Млади у Србији би се радије запослили у државној фирми, верујући да је то сигурнији посао од оног у приватном сектору. Мало ко од њих се усуди да започне сопствени бизни, јер немају подршку породице ни државе, као ни почетни капитал.
Истраживање светске компаније за системе плаћања „Виза” показало је да тек један од пет испитаника планира да покрене сопствени бизнис, а због тога што су обесхрабрени високим ризиком, недостатком почетног капитала и нестабилном економском ситуацијом. Међутим, док две трећине њих сматра да је промоција предузетничког духа један од приоритета сваког друштва, саговорници Тањуга кажу да предузетничка иницијатива још није оживела у Србији.
Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже да се у Србији свега 3,2 одсто младих бави приватним послом, а да је у Европи тај проценат знатно виши – чак 20,5 одсто. То, како каже, показује да су млади у Србији доста пасивни у односу на своје вршњаке из Европе, као и да се предузетнички дух недовољно негује у образовном систему Србије.
– То се показује као додатни проблем код младих. Код нас нема много предузетничке иницијативе – напомиње Рајић, и додаје да претходне генерације нису успеле да створе систем у којем би млади имали више шанси за предузетништво.
И психолог Елеонора Влаховић сматра да образовни систем, али ни породица, не подржавају активизам и предузимљивост код младих те да не јачају способности којима особа има већу контролу над својим животом.
– За сопствени бизнис морате исказати иницијативу да преузмете ризик и, што је најважније, стално да доносите одлуке и да се суочавате с њиховим последицама – казала је Елеонора Влаховић.
По њеним речима, породица мора бити агилнија у осамостаљивању деце и јачању самопоуздања. Попут Рајића и Елеоноре Влаховић, и у Националној служби запошљавања сматрају да идеја предузетништва још није заживела у српском друштву у тој мери да би се већи проценат младих определио за покретање приватног бизниса. Како наводе, за започињање сопственог посла потребно је више животног и радног искуства па због тога изостаје подршка породице и друштва.
Такође, да би се више младих определило за предузетништво, потребна је већа институционална подршка државе, како финансијска, тако и нефинансијска. Идеално би било да постоји предузетничка иницијатива уз добар бизнис-план с проценом ризика пословања, као и квалитетна подршка институција у финансијском и логистичком смислу, попут обуке за покретање малог бизниса, напомињу у тој служби.
Због тога што ни друштво, као ни млади, нису спремни да се препусте предузетништву, већина њих радије би се запослила у државном сектору, и то, како сматрају саговорници, због тога што је тај посао „сигурнији”.
Дневник
