ВАШИНГТОН – Србија се суочава са великим економским изазовима, укључујући слабу привреду и велике унутрашње и спољне неравнотеже, наводи се у прелиминарном извештају мисије Међународног монетарног фонда (ММФ).

Фонд наводи да је у Србији неопходно обезбедити макроекономску стабилност и покренути одрживу фискалну консолидацију, пре свега ограничењем јавне потрошње, да би јавни дуг почео да се смањује.

Када фискална подешавања одмакну, и под условом да инфлација буде под контролом, постепено лабављење монетарне политике могло би да оживи анемичан раст кредитирања. Коначно, да би се подстакао извозни сектор и покренуо привредни раст, потребне су амбициозне и опсежне структурне реформе, наводи ММФ.

Економска ситуација у Србији је, према извештају фонда, слаба, будући да је, након благог опоравка из 2010. и 2011, привреда у 2012. поново пала у рецесију због временских услова, гашења челичане и слабости у еврозони. Незапосленост која увелико премашује 20 одсто такође представља разлог за забринутост.

Дефицит текућег рачуна премашио је 10 одсто бруто домаћег производа (БДП), а ценовни шокови догурали су инфлацију до двоцифрених нивоа.

У 2013. се очекује благи привредни опоравак, под условом да снажна производња Фијата буде настављена, а пољопривредни сектор буде остваривао планиране резултате.

Средњорочне прогнозе, међутим, умногоме зависе од будућих одлука, наводи фонд. Потребна је одлучна промена курса кретања да би се решио проблем постојеће унутрашње и спољне неравнотеже, подстакло тржишно поверење и потенцијал за остваривање привредног раста.

Неуспех у брзој и храброј макроекономској стабилизацији и структурним реформама угрозио би шансе да Србија ствари одржив извозно оријентисан опоравак и ограничило би раст БДП-а на средњи рок. Поред тога, на економску прогнозу могли би да утичу и спољни фактори. Због трговинских и финансијских веза, слабости у еврозони могле би да угрозе опоравак Србије.

ММФ поздравља посвећеност Народне банке Србије ценовној стабилности и очувању флексибилног девизног курса у циљу апсорпције евентуалних шокова. Недавно снижење кључне каматне стопе представља позитиван корак. Међутим, монетарне услове треба олабавити тек када фискална консолидација одмакне, под условом да нема већих промена у токовима капитала.

Финансијски сектор Србије је стабилан. Капитализација и индикатори ликвидности су високи. Међутим, недавни подаци указују на слабости неких државних банака. Борба са факторима који коче раст кредитирања и смањење осетљивости банкарског сектора су приоритети. Српски банкарски сектор није значајније погођен притисцима због смањења нивоа задужености, за разлику од банкарских сектора других европских земаља.

Модел привредног раста Србије треба да буде фокусиран на извоз, наводи ММФ. Ширење и диверсификација извозне базе неопходни су да би се остварио одржив привредни раст и подстакло запошљавање. То значи да је потребно уклонити дуготрајна структурна „уска грла” која коче конкурентност и прилив страних директних инвестиција.

Српска економија оптерећена је великим бројем прописа, великим и неефикасним јавним сектором и ригидним тржиштем рада. Због тога је неопходно спровести регулаторне реформе, односно поједноставити сложене законе и прописе и модернизовати пореску и царинску администрацију.

Такође је потребна реформа предузећа. С обзиром на дуготрајне субвенције и заштићен положај државних фирми, мисија ММФ-а поздравља намеру власти у Београду да убрзају (у сарадњи са Светском банком) приватизацију јавних предузећа и повећају транспарентност њиховог пословања. Коначно, неопходна је реформа тржишта рада, да би се подстакло отварање нових радних места у приватном сектору, закључује фонд.

———————————————-

Фискални савет: одмах потребан ребаланс буџета

БЕОГРАД – Јавне финансије Србије су у врло лошој позицији и одмах је потребан ребаланс буџета, оценио је Фискални савет.

Фискални дефицит уместо планираних 3,6 одсто бруто-домаћег производа (БДП) премашиће у овој години 5,5 одсто БДП-а, док је јавни дуг већ изнад 60 одсто, а наставиће да расте током ове и у наредној години, саопштио је Фискални савет.

Фискални савет је упозорио да је Србија недовољним смањењем дефицита у 2013. и одлагањем реформи „поново дошла у опасну позицију, када је криза јавног дуга могућа”.

Како су истакли у Фискалном савету, програм мера штедње Министарства финансија смањиће дефицит за 0,6 до 0,7 одсто БДП-а уместо планираних један одсто.

У том савету сматрају да стање јавних финансија у Србији захтева озбиљније мере од предложених, односно да је одмах потребан ребаланс буџета.

Контрола плата и пензија биће неопходна и за буџет 2014., а структурне реформе неопходно је започети одмах, поручили су из Савета, додајући да би повећање плата и пензија у октобру било фискално неодговорно.

У прва четири месеца јавни приходи су мањи од очекиваних за чак 40 милијарди динара, а очекује се да ће до краја године одступити од плана за најмање 80 милијарди динара.

Танјуг