Многе народне кухиње пред затварањем јер нема новца за куповину хране

НАРОДНА кухиња ми је била једини начин да прехраним себе и малолетног сина, јер сам остала без посла, а социјална помоћ није довољна ни за најнужније потребе. Како ћемо даље, не могу ни да замислим. Било ме је срамота да станем у ред за оброк, али морало се – каже Стана М. (43) из Ниша.

У овом граду, како су надлежни недавно и најавили, народна кухиња је затворена због недостатка новца у локалном буџету. Око 5.300 најсиромашнијих Нишлија остало је без јединог дневног оброка.

– Проблем су новац и превелики број корисника. И поред сиромаштва, нисмо их очекивали толико. Почели смо са 3.000, стигли до 5.300, а наговештај је да ће их наредних месеци бити око 7.000 – каже члан градског већа задужен за социјалу Бранислав Ранђеловић.

Јако лоша ситуација је и у Куршумлији, где је, по речима председника тамошњег Црвеног крста Миломира Николића, питање тренутка кад ће најсиромашнији остати без хране.

– Имамо 950 корисника, што је 10 одсто свих грађана Куршумлије – каже Николић. – Деце до 14 година је 250. Остало су стари, немоћни, инвалиди… Проблеми трају већ годину дана, када је износ који нам даје општина прво смањен, а од јула не добијамо ништа.

БРОЈ КОРИСНИКА РАСТЕ ВЕЋИНА народних кухиња за десетак дана завршава летњу паузу. У многима ће број корисника бити већи.
У Суботици их има 1.100, али су процене да је број сиромашних три пута већи.
У врањској кухињи припремаће се уместо 300, 450 оброка, а у припреми је и покретање кухиње у Врањској Бањи, која не ради од 2000.
У једној од најсиромашнијих општина, Трговишту, на заједничком казану је 300 људи.
Неизвесна је и судбина заједничке кухиње у Сремским Карловцима, где се оброци не спремају још од 1. марта.

– Све зависи од тога да ли ће локална самоуправа моћи да нам обезбеди око 400.000 динара месечно за енергенте, плате кувара и друге режијске трошкове – каже за „Новости“ Драгана Кљајић, секретар Црвеног крста у том граду. – На 8.000 становника имамо 200 корисника, што је највећи проценат у Србији.

Претходних месеци било је питање и да ли ће поново радити народна кухиња у Ади, у којој се храни око 100 најсиромашнијих. Вилмош Крижан, секретар тамошњег Црвеног крста, каже да ће се то у септембру ипак догодити, јер је са локалном самоуправом договорено да са 200.000 динара месечно финансира режијске трошкове.

– У 24 народне кухиње у покрајини храни се око 10.000 људи, али се процењује да су потреба двоструко веће – каже Вера Жарковић из Црвеног крста Војводине. – Да не говоримо о преосталој 21 општини које их немају и у којима 7.300 најугроженијих, једном годишње, добија помоћ у намирницама из Републичких робних резерви.

Црвени крст у целој земљи координира рад 75 народних кухиња за 34.660 корисника, од чега је више од 11.000 деце. Куповину десет основних намирница финансира Влада, а општине плаћају режије, енергете, плате… Донатора је све мање.

– Кухиње наилазе на различите тешкоће, а најчешће општине определе новац у буџету, али га не дистрибуирају редовно. До сад смо то разговорима успели да решимо – каже Јелена Радојичић из Црвеног крста Србије.

Да је постојећи број казана премали показује податак да је у Србији 180 општина са 700.000 сиромашних, док је 100.000 испод границе сиромаштва.

– Број корисника лане је повећан за око 4.000 у односу на 2011, али ми не отварамо кухиње ако су процене да оне не могу да опстану дуже од месец – два.

Активисти Црвеног крста се сналазе, па се дешава да могу да покрију 700 оброка, а јави се дупло више људи. Онда петочланој породици дају оброк за троје, да га подели.

– Две трећине наших корисника изјавило је да им је то једини оброк у току дана. После бомбардовања народне кухиње су прехрањивале 100.000 људи. Број гладних није пао, само више нема страних донатора да то финансирају.

Новости