанског емигранта Енвера Хадрија у Бриселу у фебруару 1990. године.

Месец дана касније, био је хапшен због сумњи за умешаност у убиство у београдском клубу „Нана“.

„Не знам да је био повезан са било каквим убиствима. Он је био власник не знам чега, није јавне куће… Он није био мој пријатељ, ако на то алудирате… “, каже министар Шарчевић говорећи о свом пословном партнеру Ивановићу.

По захтеву белгијског тужилаштва у истрази поводом убиства Енвера Хадрија, Ивановић је саслушан у тадашњем Првом општинском суду у Београду у јуну 2007. године.

Он је негирао да било шта зна о том догађају.

Током давања исказа рекао је да Веселина Веска Вукотића (на слици испод), осумњиченог за убиство Хадрија, познаје из Никшића, будући да су обојица рођени у истом граду, и да се знају од дечачких дана.

Рекао је да је у раној младости отишао у иностранство и да је живео свуда по Европи и да за то време, наводно, није виђао Вукотића.

У Београд се вратио, како је рекао, пред нову 1990. годину.

Тада је поново срео Вукотића и наредне три године су се стално виђали, јер су заједно држали казино Ројал у новосадском хотелу Путник, а од 1994. више не раде заједно.

Осим са Вукотићем, био је близак са многим познатим криминалцима с краја осамдесетих и почетка деведесетих година прошлог века.

Казино Ројал спомиње се и на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

Заштићени сведок који је радио је у казину сведочио је да је државни врх редовно посећивао казино тих година.

Као честе посетиоце навео је шефа државне безбедности Јовицу Станишића, директора царине Михаља Кертеса, као и тадашњег генералног директора Радио телевизије Србије, а актуелног председника спортског друштва Партизан Милорада Вучелића.

БИРН је разговарао са једним од коцкара из Новог Сада који је у то време редовно посећивао казино Ројал.

Он наводи да се сећа Веска Вукотића, који је водио главну реч у казину, али и Спасоја Ивановића, као његове десне руке.

Ивановић се, према његовим речима, старао за оперативне ствари, док је Вукотић ретко излазио из своје канцеларије.

Након само месец дана од убиства у Бриселу, у Београду је убијен Андрија Лаконић у кафеу „Нана“.

До сада нико није осуђен за убиство Лаконића, којег је, како се верује, убио његов пријатељ Веско Вукотић.

Након убиства, Ивановић је приведен заједно са Дарком Ашанином и Славком Бикићем, који су за тадашњу Службу државне безбедности (СДБ), обављали „посао“ ликвидације југословенских политичких емиграната у земљама Европе.

У извештају састављеном након тог убиства, полиција наводи да Ивановића терети за непријављивање кривичног дела и починиоца, јер је после убиства, заједно са Дарком Ашанином, аутомобилом побегао из кафића „Нана“ (на слици испод).

У том извештају наводи се и податак да је Ивановић већ раније био осуђиван, али не пише за које кривично дело.

Убиства Лаконића и Хадрија открила су везе које су криминалци имали са самим врхом српске полиције и Државне безбедности.

Врачарска веза

Име Спасоја Ивановића повезује се са још једним министром Владе Србије.

Наиме, Ивановић поседује стан у згради у којој живи Драган Шутановац, некадашњи министар одбране и председник Демократске странке, у београдском насељу Врачар, на ексклузивној локацији у Скерлићевој улици, тик уз Храм Светог Саве.

Подаци из катастра показују да су Ивановић и Шутановац комшије мада сам Шутановац у изјави за БИРН каже да зна да Ивановић има стан у тој згради али да га није тамо видео.

Поред тога Шутановац каже да не зна детаље Ивановићеве биографије.

Зграда у Скерлићевој 20 била је предмет дугогодишње афере „Пашњак“ која је обелодањена у истраживању портала Пиштаљка 2012. године.

Против Шутановца је неколико година вођен поступак у коме је требало да се докаже да он није пријавио сву имовину коју је имао на тој локацији.

Виши суд у Београду ослободио је Шутановца пресудом у августу 2017. године.

Поред Шутановца и Ивановића, као инвеститори на тој локацији појавили су се и фудбалери Немања Видић и Гордан Петрић, као и ћерка Зарка Зечевића Миа, некадашњег генералног секретара ФК Партизан.

Јавно.рс