Међународни монетарни фонд тражи да српске власти до краја године дефинишу стратегију за консолидацију “Дунав осигурања” и “Поштанске штедионице”.
Папири снимљеног стања у овим државним кућама мораће да се ставе на сто делегацији ММФ, која од данас борави у Београду, јер су они услов за шесту ревизију аранжмана. Посебно кратак рок Београд има у вези са “Дунав осигурањем”, јер ће до краја новембра морати да јасно дефинише његову стратегију приватизације и то искључиво на основу процене независне ревизорске куће.
Штедионица не може више да кредитира јавна предузећа
Поред тога, званичници ове финансијске институције провераваће и шта је урађено на реорганизацији “Поштанске штедионице”, која по њиховој визији не може више да буде сервис за кредитирање великих државних предузећа, већ своју оријентацију треба да усмери на пословање са становништвом и малим и средњим предузећима. Извор “Блица” из Владе тврди да ће управо ове две тачке бити камен спотицања у преговорима са ММФ јер се ту нису постигли значајни помаци.
– ММФ је приликом посете у септембру јасно ставио до знања властима у Србији да током своје октобарске посете желе да виде јасне назнаке стања у “Дунав осигурању” и потенцијалне моделе приватизације. Утврдили су и рок за дијагнозу, а то је крај новембра, и то јасно ставили српској страни на знање. Одређивањем рока они желе да приморају Београд да више не одлаже преузете обавезе око “Дунава”, чија приватизација мора да се заврши у другој половини 2017. године. Поред тога, они ће чешљати и докле се одмакло са реоријентацијом “Поштанске штедионице”. Захтев је да ова државна банка своје пословање усмери ка малим и средњим предузећима и становништву – тврди наш извор из Немањине 11.
Он додаје да је ММФ посебно инсистирао да држава достави извештај о свом надзору над овом банком.
– Они имају информацију да “Поштанска штедионица” није најбоље прошла на тестовима НБС. Посебно су инсистирали да им се доставе извештаји о ризичним кредитима који, иако су на нивоу државе смањени, у овој банци повећани. До тог повећања је дошло након 31. маја ове године, када је држава укинула заштиту од поверилаца – објашњава наш саговорник.
Отпуштања у јавном сектору
Поред ових тема, тврд орах у преговорима са ММФ биће и њихов захтев да се у 2017. години на пет отпуштених радника у јавној управи запосли само један, о чему је “Блиц” писао. Министарка Ана Брнабић није желела да коментарише да ли се у септембру, приликом техничке посете ММФ, ова мера кориговала.
– Конкретне информације имаћемо у октобру. За нас је важно да се отпуштања у јавном сектору неће спроводити без функционалне анализе којом треба да се утврди где има вишкова, а где мањка администрације – рекла је за “Блиц” министарка Ана Брнабић.
Дунав осигурање
“Дунав осигурање” је у првиом кварталу ове године пословао у плусу, односно њихов нето добитак је био 830 милиона динара. Међутим, ову компанију пратиле су раније многе афере због ненаменског трошења новца. Реч је о склапању фиктивних уговора на трошкове рекламе и пропаганде, за шта је потрошено 6,5 милиона евра, куповину обвезница пропалих предузећа, али и сумњивим гаранцијама којима су покривани милионски кредити “Дунав банке”, које приватници нису враћали.
Поштанска штедионица
Најстарија банка у Србији са 114 експозитура и 1.500 запослених. Има близу два милиона клијената, а карактеристика је то што је ова државна банка била приморана да прихвати клијенте неколико угашених банака – Развојне банке Војводине, Нове Агробанке, Универзала и ПББ, што је несумњиво оптеретило њено пословање. НБС је у ПШ открила доста лоших кредита и неодговарајуће процењених обезбеђења, па је њену капиталну адекватност смањила за чак 9,74 одсто.
Блиц
