Горњи Милановац – Из једне редакције су ме позвали телефоном да питају колико смо радника у овој години отпустили. Кад сам им рекао да нисмо ниједног, напротив, увећали смо колектив за десет одсто, разговор се завршио. Или ми нису поверовали, или су закључили да им податак није атрактиван за новине, прича Петрашин Јаковљевић, генерални директор компаније „Металац”.
Иако завршни рачун није готов, запослени у „Металцу” су, пет дана пред Нову годину, упознали јавност о пословању у 2012. години. Финансијски директор Радмила Тодосијевић, директор маркетинга Надица Вујић-Митровић и генерални Јаковљевић имали су чиме да се похвале.
– Производњу и продају смо, у односу на годину раније, увећали за 15, односно 16 одсто, достигавши укупан приход од 70 милиона евра. У тој маси је више од пет милиона евра оствареног профита. Прошлу годину смо завршили са око 1.500 запослених, на крају ове колектив је бројнији за 150 нових, младих радника – посебно истиче Јаковљевић.
Ако је само извоз „оно што нас спасити може”, онда са нешто више од 20 милиона евра зарађених на иностраном тржишту – „Металац” је спасен! И то је рекордан учинак који је надмашио најбољу 2007. годину, а за колико, знаће се у евро кад, почетком следеће године, биланс буде завршен.
– Највиши раст имали смо у Руској Федерацији, чак за 50 одсто (за 11 месеци, само је московском „Метроту” испоручено 116 великих камиона посуђа). Добро је ишло и у Француској, Украјини, Финској, ове године смо се вратили и на британско острво, а задовољни смо продајом и на тржиштима свих бивших југословенских република. Извоз је утолико важнији ако се има у виду константан пад куповне моћи домаћег потрошача, где смо забележили за девет одсто мањи приход него што је био у 2011. години – говоре о извозним успесима „Металчеви” руководиоци.
Надица Вујић је посебно желела да истакне како је „Металац”, могло би се рећи и из „локалпатриотских” побуда, пре девет година, спасао пропасти милановачку трговину „Пролетер”, једно од најстаријих предузећа у општини. Узео га је „под своје” и, улагањем средстава и модерног знања, учинило конкурентним у мноштву приватних маркета и супермаркета. У тешкој години, „Пролетер” је подигао промет за 25 одсто, отворио ове године пет нових продавница, пре неколико дана и 40. по реду; само у њено отварање је уложио 150.000 евра. Милановчани искрено жале што „Металцу” није допуштено да учествује на тендеру при приватизацији ПИК „Таково” (2003), а није јер учесник није могао бити нико ко се не бави прехрамбеном производњом. Тим поводом настала је и једна опора опаска: „Зар производња лонаца, шерпи, тигања и судопера, такође, не служи у прехрамбене сврхе”. Тај критеријум је, касније, посве разводњен, али било је касно.
Друштвена одговорност је оно чиме се „Металац” поноси и за шта је освајао угледна признања. То значи да дела у корист средине у којој је. Компанија издржава седам милановачких клубова у разним спортовима; материјално помаже Медицински центар (управо сада улаже у дечје одељење болнице); подигла је граду стадион, један од најлепших у Србији, вредан три милиона евра; одазива се за помоћ културним манифестацијама; наградила је новчано 44 породице радника које су, у протеклих 12 месеци, добили бебе (рекордни годишњи наталитет у компанији); пред Нову годину је градском вртићу „Сунце” поклонила 710 пакетића за исто толико малишана. Друштвена одговорност је и кад, на уштрб профита, из године у годину, повећавате број запослених. Многи чине обратно.
