ДА ли ће српска власт успети да одоли притисцима Међународног монетарног фонда да киловати у Србији поскупе бар пет одсто, биће познато током наредне две недеље. Толико времена ће делегација међународних кредитора, предвођена Јаном Кесом Мартејном, боравити у Београду, а главна тема разговора са српском делегацијом биће реформе “Електропривреде Србије”, “Србијагаса” и приватизација Комерцијалне банке.
Званичних захтева за корекцију у Агенцији за енергетику Србије, која даје коначну реч на цене електричне енергије, још нема. У ЕПС на питање о могућим корекцијама цене електричне енергије истичу да њу за домаћинства и мале купце, односно кориснике који имају право на гарантовано снабдевање, одређује Агенција за енергетику Србије на основу закона и утврђене методологије.
– Преговоре са Међународним монетарним фондом води Влада Србије, због чега нисмо у могућности да коментаришемо теме и ток тих преговора – наглашавају у ЕПС.
Према речима Јелице Путниковић, стручњака за енергетику, српско тржиште електричне енергије је од 2015. године потпуно отворено. Поред привреде и домаћинства и мали купци могу изаћи на слободно тржиште, али имају право на регулисане цене, такозвано гарантовано снабдевање.
– И домаћинства могу да купују струју на тржишту, али им је исплативије да остану код ЕПС, јер је он јефтинији – каже Путниковићева. – Цена струје у Србији за широку потрошњу јесте најнижа у Европи, али и потрошачи из ове категорије често прелазе у скупље зоне – плаву и црвену, па им је просечна цена киловатчаса знатно скупља, дакле достиже и оне цене које захтева ММФ. Такође, треба имати у виду да око 50 одсто од укупно пласиране струје у Србији ЕПС продаје на тржишту и наплаћује великим потрошачима по тржишним ценама.
Притисака да цене струје порасту било је и прошле године, али смо успели да избегнемо поскупљење. Домаћинствима су рачуни за електричну енергију последњи пут увећани у октобру 2017. године, и то за два одсто. То је био део пакета за реструктурирање ЕПС и произашло је из разговора са ММФ. Тада је тај раст цена, како је показала рачуница, просечном потрошачу увећао месечне обавезе за 68 динара.
Инсистирање на поскупљењу струје ММФ је правдао тиме да је цена киловата у Србији од 0,066 евроценти најнижа у Европи, далеко испод цена и у региону. Рачуница ММФ говори да нам је струја за 20 одсто повољнија него у Македонији, Албанији, БиХ, а за чак 30 одсто нижа него у Црној Гори и 50 одсто него у Хрватској.
ГАС БЕЗ ПРИТИСКА
ШУШКАЊА да би и гас могао да поскупи због раста цена не светским берзама демантовао је у четвртак “Новостима” Душан Бајатовић, директор “Србијагаса”. Он је нагласио да раста цена гаса неће бити. Српски дистрибутер гаса, иначе, биће тема разговора српске владе са представницима ММФ.
Новости.рс
KOJA VLAST!?
OVE SERONJE, PODREPASI, PEDERI, PEDOFILI I MATORE OLINJALE DROLJE KOJE RADE ZA NJIH!?
Нити смо европа нити имамо европске плате, а БУЉАбаша и његова снс говвна одавно за пљачку заслужише конопац….тако нека им буде!
ДАБОГДА ЦРКЛИ СВИ ДО ЈЕДНОГА и ДАБОГДА им све најмилије поцркало по кућама њиховим до детета у колевци мајку им хохштаплерску и издајничку у уста жвалава јехбемо сви ми Срби са Космета!
DA LI JE U SRBIJI NAJJEFTINIJA STRUJA?
MMF i iz EPS-a kažu da je u Srbiji električna energija najjeftinija u Evropi. Da li je to tako? U računu za utrošenu električnu energiju, prikazane u ovom tekstu, navodim još par parametara koji opterećuju kućni budžet potrošača. U martu mesecu 2019. godine potrošnja električne energije, u jednom domaćinstvu u Boru, je ostvarena u iznosu od 207 kWh (VT 160 kWh i NT 47 kWh). Sve troškove koje pripadaju EPS-u (ukupno 1.491,77 din), a jedinična vrednost iznosi 7,21 din/kWh ili 71,70% od cifre u računu (2.080,49 din), a ukupna specifična cena za 1 kWh, koje platio potrošač, iznosi 10,05 din/kWh ili 100% što je više za 2,84 din/kWh ili za 28,26% koje ostaje EPS-u. U svim spisama se prijavljuje samo cena električne energije koja ide na konto EPS-a, a ne ukupna cena, pa tako prikazuju da je, maltene, električna energija najjeftinija u Evropi, a nije. Jeftinija je u Makedoniji, a kada se uzme ukupna cena koju plaća potrošač, nije baš tako najjeftinija. Treba smanjiti “dranje” potrošača električne energije. Ovde treba navesti još elemente koji utiču na proizvodnu cenu električne energije krađu električne energije, niska efikasnost termoelektrana, kod nas oko 20 – 25%, a u svetu neke termoelektrane dostižu i 50%, visoke plate zapošljenih i prekobrojni zapošljeni, zapošljavanje po partijskoj knjižici, a stručnost nije bitna, čak generalni direktor je po vokaciji pečenjar.Ovde treba navesti još elemente koji utiču na proizvodnu cenu električne energije: krađu električne energije, niska efikasnost termoelektrana, kod nas oko 20 – 25%, a u svetu neke termoelektrane dostižu i 50%, visoke plate zapošljenih i prekobrojni zapošljeni, zapošljavanje po partijskoj knjižici, a stručnost nije bitna, čak generalni direktor je po vokaciji pečenjar. S druge strane, platežna moć građana Srbije je realno i apsolutno najniža u Evropi, 25,50% stanovništva je u oblasti ili na ivici siromaštva (troše dnevno po 1,0 $).
Povecanje deset procenata ili nista a i gorivo znatno da poskupi zato sto nam ide dobro.