– Држава ћути, глува је за проблеме нас појединаца, навела је Јована, мајка двоје деце која је добила отказ након истека породиљског боловања!
Јована Радовановић Лукић, мајка двоје деце, само је једна у низу жена које су добиле отказ јер су затруднеле. Наиме, ова храбра мајка није желела из страха да ћути већ је јавно решила да подели муке кроз које је прошла јер је желела друго дете.
Она је проговорила о свом искуству и свему што је прошла од рађања детета, отказа, шиканирања државе. Била је запослена у Институту за рехабилитацију у Младеновцу, а како каже, након што је одлучила да роди друго дете, добила је отказ и то после 5 година рада.
Више пута је конкурисала за пријем у стални радни однос, а хтела је и да прекине боловање два месеца након порођаја само да би остала у фирми, али није примљена.
– Увек су се примала деца запослених и њене друге везе, које су радиле много краће у фирми од мене. Ја сам била једини радник са најдужим радним стажем на одређено и добила сам отказ. Ако ово није дискриминација једне мајке, не знам шта је јер како другачије објашњавате чињеницу да су постојале потребе за радницима, а ја нисам примљена. Притом, напомињем, да сам свој посао увек врло савесно обављала и никада нисам имала примедбе на њега. Пола фирме чине директоркини ближи и даљи рођаци, читаве њихове породице, пријатељи и друге везе и везице са свих страна, рекла је Јована.
Она је решила да у писму које је послала нашој редакцији искаже своје незадовољство.
– Видим да ће ускоро тако бити. Све иде ка томе. Децу ће нам мигрант рађати, а ми ћемо бежати из Србије у потрази за послом и бољим животом. Док се доносе пореске олакшице предузетницима који запошљавају у својим фирмама стране држављане, мајке које овој Србији СРБЕ рађају се масовно отпуштају након истека породиљског боловања, а држава послодавцима даје одрешене руке. За кога онда важи рад на наталитету?
Откази, смањивање исплата трудничког…Kакав подстрек за рађање! Или смо ми само трудничка мафија коју треба затрти! Док нас из ЦГ шиканирају и отимају наше светиње, Црногорци овде коло воде и одлучују о нашој судбини, у нашој земљи! Због једног таквог сам и сама остала без посла након 5 година рада на одређено време у једном Институту за рехабилитацију у МЛАДЕНОВЦУ, јер сам пожелела да постанем мајка у 30-ој години.
Рећи ћете млада сам, где сам журила, живот је преда мном? Треба сачекати прво да се стање у држави среди, да се уведе неки закон који штити мајке након истека породиљског или да се послодавац смилује да вам да посао за стално након година И година рада. Па и у четрдесетим мајке рађају, па шта им фали!?
Уместо тога, ја сам родила и добила отказ. То је била цена коју сам морала да платим. Моја директорка С.K. је жена која сматра да су труднице жене које користе државу да им плаћа трудничко и породиљско. На свом месту директора наследила је свога оца Т.М. некадашњег директора ове фирме који је такође гајио антипатије према трудницама и делио отказе ко бомбоне свакој жени која би у то време остала трудна. Од тог времена па до данас њихово племе има јасну стратегију запошљавања. Запошљавају се директоркини ближи и даљи рођаци, пријатељи, кумови као и њихове целе породице и постављају на разне руководеће позиције. Експресно се завршавају факултети па многи напредују од возача колица до разних шефова.
Такође предност се даје деци запослених. 70 посто фирме чине они. ВД директор можете бити до пензије, иако је законом предвиђен ограничен прериод, то за моју директорку не важи. Успешно је на тој позицији већ 5 година. У моменту док је у фирми било масовно запошљавање, за мене није било места. Моја замена ,а дечко чија оба родитеља ту раде, добија посао за стално на мом месту, ја уговор о прекиду.
Обзиром да ми муж није у радном односу и да ми је посао преко потребан заказивала сам разговоре код ње, никада ме није примила. Једном сам је сачекала на ходнику после неког састанка са дететом у рукама да је замолим да ми продужи уговор, рекла ми је да након истека летим, одмахнула руком, окренула се и отишла оставивши ме у пола реченице и шоку са дететом у рукама. Више пута сам конкурисала и била спремна да прекинем боловање, али никада нисам примљена. Отварани су за циљана лица.
Са својим адвокатом отишла сам на увид у конкурсну документацију. Записник није садржао ни потписе свих цланова комисије, ни све потребне информације спровођења као што ни изабрани кандидат за примање у стални радни однос није имао предато уверење о положеном државном испиту иако је јасно назначено да ће непотпуне пријаве бити одбачене као неважеће. Дете је запосленог радника, за њега то не важи. Приговор првостепеној комисији, коју чине “кумови”је одбачен. Другостепеној комисији коју између осталог чини директоркин брат од рођеног ујака, такође. Па где то има??? Сасвим је јасно зашто првобитна одлука није поништена без обзира што сам по сваком питању била у предности над изабраним кандидатима, а свој посао врло савесно обављала и никада нисам имала опомене на њега.
Држава ћути, глува је за проблеме нас појединаца. Ово је велики проблем будућности јер ће жене бити у страху од рађања због последица које носи друштво. Ако сам рађањем изазвала гнев и оштетила дрзаву која пропагира наталитет предлажем да се у будућности запошљавају само мушкарци и жене у менопаузи које не могу да рађају јер ће на тај начин послодавац бити заштићен и имати сталног радника за рмбачење, а државни буџет неце злоупотребљавати овакве као што сам ја! Па…срећно нам било!
Јована је веома тешко поднела чињеницу да је остала без посла, али каже како неће одустати. Бориће се до краја за своје право које јој припада, а које јој је ускраћено.
– То је право на рад, истакла је.
