Влада Србије до краја месеца, заједно са Светском банком, мора да заврши анализу да ли ће, када и колико струја поскупети.
Осим о цени струје, ММФ је дао и предлог о усклађивању раста пензија. У следећу контролу делегација из Вашингтона стиже за месец дана.
У Влади Србије још се праве рачунице, али за ММФ нема дилеме – струја у Србији требало би ове године да поскупи најмање онолико колико је порасла инфлација. То је нешто више од два одсто.
Сарадник Економског института Иван Николић подсећа да је цена струје за домаћинства у Србији јефтинија него у окружењу, пре свега него у земљама ЕУ.
“Али, с друге стране су и примања, односно стандард становништва врло ниски, па кад упоредимо та два сегмента долазимо до овог социјалног аргумента, који је јак и са којим наступа Влада”, истиче Николић.
Незванично, Фонд инсистира да се усвоји формула по којој ће се поскупљење струје трајно везати за инфлацију. Kао и да се одреди тачан датум у години када нови ценовник ступа на снагу.
У преговорима српски званичници напомињу да струје јесте јефтина, али у буџету сваког домаћинства на њу се издаваја више од пет одсто, што је европски рекорд.
За стручњаке, ту настаје врзино коло.
“Дата цена електричне енергије ствара један вид подстицаја домаћинствима да се у већој мери ослањају на струју у смислу потреба за грејањем, топлом водом”, напомиње професор Економског факултета Саша Ранђеловић.
Раст плата и инфлација део формуле
Kада је о формулама реч, извештај ММФ-а открива како ће се повећавати пензије.
На 50 одсто инфлације додаваће се 50 одсто раста зарада. То значи да ће, ако цене у једној години, на пример, порасту за два, а плате за шест, пензионери моћи да се надају повећању од четири одсто.
“То је формула која је постојала и раније. Од ње се одустало само у оном тренутку када смо редуковали пензије како бисмо испунили фискалне критерујуме, уравнотежили сва иступања која смо имали у јавним финансијама. Kако је то сада завршено, враћамо се на формулу коју смо имали – пола се усклађујемо са растом потрошачких цена, пола са растом номиналних зарада”, објашњава Иван Николић.
Наводи се и да ће примена такозване швајцарске формуле почети у првој половини следеће године.
Остало је још да се тачно прецизира ког датума у години пензионери могу да се надају повишици. Пре кризе 2008. пензије су се, на пример, повећавале два пута годишње: у априлу и октобру.
“Готово све европске земље имају неку врсту правила, стриктно дефинисано како ће се пензије сваке године повећавати”, каже професор Ранђеловић.
Из ММФ-овог извештаја се види се и то да је Србија земља у коју страни инвеститори радо долазе, али и да становништво све чешће одлази.
Зато по први пут у свом извештају ММФ сугерише влади да донесе пакет мера којим ће зауставити одлив мозгова.
РТС
Jes kurac moj mu je mmf naredio, on to sa kumovima pljačka narod, jebo mu pas mater lopovsku!
STRUJA POSKUPLJUJE, A PLATE?
Da je najeftinija električna energija u Srbiji nije tačno. Ukrajina i južna srpska pokrajina imaju nižu cenu. Takođe, upoređenje cene se vrši bez državnih nameta na struju kod nas. Ostvarena cena električne energije, u jednom domaćinstvu, čija je mesečna potrošnja 237 kWh, je cena koja pripada EPS-u 6,84 din/kWh=0,0581 evra/kWh (ili 72,46%), a ukupni trošak, sa ugradnjom države (od 27,54%) 9,44 din/kWh=0,0802 evra/kWh. Upoređenje cena električne energije, računajući sve ono što potrošač plaća, nije najjeftinija u Evropi, kako tvrdi predsednik. Ili ga lažu ili on laže nas? Cena električne energije u Srbiji je veća u odnosu na više zemalja u Evropi. Plate i penzije su najniže u Evropi, a standard građana je deseti po bedi u svetu.
Potrošači u Srbiji troše (rasipaju) električnu energiju 60 odsto više od EU proseka. U članku su navedeni dosta razloga, a izostavili: naši potrošači su energetski neefikasni, čak su uvezeni sa Zapada kao otpisani i energetski neefikasni uređaji, zanemarena je edukacija korisnika u vezi sa energetski efikasnijem korišćenju električne energije i uređaja. Kupovina elektro uređaja treba da obuhvati i njihova energetska efikasnost. Skuplji uređaji, a energetski efikasniji, kroz korišćenja, ispada da su jeftiniji za period korišćenja.
Da je najeftinija električna energija u Srbiji nije tačno, a tačno je da su plate među najnižim, a po bedi smo deseti u svetu, po istraživanju Blumberga. Ukrajina i južna srpska pokrajina imaju nižu cenu od Srbije. Naime, cena struje za domaćinastva u Ukrajini u 2018. godine iznosila je 0,041 €/kWh, dok je u Srbiji bila skuplja – 0,0709 €/kWh, a na Kosovu je iznosila 0,0638 €/kWh. Takođe, upoređenje cene se vrši bez državnih nameta na struju kod nas. Ostvarena cena električne energije, u jednom domaćinstvu, čija je mesečna potrošnja 237 kWh, je cena koja pripada EPS-u 6,84 din/kWh=0,0581 €/kWh (ili 72,46%), a ukupni trošak, sa ugradnjom države (od 27,54%) 9,44 din/kWh=0,0802 €/kWh. Upoređenja radi jedan stan u Boru u julu mesecu 2019. godine ima potrošnju samo 4 kWh električne energije i za tu potrošnju je plaćeno potrošnja struje 19,38 din (4,845 din/kWh), obračunska snaga 335,o1 din i trošak snabdevača 132,76 din, što ukupno je plaćeno EPS-u 487,15 din ili 121,79 din/kWh ili 51,79%. Kompletan račun je plaćen 940,68 din ili 235,17 din/kWh=1,9974 €/kWh, što znači država je uzela 453,53 din ili 113,38 din/kWh, tj. 48,21% ukupne sume u računu.