Шеф мисије ММФ-а у Србији Џејмс Руф оценио је да су Влада и Народна банка постигли драматично јачање економске ситуације у земљи. Упозорава, међутим, да су потребне даље реформе јавног сектора, веће капиталне инвестиције, те да плате и пензије још оптерећују републички буџет. Нови аранжман, како је рекао, није био тема седме ревизије.
Руф је на конференцији за новинаре у Влади Србије, подсетио да је Србија пре на почетку трогодишње стенд-бај аранжмана са ММФ-ом била оптерећена са пет година стагнације привредног раста, неодрживом фискалном позицијом и проблематичним кредитима у банкама.Сада је, како каже, дошло до преокрета и у 2017. години очекује се привредни раст од три одсто, дефицит је ревидиран наниже на 1,1 одсто БДП-а, док јавни дуг пара брже него што је било очекивано.
Подсетио и да је упркос значајним смањењима броја радника у јавном сектору, дошло до пада незапослености и пораста опште запослености, као и да је дошло до напретка у решавању проблема ненаплативих кредита.
Српска еконимија, међутим, и даље пати од озбиљне рањивости и структурних слабости, рекао је Руф и поручио да ММФ охрабрује Владу да настави са напорима у решавању проблема. Скренуо је пажњу на реформу државне управе, пружање јавних сектора и реформе у јавним предузећима.
“Економија је и даље оптерећена великим и неефикасним јавним сектором. Потребни су напори да би се економија окренула ка расту продуктивног приватног сектора. Потребан је напредак у пореској управи, у систему јавних накнада и такси, као и ефикаснији и транспарентнији правосудни систем”, рекао је Руф.
Шеф мисије ММФ-а рекао је и да треба наставити са “динаризацијом” у монетарној политици, са решавањем проблема сиве економије, као и проблема великог инфраструктурног јаза. “За то је потребно више капиталних улагања и боље управљање јавним инвестицијама”, поручио је он.
У том смислу ММФ саветује да плате, пензије и остала текућа потрошња остану обуздани у буџету, док би приходи који су већи од очекиваних требало да се усмере на смањење дуга, капиталне инвестиције, али и могуће смањење пореза на неким местима, нарочито пореза на плате, који, како је рекао, уме да буде доста висок.
Истакао је, међутим, да ће плате и пензије расту како буде расла и економија у Србији.
Нови аранжман није био тема, ММФ спреман да помогне
На питање Н1 како коментарише најаву премијерке Ане Брнабић да Србија можда неће затражити нови аранжман са ММФ-ом, јер би нови би “нови споразум могао да омете раст”, Руф је одговорио да нови аранжман није био тема седме ревизије, али да је одлука о томе у потпуности на српским властима.
“Са тачке гледишта Фонда и даље смо спремни да помогнемо Србији на било који начин. Евентуални нови програм би био фокусиран на раст, на мере да се раст повећа онако како бисмо сви желели”, рекао је он, оцењујући да је и актуелни аранжман био успешан у смислу унапређења раста.
Министар финансија Душан Вујовић најавио је да ће се у септембру анализирати сви детаљи и елементи на основу којих ће се ући у финалну ревизију аранжмана са ММФ-ом, која се очекује у октобру, односно новембеу.
“То неће бити једнострана одлука, Влада ће одвагати све елементе који су за или против. Сарадња са ММФ-ом сигурна, а каква ће бити форма о томе ћемо разговарати”, рекао је он.
Министар очекује да ће Србија на јесен имати још бољу ситуацију и да је за сада “пролазно време одлично”. Подсетио је и да јавни дуг почиње да пада и да је са више од 76 одсто из 2015. пао на 68,1 одсто. “Потреба за задуживањем се смањује, а смањује се и премија на каматне стопе”, истакао је он.
Циљ Владе је, како каже, да гро повећања буде у приватном сектору, а да држава својим инвестицијама оствари побољшање и створи услове за привлачење приватних инвестиција. “Стране директне инвестиције биле су веће од текућег платног биланса. Инвеститори препознају унапређења и долазе у српску привреду очекујући да ће она наставити да расте”, навео је Вујовић.
Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић ррекла је да очекује успешно окончање седме ревизије, иако су разговори са ММФ-ом често напорни и тешки.
“ММФ и Србија имају исти циљ – одржив раст и бољи стандард. Понекад се споримо око начина, брзине и одрживости мера, али о оваквим резултатима не бисмо могли да говоримо да не постоји координација фискалне и монетарне политике. Овом резултату допринео и аранжман са ММФ-ом”, оценила је Табаковић.
Н1
