РЕПОРТАЖА ПРВОГ КАНАЛА РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ
У Москви сахрањен легендарни совјетски обавештајац Геворк Вартањан
* Већи део живота Вартањан је провео као један од `најнепостојећијих` људи у СССР и Русији. Али, у време када је његово име било познато само појединцима, милиони људи су знали његов подвиг У техерану `43 и по више пута гледали омиљени филм о њему `Подвиг обавештајца`
* Основе професије Вартањан је изучио умногоме самостално. Понешто му је објашњавао отац – активни сарадник совјетске обавештајне службе – који је тајно радио у Ирану почетком тридесетих година 20. века
* После Техерана брачни пар Ватрањан је – јер су Геворк и његова супруга Гоар увек радили заједно – отишао на дуг `службени пут` у Европу. Више од 30 година су остали у иностранству. Селећи се из земље у земљу, супружници су мењали имена и презимена, «фасаде` које су им биле заштита, као круг људи са којима су комуницирали. Сваки пут су на новом месту почињали живот из почетка
* Професија их је приморала да три пута ступе у брак – сваки пут са новим именима
* Своје прво војно звање Вартањан добио тек у 44. години и то одмах чин капетана. Прича се да је Јуриј Андропов – у то време председник КГБ – након што је прочитао редован али веома вредан извештај – наредио да обавештајац његов аутор буде унапређен у виши чин. Али, испоставило се да је Вартањан тада био – чист цивил. Међутим, кроз само 7 година капетан је био већ пуковник
* Неко је Вартањана упитао: «Техеран `43» – да ли је то најсветлија и најважнија страница ваше биографије?» – «То је оно о чему се сада може говорити» – одговорио је обавештајац, док је цео његов каснији тридесетогодишњи рад у иностранству и данданас под ознаком «строго поверљиво». Саставни део његове каријере су тајне које не застаревају
ВЕЛИКИ губитак се десио протекле недеље. Умро је легендарни обавештајац, херој Совјетског Савеза – Геворк Вартањан. Умро је у 87. години живота. Саучешће његовој родбини и пријатељима упутио је председник РФ Дмитриј Медведев. Већи део живота Геворк Вартањан је провео као један од `најнепостојећијих` људи у земљи. Али, у време када је његово име било познато само појединцима, милиони људи су знали његов подвиг и више пута гледали вољени филм о њему.
(На шпици: Подвиг обавештајца)
Право име обавештајца који нелегално борави у иностранству обично постаје познато само кад га раскринкају. Геворк Вартањан је изузетак од тог правила јер никад није `проваљен`.
Звучи неочекивано, али основе професије Вартањан је изучио умногоме самостално. Понешто му је објашњавао отац – активни сарадник совјетске обавештајне службе – који је тајно радио у Техерану почетком тридесетих година.
Кадрови из филма: «И ево, овако! Да ли је тачно?», «Браво!»
На овој шпици филма «Веродостојна прича. Техеран `43» који је приказан на Првом каналу, види се да улоге обавештајаца играју професонални глумци, док су сви догађаји реконструисани са документарном тачношћу.
Први задатак Геворк Вартањан је добио када је имао само 16 година. Тако што је окупио групу ради откривања фашистичке агентуре. Ускоро је у Москву послат списак на коме је било 400 презимена, међутим прави велики успех младом обавештајцу је тек предстојао.
Кадар филма: „Сер Винстон Черчил се родио 30. новембра“. „То значи да ће се 30. новембра увече три лидера окупити у британској амбасади ради обележавања његовог рођендана“.
У најавама филма „Техеран `43“ говорило се да је филм заснован на истинитим догађајима, иако је само уски круг сарадника Спољне обавештајне службе знао да јунак филма Игор Костолевски има реални прототип – обавештајца Геворка Вартањана.
Историјски кадрови сусрета Стаљина, Рузвелта и Черчила. Техеранска конференција је етапа у дипломатији Другог светског рата. Фашисти су тада одлучили да једним ударцем униште лидере водећих земаља антихитлеровске коалиције. Хитлер је лично наредио ликвидацију «велике тројке», али се у планове умешао тада још изузетно млад човек Геворк Вартањан, којем је у то време било само 19 година.
«Кроз водоводне цеви су хтели да се пробију у енглеску амбасаду на дан Черчиловог рођендана да, или киднапују или ликвидирају тројку, али нису успели, то је било осујећено» – испричао је херој СССР-а Геворк Вартањан.
Филма «Техеран `43» он се увек сећао са осмехом, указујући – филм је добар, али има много пуцњаве, мисија нелегалног обавештајца не трпи буку и сујету.
«Не познајем ни једног нелегалног обавештајца који је употребљавао оружје» – рекао је у једном интервјуу Геворк Вартањан.
После Техерана брачни пар Вартањан је – јер су Геворк и његова супруга Гоар увек радили заједно – отишао на дуг `службени пут` у Европу. Више од 30 година су остали у иностранству. Селећи се из земље у земљу, супружници су мењали имена и презимена, «фасаде` које су им биле заштита, као круг људи са којима су комуницирали. Сваки пут су на новом месту почињали живот из почетка.
Професија их је приморала да три пута ступе у брак – сваки пут са новим именима.
«Једном смо се венчали у Ирану у цркви, затим смо се вратили и требало је променити документе и имена и поново се венчати. Опет смо отишли у цркву, а после тога још једном» – сећа се Гоар Вартањан.
Чудно је да је прво војно звање Вартањан добио тек у 44. години и то одмах чин капетана. Прича се да је Јуриј Андропов – у то време председник КГБ – након што је прочитао редован али веома вредан извештај – наредио да обавештајац његов аутор буде унапређен у виши чин. Али, испоставило се да је Вартањан тада био – чист цивил.
Међутим, кроз само 7 година капетан је био већ пуковник. И у одлуци о том унапређењу је било написано измишљено презиме – као и у указу о додељивању овом обавештајцу звања Хероја Совјетског Савеза. Тада је важило правило да су права имена нелегалних обавештајаца непозната чак и `кадровској служби` КГБ. О Геворковом унапређењу су супружници Вартањан сазнали, како је приказано и у филму, из шифроване поруке послате из централе.
«Узео сам ту поруку, отворио је и рекао Гоар: «На, читај ти јер је мени нешто застало у грлу». Све у свему, она је прочитала. Наравно, била је то за нас велика радост. Одмах смо ту шифровану поруку спалили, а убрзо се нашли у ресторану и – какав је ред – `обележили` тај догађај» – сећа се Геворк Вартањан.
Неко је Вартањана упитао: «Техеран `43» – да ли је то најсветлија и најважнија страница ваше биографије?» – «То је оно о чему се сада може говорити» – одговорио је обавештајац, док је цео његов каснији тридесетогодишњи рад у иностранству и данданас под ознаком «строго поверљиво». Саставни део његове каријере су тајне које не застаревају.
«Све што смо радили, било је важно за Отаџбину. А о оном најважнијем се још не може говорити» – уверен је Геворк Вартањан.
Један од последљих интервјуа Геворка Вартањана посвећен је књизи о Рудолфу Абелу којег је он изузетно ценио. Стране новинаре је тада интересовало – шта је Вартањан осећао када се сазнало да је због издаје откривено 10 руских `нелегалаца` који су радили у САД.
«Из историје знам да нисте нарочито поштовали многе издајнике који су прешли на вашу страну, док су наше обавештајце какав је Абел – јер издао своју Отаџбину, иако је био разоткривен – свугде поштовали» – одговорио је Геворк Вартањан.
Геворк Андрејевич Вартањан је умро у 88. години живота. На опроштај са легендарним обавештајцем дошло је много људи.
Његове колеге говоре да се Вертањан – извршавајући задатке у иностранству – плашио само двеју ствари пред којима је сваки обавештајац беспомоћан: издаје и случајног сусрета са старим познаником који би га могао нехотично издати. Све остало, говорио је он, може да се предвиди. А он, као што се види, ни један једини пут није погрешио.
Превео: Горан Шимпрага
Факти
