ВАШИНГТОН – Србија ће, према процени Међународног монетарног фонда, ове године остати у рецесији уз негативан привредни раст од 0,5 одсто, да би се у 2016. опоравила и забележила позитиван раст од 1,5 одсто.
ММФ је, међутим, упозорио на проблем високог јавног дуга и буџетског дефицита у Србији, због чега постоји потреба за фискалном консолидацијом и ограничавањем јавне потрошње, као и за реструктурирањем кључних државних предузећа.
Привредни раст у земљама Балкана, које су прошле године биле погођене катастрофалним поплавама, убрзаће у 2015. и 2016, захваљујући обнови у Босни и Херцеговини (БиХ) и Србији, као и расту запошљавања у осталим земљама региона, наводи ММФ.
Привреде земаља такозване “Европе у успону” ће ове године по свој прилици умерено порасти, захваљујући нижим ценама нафте, али ће слаба инострана тражња укочити значајнији економски напредак, прогнозира ММФ у оквиру своје пролећне Светске економске прогнозе.
Привредни раст региона ће, како се наводи, изностити 2,9 одсто у односу на прошлогодишњих 2,8 одсто, док се у 2016. очекује убрзање раста на солидних 3,2 одсто, преноси агенција Франс прес.
Категорија “Европа у успону” обухвата пет чланица ЕУ (Бугарску, Хрватску, Мађарску, Пољску и Румунију”, као и Србију и Турску.
“Ниже цене нафте и постепени опоравак еврозоне пружиће ветар у леђа привреди региона и надокнадити негативне ефекте привредних проблема у Русији”, наводи Фонд, додајући да је инострана тражња и даље слаба, а висока задуженост компанија још кочи инвестиције.
Пољска ће ове године имати најснажнији привредни раст од 3,5 одсто, пре свега захваљујући снажној домаћој тражњи. Следећа земља са солидним растом бруто домаћег производа (БДП) је Турска, чији ће БДП у 2015. порасти 3,1 одсто у односу на 2,9 одсто из 2014, захваљујући расту домаће потрошње у светлу пада цена енергената, наводи ММФ.
Мађарска ће, са друге стране, забележити успоравање привредног раста на 2,7 одсто у текућој и 2,3 одсто у идућој години, због слабљења раста инвестиција и не претерано повољне фискалне политике. Мађарска и Пољска бележе дефлацију у светлу ниске инфлације у еврозони.
Привредни раст Румуније ће ове године износити 2,7 одсто, да би идуће убрзао на 2,9 одсто. Хрватска би у току 2015. требало да изађе из рецесије уз раст БДП-а од 0,5 одсто ове и 1,0 одсто идуће године
Танјуг
