Земље у економском успону неће помоћи Западу уколико не добију већи утицај у вођењу глобалне економије, поручују Саудијци
Свет има још мало времена да избегне понављање глобалне финансијске кризе из 1930. године, која је изазвала Велику депресију и потоњи светски рат, упозорила је јуче Кристин Лагард, извршна директорка ММФ-а, уочи серије кључних европских преговора о дужничкој кризи и новој фискалној заједници унутар Европске уније.
„Званичници еврозоне треба да изађу за прецизним и ороченим програмом изласка из дужничке кризе и подстицаја привредног раста. Финансијски бедем против кризе у Европи мора бити ојачан. У супротном, Италија и Шпанија могле би упасти у кризу несолвентности са несагледивим последицама по глобалну економију. Неактивност, ускогрудост и ригидна идеологија могу само погоршати ситуацију”, проценила је Лагардова.
Према шефици ММФ-а, Европљани би морали хитно да преселе новац из Европског фонда за финансијску стабилност у будући трајни Европски стабилизациони механизам и додају му приде још око 500 милијарди евра. Да избегну центрифугални вртлог дужничке кризе, Европљани би, по Лагардовој, требало да штампају заједничке еврообвезнице, као и да наговоре Европску централну банку да још снизи општу кредитну каматну стопу. Истовремено, земље у економском успону требало би да издашно ојачају глобалну касу узајамне помоћи ММФ-а ради помоћи недужним жртвама текуће дужничке кризе, оценила је јуче Лагардова.
Саудијска Арабија и Немачка сместа су торпедовале најновије предлоге Лагардове.
„Дужнички кошмар на Западу трајаће још пет до 10 година. Велике земље у економском успону, Кина, Индија и Саудијска Арабија, неће помоћи Западу у његовој финансијској кризи уколико не добију већи утицај у вођењу глобалне економије. Финансијска криза и велика рецесија настале су на Западу и тамо се разбуктале, па се затим разлиле широм света. Новонастале економске силе траже већу улогу у Г-20, глобалном Одбору за финансијску стабилност и другим међународним институцијама којима је изгледа промакла промена економско-финансијске равнотеже на светској сцени”, истакао је јуче у Ријаду принц Турки ал Фејсал, бивши шеф саудијских снага безбедности и некадашњи амбасадор у САД и Великој Британији. „Нећемо дати готовину без нових права и улоге.”
Истовремено, водећа европска економија – Немачка – одбацила је „за сада” предлог Лагардове да богатије европске државе издвоје више у будући Европски стабилизациони механизам (иницијално треба да располаже са обећаних 500 милијарди евра, што је недовољно за евентуалну помоћ Италији и Шпанији).
„У децембру смо се договорили о висини средстава за Европски стабилизациони механизам. У марту ћемо проверити да ли је то довољна сума”, најавио је немачки министар финансија Волфганг Шојбле.
Окидачу европске дужничке кризе – март делује отужно далеко.
Тронедељни преговори Атине и њених финансијских поверилаца окончан је прошлог викенда без договора о висини губитака страних улагача на урушено грчко тржиште хартија од вредности. Повериоци и Атина су прошлог петка били на ивици да се договоре о висини губитака инвеститора (уз отпис око 100 милијарди евра) и каматама на нову серију државних обвезница са далеким датумом наплате.
Баш кад се чинило да је договор у Атини постигнут, Немачка (главни европски финансијер помоћи Грчкој) и ММФ затражили су да се повериоцима разрежу далеко ниже камате на будуће обвезнице. Пошто је то повериоцима било неприхватљиво, преговори у Атини су прекинути. Без овог договора и новог пакета буџетских реформи у Грчкој, ЕУ и ММФ неће Атини проследити обећану траншу кредита од које зависи хоће ли у марту егејска држава исплатити 14,4 милијарде евра дужничких обавеза.
Да ли је Запад пустио Грчку низ воду, за сада је неизвесно.
Висина камата грчким повериоцима једна је од кључних тема серије седница европских званичника ове седмице у Бриселу пред самит лидера ЕУ који је заказан за 30. јануар.
Кључ европског курса према дужничкој кризи, откриће, можда, неки дан раније немачка канцеларка Ангела Меркел. Моћна Немица отвориће, наиме, 42. светски економски форум у Давосу 25. јануара, а њен говор ће можда открити следећи чин европске дужничке драме.
———————————————-
Реформа „капитализма у пропадању”
Давос – Светски економски форум почиње у среду 25. јануара, у швајцарском зимском одмаралишту Давосу, петодневном дебатом о хитним реформама капиталистичког система – који се оцењује да је „застарео и у пропадању”, преноси Танјуг. „Решавање проблема у контексту застарелих и одумирућих модела само би још више продубило понор. Налазимо се у ери темељних промена које хитно захтевају нове начине размишљања уместо уобичајених”, рекао је домаћин и оснивач Светског економског форума Клаус Шваб (73), додавши да за „капитализам у свом садашњем облику нема места у свету око нас”. На 42. форуму учествује око 1.600 економских и политичких лидера, укључујући 40 шефова држава и влада.
