„Будући да Железница Србије чини све да осујети поверилачка права својих запослених, кроз блокиране рачуне, као и променом титулара права својине на својој непокретној имовини, на мене се од мојих клијената, поверилаца Железнице врши притисак да поднесем предлог за покретање стечајног поступка против Железнице“, истиче за Данас адвокат Славиша Вукосављевић, један од заступника радника Железнице Србије АД, и додаје да износ који повериоци потражују, што по основу главног дуга, што по основу камате, прелази милион евра.
Адвокат подсећа да се спорови воде већ једанаест, дванаест година. У питању су потраживања за сменски рад, топли оброк, регрес, и струковни захтеви руководилаца локомотива. Потраживања датирају још од 2005-2006. године, а данас је износ камате на основу тих потраживања већи од износа главног дуга и он у многоме премашује 100 милиона динара.
– Због неисплаћених обавеза Железнице Србије АД принуђен сам да поднесем предлог за покретање стечајног поступка против Железнице, истиче Вукосављевић. Он наглашава да је свестан да постоје ограничења према Закону о стечају и да се стечајни поступак не може покренути против оних правих лица чији је оснивач Република.
– У колико буде одбијен предлог за покретање стечајног поступка, остаје нам право да у парничном поступку утврђујемо солидарну одговорност оснивача, у овом случају Републике, за дугове свог предузећа, конкретно Железнице Србије АД. То право нам даје Закон о стечају, члан 14. став 3. где за дугове без обавезе правног лица, на који се у складу са чланом 14 не спроводи стечајни поступак, солидарно одговарају његови оснивачи, у овом случају Република, каже адвокат. Он сматра да Железница као послодавац према својим повериоцима, запосленима, поступа на крајње непринципијелан начин и избегава измирење својих обавеза.
– Не знам да ли ће због свега тога ико одговарати, а поменуту камату на крају плаћају порески обавезници, истиче Вукосављевић.
Председник Синдиката железничара Србије Драган Ранђелковић, на питање како коментарише покретање стечајног поступка, каже „нека раде свој посао, не бих се упуштао у то“.
Да подсетимо, „Железнице АД“ су изгубиле спор са петоро својих радника због неисплаћених дугова. Трошкови нису могли да буду наплаћени од Железнице, па је јавни извршитељ ставио зграду Железничко техничке школе на лицитацију, која је грешком у Катастру била уписана као власништво Железнице Србије. Грешка у Катастру је исправљена, али радницима нису исплаћена дуговања.
Надлежни остали глувонеми
Председник Удружења машиновођа Србије, Миодраг Станић, сматра да је битно да људи остваре своја права – наплату потраживања. „Ми смо као Удружење гледали да учинимо све да не дође до тужби и исцрпили смо сва могућа средства. Још 2006. смо упутили архивиран допис указујући на проблеме, који су касније постали предмет тужбе, али од генералног директора до шефова, сви су остали глувонеми. Касније смо поднели пријаву и Инспекцији рада, да би тек 2008. поднели тужбу, када смо све могућности исцрпили“, каже Станић.
Mi smo hteli vansudsko poravnanje i davali predloge rukovodstvu koje nije htelo ni da čuje za bilo kakav dogovor e sada kad vide da su u buli nema nazad!!!Sada lepo sve one advokate i pravnike železnice izvedite sa rukovodstvom na terazije i okačite im oko vrata mi smo uništili železnicu!!!Naravno stranka na vlasti je postavila svoje direktore koji veze nemaju sa železnicom ni maketom ne bi znali da upravljaju..Prodajite hotel u Vrnjačkoj Banji i ostalu imovinu želleznice a krivce osudite na zatvorske kazne!!!