ММФ: Веће пензије од следеће године али не више од раста БДП-а што је око 2.5%

Влада је у писмо о намерама упућеном председници ММФ-а Кристин Лагард истакла и да је време да се заврши са привременим законом о смањењу пензија. Соса је оценио да је то и савет ММФ-а, али и да држава тражи начин да заједно са укидањем овог закона додатно повећа најмање пензије.

Такође, нови аранжман подразумева у наредне две, три године талас приватизација државних предузећа. Наиме, Влада се у писму о намерама обавезала се да ће што приватизацијом што стечајем коначно решити питање некадашњих друштвених предузећа.

Тако је у току други тендер за Метанолско-сирћетни комплекс (МСК), а уколико на њему не нађу купца, расписаће и трећи до краја септембра ове године. За Азотару је предложен стечај с обзиром да се на тендер у марту нико није јавио, а до краја септембра биће расписан и тендер за Петрохемију. Пре неколико дана расписан је тендер за РТБ Бор, који у овом тренутку редовно измирује обавезе.

У наредних месец дана требало би да се на добошу нађе и ПКБ, а цео процес приватизације би требало да буде готов до краја године. Српске власти су објавиле намеру и да почетком следеће године крену у приватизацију Комерцијалне банке, друге по величини на тржишту. До половине следеће године требало би да буде расписан тендер, а до краја 2019. да Комерцијална пронађе и новог власника. Од око 500 предузећа која су била у портфолију Агенције за приватизацију до априла ове године њих 300 је завршило у стечају и нешто више од 50 их је приватизовано у последње 3,5 године. Око 33.500 људи из ових предузећа је узело отпремнине, а остало је да се реши још 114 фирми у којима ради око 45.000 радника.

Такође, до краја ове године држава је најавила гашења два рудника из комплекса Ресавица.

Ово је само део програма који су Влада и ММФ спремили за наредних 30 месеци са главним циљем да се задржи фискална и макроекономска стабилност и да се уз то погура привредни раст. ММФ прогнозира да ће се ове године економија повећати за 3,5 одсто, али да би се достигле стопе раста од рецимо пет одсто како је објаснио Соса Србија ће морати да се реформише на више фронтова.

„Тешко је рећи шта је најважније, јер да би се остварио висок раст потребно је све реформе спровести. То значи и реформу Пореске управе, систем плата у јавном сектору, да се повећају јавне инвестиције, али и да се повећа продуктивност целе економије. С обзиром да је продуктивност у неформалном сектору мања него у формалном, потребно је што више економије превести из неформалног у формални сектор. Потребно је спровести и реформе јавних предузећа. За све ово претпоставка је одржавање макроекономске стабилности и фискалне дисциплине“, рекао је Соса.

Он је оценио да ће у 2018. години Србија забележити суфицит од 0,6 одсто БДП-а, а од 2019. године у плану је дефицит од око 0,5 одсто БДП. Ово оставља простор да се јавни дуг смањи на ниво испод 50 одсто БДП-а до краја програма (након 30 месеци), али како је истакао Соса, такође и да се повећају јавне инвестиције, као и да се смање порези на рад и капитал.

У извештају ММФ-а наводи се и да ће приходи од концесије Аеродрома „Никола Тесла“ од 500 милиона евра који ће можда бити остварени у овој, а можда и у 2019. години бити књижени „испод линије“, а не као редовни јавни приходи. У извештају се наводи и да ММФ поздравља намеру власти да са овим парама превремено отплате неке скупе спољне зајмове. „У овом случају на крају 2018. јавни дуг би био испод 60 одсто БДП-а“, стоји у извештају.

Када се ради о ЕПС-у, каже се да ће до краја августа бити ревидиране тарифе уз сарадњу са Светском банком, док ће 2020. године ЕПС бити претворен у акционарско друштво и биће постављен професионални менаџмент. У вези Србијагаса наводи се да је повећана дисциплина у плаћању гаса, као и да би до краја програма држава требало да престане да отплаћује дугове Србијаса.

У АОД милијарду евра лоше активе

Говорећи о финансијском сектору Соса је истакао да је урађен велики посао на смањењу НПЛ-ова, али да они нису равномерно смањени у целом сектору. Док су лоши кредити у приватним банкама смањени на просечно 8,7 одсто, у државним банкама је просечно око 14 одсто износ проблематичних кредита. Он је додао да није проблем само у банкама већ и у другим финансијским институцијама, као што су Фонд за развој, АОФИ и Агенција за осигурање депозита.

Држава је у свом писму о намерама истакла да ће до краја године одобрити акциони план за решавање токсичне активе Агенције за осигурање депозита који би требало да се спроведе до краја 2020. године. Тај план подразумева ослобађање лоших пласмана у две фазе, једна од 145 милиона евра, а друга од чак 830 милиона евра. Ова имовина се односи и на државу и на банке у банкроту којим управља АОД.

Смањење пореза

Као најважније мере за подстицај привреде у програму се наводи смањење пореза. Наводи се да ће бити ревидиран порез на добит предузећа мада није јасно да ли ће се ићи на његово смањење са садашњих 15 одсто или на повећање пореских ослобођења како би се подстакле инвестиције. Такође у плану је поједностављивање пореза на доходак грађана и повећање прогресивности овог пореза. Недавно је министар финансија Синиша Мали изјавио да се планира смањење намета на плате, али није објаснио како то тачно намерава. У писму се по први пут говори о смањењу доприноса чиме би се смањило оптерећење посебно најнижих плата што би допринело повећању прогресије у опорезивању плата. Такође је најављено разматрање паушалних пореза како би се повећала транспарентност и елиминисале злоупотребе.

Такође је најављено да ће до краја године бити усвојен закон о парафискалним наметима.

Милан Обрадовић, Данас.рс