УНИФОРМУ Војске Србије почетком месеца својом вољом обукло је 540 младића и девојака. Упућивањем мартовске генерације у центре за обуку Војска Србије заокружила је пуне две године откад је први регрут добровољно дошао “под опасач”. Кроз капије касарни од марта 2011. до данас прошло је пет генерација са више од 2.000 добровољних војника.
Мартовска партија, која ће “војниковати” следећа три месеца, само је мали број оних младића и девојака који су се уписали у добровољце. О великом интересовању сведочи чињеница да се за служење војске и курс за резервене официре само у овом упутном року пријавило више од 3.000 кандидата, што је скоро шест пута више од планираног броја.
– Квота за пријем у Војску Србије у овом упутном року јесте 500 кандидата за центре за обуку и 40 на Курс резервних официра – наводе у Министарству одбране. – Сви који су позвани, одазвали су се и већ су у касарнама на обуци.
У Управи за обавезе одбране кажу да, упркос великом броју заинтересованих, униформу облачи онолико кандидата колико је војсци потребно. Просечно се годишње прима око 1.000 кандидата, док остали своју шансу траже на листи чекања.
Јагма за опасачима показује да је добровољно служење војног рока, иако за Србију донедавно потпуна новина, за две године пустило јаке корене међу младима. То се углавном објашњава бољим имиџом Војске Србије, али и незавидном материјалном ситуацијом грађана. Главни мотив младића и девојака да се пријаве на тромесечно служење јесте нада да ће се запослити као професионални војници, за шта је први услов одслужен војни рок под оружјем. Њихова главна мета је просечна плата војника по уговору, која износи око 33.000 динара.
ПРВО УГОВОР, ПА ОБУКА
ВОЈНИЦИ добровољци у три тренажна центра (у Сомбору, Ваљеву и Лесковцу) током три месеца живота у касарни пролазе пешадијску обуку, после чега следи “специјализација” за конкретне дужности. Процес од пријављивања до потписивања уговора траје око 90 дана. Кандидати не могу бити старији од 30 година, а могу да се пријаве и они који су војну обавезу одслужили у цивилу позивајући се на приговор савести.
Војници, међутим, наводе да је униформа прилика да дођу до посла који доноси стални радни однос, редовну плату, усавршавање за чин подофицира, као и напредовање у каријери.
Да је концепт доборовољног служења испунио почетна очекивања, сматра и војни аналитичар Александар Радић, који међутим каже и да војска има да реши још доста проблема. А највећи су социјални положај запослених у војсци, као и обезбеђивања њихове будућности.
– Задаци који се постављају пред систем одбране јесте да обезбедни прилив што квалитетнијих људи који желе војну службу – сматра он. – Како војску не чине генерали и параде, то је најбољи пут за стварање професионалних војника и подофицира, коју су стуб свих оружаних снага.
Радић подсећа на то да су зараде у војсци у Србији, као и у региону, мале и држава би зато требало да нађе начин да војницима помаже током каријере, али и по завршетку њиховог гарнизонског живота.
Интересовање које влада за униформама Ђорђе Поповић објашњава не успешном реформом већ лошим економским стањем у земљи. Војска је, како он каже, послодавац који даје мале, али сигурне плате.
– Проблем је што упркос новом концепту, наша војска данас није ни јача нити боље обучена у односу на време регрутног састава – објашњава Поповић. – Држава још није направила ни озбиљну анализу досадашњих реформи, на основу које би се видело какви су резултати постигнути.
Новости
