У Бриселу су у недељу увече поново без резултата прекинути преговори грчке делегације са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) и Европске уније (ЕУ). Разговори ће бити обновљени у четвртак на скупу министара финансија евро-зоне.

Уколико Грчка не постигне споразум о садржају реформи са повериоцима, они јој неће одблокирати 7,2 милијарде евра из прошлогодишњег пакета кредитне помоћи, па Атина неће моћи до краја јуна да врати 1,2 милијарде дуга ММФ-у.

Грчки предлог о програму реформи је и даље “некомплетан”, оцењено је у Бриселу. Међутим, шеф грчке преговарачке групе, заменик премијера Јанис Драгасакис, изјавио је по завршетку састанка да су они на преговарачки сто ставили предлоге који испуњавају све што су повериоци ММФ и ЕУ захтевали.

Ципрас

“Наша жеља да постигнемо споразум не треба да буде схваћена као израз наше слабости. Овде није реч о идеологији већ о демократији. Немамо право да сахранимо демократију у земљи у којој је настала”, изјавио је јуче премијер Алексис Ципрас.

По Драгасакису, делегација ММФ-а инсистирала је да се уштеде извуку искључиво из додатног смањивања пензија и драстичног повећања ПДВ-а.

Од владе у Атини се тражило безусловно укидање њеног социјалног програма, али су премијер Ципрас и министар финансија Варуфакис узвратили да су спремни на тешке уступке, али да нема повратка на “поробљавање”.

ММФ је међународна институција створена после Другог светског рата с циљем да се одржи монетарна стабилност и помогне земљама које западну у тешкоће. У пракси она је постала инструмент крупног капитала који чине велике корпорације и банкарски центри. Спроводећи тзв. мере штедње и штитећи најбогатије од плаћања пореза, као што је то био случај у Грчкој, ММФ осиромашује становништво у земљама у којима интервенише. Због пада куповне моћи долази до дефлације – пада потрошње и пада цена. Када све појефтини, ММФ наређује приватизацију државних предузећа и поседа које онда крупни капитал купује по багателним ценама.

Наводно, ММФ је крајем прошле недеље блокирао споразум на који су пристали и канцеларка Меркел и председник ЕК Јункер. Тај споразум је подразумевао да се одустане од смањења пензија, а да заузврат Грчка исту суму уштеди у домену одбране и наоружања.

Јасни су мотиви ММФ-а коме не иде у прилог опоравак грчке привреде како би та земља дугове отплаћивала од економског раста. Фонду је интерес одржавање стања дужничког ропства када је једна држава потпуно зависна и враћа дугове искључиво од нових кредита са новим каматама.

Н. Јокић, Вести