Ново домаће вишенаменско оклопно возило “Милош”, српској јавности је у присуству премијера Александра Вучића представљено током минулог викенда у фабрици “Борбени и сложени системи” у Великој Плани.
Док је светска промоција била на прошломесечном Сајму наоружања и војне опреме у Абу Дабију, где је, према речима саговорника листа “Данас”, “привукао солидну пажњу потенцијалних иностраних купаца”. То је и разлог што је премијер, који је посетио и Сајам у Абу Дабију, у Плани био резигниран, јер упркос томе што за та возила можемо да имамо 700 до 800 наруџбина из иностранства, не можемо да произведемо ни десетак.
Иако из његове изјаве није јасно да ли се потенцијални купци интересују само за возило “Милош”, или и за “Лазар” који је, уз хаубицу “Нора”, такође представљен на међународној смотри, већина познавалаца прилика у домаћој војној индустрији у начелу се слаже са констатацијом да озбиљнија серијска производња у Србији није могућа.
То би био скуп подухват, тврде саговорници листа, јер се најважније компоненте и опрема за уградњу у њих купују у иностранству – мотор, мењач, вешања, редуктор, системи везе и друге кључне позиције за производњу тих возила, домаће фирме више не могу да произведу. Међу уништеним фабрикама су ФАП из Прибоја, крушевачки “14. октобар” (у којем је почетком 90-их требало да започне производња по документацији за израду југословенског тенка М 84, која је из Славонског Брода пренета у Србију), Електронска индустрија Ниш, београдски ДМБ и многе друге.
Премијер је у Плани отворио и проблем трећег оклопног возила, јер је Влада спремна да у нову линију ФАП-а уложи 15 до 20 милиона евра, али та фабрика би морала да гарантује за ту производњу. Реч је о борбеном војном возилу, чији је прототип ФАП 2026 ПС/АВ, домаћој јавности представљен 22. октобра прошле године, на војној паради у Новом Саду.
Возило се ради на платформи ФАП-а, Застава је задужена за склапање оклопне кабине, а трстеничка Прва петолетка за инсталирање чувеног шведског система БОФОРС, односно противавионског топа калибра 40 милиметара, којим могу да се гађају и циљеви на земљи. Возило има погон на шест точкова, покреће га “мерцедесов” мотор од 250КС и предвиђено је за прве борбене редове. Али, од ФАП-а се овога пута траже гаранције, јер је прошле године било проблема чак и код склапања прототипа.
Моћно српско оружје
“Милош” је моћно оружје и оруђе намењено широком дијапазону рада полиције и оружаних снага. Може да се користи за патролне и извиђачке мисије, као командно возило, за превоз и подршку јединица за специјалне операције, противгерилску и противтерористичку борбу, противоклопну борбу, контролу граница и територија. Опремљен је, између осталог, Заставиним противавионским митраљезом 12,7 мм, који има више верзија, и којим је био наоружан и први југословенски тенк М84, у чијој изради је, крајем 80-их, у оквиру пројекта “капела”, учествовала комплетна војна индустрија бивше СФРЈ. Контингент од 200 тенкова био је продат Кувајту, након конкурса на коме су учествовале светске силе у производњи борбених оклопних возила. Наставак производње тог тенка прекинуо је рат и распад бивше Југославије.
Nije problem serijska proizvodnja 700-800 komada za 10g, problem je za 1-2 da se isporuci.. Jer se na 200-300 ili 500 takvih komponenti kupuje licenca jer se isplati. Kupis 200komada u toku 3-4 godine i dogovoris da ostatak licencno odradis lokalno (dok stizu uvozne komponente spremas se za lokalnu proizvodnju). Nezavisno vesanje nije nuklearna nauka nemojte pricati bajke vec mehanika i hidraulika/pneumatika (avisi od resenja) koja se koristi vec 20-30g unazad i samo unapredjuju resenja. 14ti oktobar iz krusevca koji oterase u stecaj prosle godine je proizvodio bagere/pokretne trake/procesnu mehaniku i imao gotov projekat zglobnog traktora naslednika tome vinkovic. ako su mogli bagere da prave i slicnu opremu mogli su i nezavisna vesanja, sasije itd.. sve uz prvu petoletku, fap i druge, nemojmo pricati bajke. Drugo kamazovi motori su jeftiniji od cumminsa a ako valjaju za Noru, valjaju i za Milosa sigurno itd.. Sve ima alternativu samo treba je naci. Gde ima volje ima i nacina, tu je i petoletka trstenik za hidrauliku, Fap za sasiju i 14ti oktobar (da ga ozive) za sasiju i druge kompoentene, zastava kamioni za kabine itd.. SDPR u V.Plani da to kompletira..
Ja cu za 1-2 godine max. imati svoj projekat i prototip UGV-a (daljinski upravljanog malog izvidjackog oklopnog vozila) i pokusacu resenje da prodam nekome u srbiji ili napolju. Iskonstruisao sam ga zimus u SolidWorksu i vecinu komponenti do sada odradio sa vecim 3D stampacem a poceo sam prvi primerak da pravim u svojoj garazi. ako ja to mogu da napravim (vozilo 400kg za nocnim i termalnim kamerama, IR iluminatorom do 180m, usmerenim mikrofonom, 14ks dizel.motor+2ks elektro za tihi pogon i dometom kodirane 9ch stanice od 1km) u svojoj garazi uz 1-2g svog rada i mizerno tudje pomoci i par uvoznih komponenti za 5k eur onda moze valjda i ova drzava da napravi jednog Milosa, ili da se svi kolektivno samoubijemo zbog njihove nesposbnosti.. sta reci onda..
Razumljivo je da u našem narodu ima talentobanih i pametnih ljudi…
Podržavam g. Nikolu u kompletnoj diskusiji.
Samo, pitanje je, čiji je bio interes da se uništi namenska proizvodnja Prve Petoletke, Krušika, 14 Oktobra i drugih, eminentnih firmi sa visokostručnim kadrovima.
U ranijem periodu, privreda je bila toliko jaka, da nije postojala reč-nemoguće.
Pravili smo i avione, imali i projekat za A1 u Momi Stanojloviću (lično znam projektanta i vođu projekta), avion, koji je za to vreme bio jako napredan.Verujem u pojedince sa fantastičnim idejama.
Nažalost, niko u Srbiji neće podržati bilo koji projekat, jer to je ogroman posao, rtad i trud. Mnogo je lakše kupiti nešto od drugih, naravno uz dobru proviziju, nego se mučiti sa entuzijastima.
Poznajem mnogo ljudi u Srbiji, koji su genilajci, nažalost, većina ih je otišla vani.
Nikome od njih nije primaran bio novac.
Govorim o svim sverama nauke i tehnike, medicina, elektronika, naoružanje, vazduhoplovstvo, raketna tehnika i td.
Ja lično imam projekte odbrambenih pešadijskih sistema, za protiv vazdušnu odbranu i kopnenih dejstava a naročito za zaštitu vođenih i samonavođenih sistemaa za protiv oklopna dejstva.
Od svih, kojima su predočeni moji idejni proijekti, odgovorili su mi samo kinezi i Iran.
Naši mi nisu javili ni da su dobili moje predloge ni nakon četiri godine.
Šta će Te, od nečega se mora živeti.
Da je Gadafi na vreme prihvatio moju pnudu, ne bi mu se desilo sve što mu se desilo.
Umoran sam više od borbe s vetrenjačama.
Ima još mnogo toga, verifikovanog, što sam pokušavao, ali birokratija i politika su u ovoj državi najprofitabilnije grane.
Valjda će NEKO, NEKAD, NEŠTO, da promeni u svemu ovome.
Ja ne mogu, istrošio sam se.
BOG s Vama braćo Srbi…