По њему на Косову ми немамо ништа, ни метар. Нема Срба у Србици, у Косову Пољу, Бресју, у Чаглавици само 20 кућа, а има их преко 150. Уместо да охрабри народ, да га морално усправи, председник је и својом последњом посетом КиМ успео додатно да га деморалише. И након те посете остало је нејасно да ли је председник одустао од разграничења, или од Бриселског споразума. Наш председник личи на ловца који иде у лов, па ако улови, добро, а ако не, сврати у кафану и испуни дан – каже у разговору за Данас Момчило Трајковић, председник Српског покрета отпора са Космета и члан Српског националног форума, некадашњи посланик и потпредседник Владе Србије.
* Да ли вам је након Вучићеве посете КиМ јасније да ли је одустао од разграничења?
– Сетите се најаве његовог историјског говора на Косову. Сетите се изјаве да је он одувек био за разграничење. Тада је на мене оставио утисак да има решење. Рекао је да ће отворено рећи народу. Одједном, нема решење. Тактизира, или се уплашио. Не знам да ли је одустао од разграничења, али знам да је из темеља уздрмао 20-годишњу жртву косовскометохијских Срба да опстану и остану на својим огњиштима. Разграничење код Срба испод Ибра схваћено је тако да ће они бити у Великој Албанији, што ни по коју цену не желе. Уништио је најсветију институцију – повратак, који је могућ само јужно од Ибра. А Срби не желе да се врате у тзв. Велику Албанију. Све је то сада из темеља пољуљано политиком председника, односно након хаварије његове политике.
* Колико би разграничење било добро за Србе са КиМ?
– Ако кренете у разграничење са Албанцима, онда Заједница српских општина је беспотребна. ЗСО је због Срба, а ако Срба након разграничења буде у малом броју, све то пропада. Ако би се Србија „ослободила“ Албанаца на југу Србије, онда би се Косово „ослободило“ Срба са севера (4 општине). Шта Вучић мисли, да ако се Србија „отараси“ Албанаца, да би Албанци „трпели“ 80 хиљада Срба испод Ибра који би увек били реметилачки фактор, и да би они добили ЗСО?!
* Иако је председник рекао да нема нацрта решења, Енвер Хоџај каже да је размена територије између Косова и Србије и даље на столу?
– Баш као што сам рекао, разграничење значи малу Србију и велику Абанију. Али проблем Србије није само у Албанцима, та формула постаје врло опасна за остатак Србије. Ако Србија размени север Косова за југ Србије, на Косову остаје још 80 хиљада Срба, што Албанци неће прихватити. Поћи ће логиком, ако сте се ви „ослободили“ Албанаца, и ми ћемо се „ослободити“ Срба. Како? Или онако како Шешељ предлаже, разменом становништва, што би било трагично. Или, пак, да се направи коридор и „омогући“ Србима јужно од Ибра, уз инсцениране сукобе и уз „мало“ жртава напусте своје домове и оду у остатак Србије, што би било још трагичније. Тако би „Шумадија постала Косово“.
* Ако нема нацрта решења, ако разграничење није предмет разговора о чему онда председник Србије преговара у Бриселу?
– Губи време, компликује односе и унутар Србије, али и компликује односе, како би Ђурић рекао, у „нашој јужној покрајини“. Из свега досадашњег се види да је он преузео обавезе онда када су га центри моћи довели на власт. И сада нема назад. Бриселски разговори посвећени су томе, како да Вучић Србе преведе „жедне преко воде“, како би они пристали на коначно „историјско“ решење, признавање независне државе Косово. Међутим, као што се види то не иде баш лако.
* Све чешће се спомиње да би САД пристала на размену територије?
– То је у склопу дугорочне стратегије центара моћи, а она почиње од момента када су Вучић и Томислав Николић прихватили ту улогу. Николић је био искренији према националним интересима. Зато је и склоњен. Мислио је да ће са позиције власти моћи нешто да учини. Мени није толико спорна Николићева улога у функцији председника, већ то што данас ћути. Тиме преузима саучествовање у ономе што Вучић ради. Остао је Вучић, који је на платформи вулгаризоване Ђинђићеве политике залутао у ћорсокак. Разграничење међу народима је немогуће мирним путем, јер то није техничка ствар. Колико су Београд и Приштина способни и спретни да ту операцију изведу, а да не боли? Сумњам у то.
* Сава Јањић тврди да је на делу сумрак српске дипломатије, јер наш шеф дипломатије с једне стране тражи од земаља да одбаце признање Косова, а са друге стране се тајним разговорима нуде делови територије Србије?
– Баш тако, ради се о сумраку сумрака. Није за то крив Дачић, већ они који су га примили у коалицију. Он је први из власти који се изјаснио за разграничење са Албанцима. То је говорио и у предизборној кампањи. Разлози прихватања Дачића за коалиционог партнера тек сада постају видљиви. Вучић изјавом да је одувек био за разграничење, жели да одузме ексклузивитет Дачићу. Јер, како је могуће да велики Вучић спроводи идеје Дачића.
* Тврдите да је Вучић институције које се баве КиМ-ом препустио политичком и интелектуалном полусвету?
– Па зар није тако? Погледајте те људе, чујте шта говоре и како говоре. А на Универзитету у Косовској Митровици имате преко хиљаду професора доктора наука, врсних интелектуалаца познаваоца суштине и слојевитости косовског проблема, односа са Албанцима. Можете ли замислити како изгледа политички „судар“ албанске интелектуалне, политичке, културне, бизнис елите са „нашим“ полусветом. Тек се сада види зашто су Вучићу потребни такви људи.
* Председнику замерате што и је „креаторе вербалног напада на Оливера Ивановића“ наградио новим функцијама?
– У данима након убиства Оливера Ивановића, Вучић је био невероватно кооперативан, спреман за сваки разговор. Рекао нам је да кадрови попут Владете Костића, бившег градоначелника Приштине и Бранимира Стојановића, „неће бити нигде“. То је било 30. јануара. Сутрадан 31, Стојановић је именован за државног секретара у Влади Србије, а Милан Радоичић, кога ни не познајем, за потпредседника Српске листе. Никоме није фалила ни длака са главе. Наставили су да цртају мете, мени, оцу Сави, Ради, а главна тема председника током посете Геронтолошком центру био сам ја, пензионер из Чаглавице. На савет пријатеља морао сам да се склоним неколико дана, а у мојој Чаглавици боравила је група његових батинаша да би ми дали до знања да су ту. Јадна ми је таква политика. Зато кажем да председник подсећа на кукавицу који се попео у поткровље и снајпером пуца на голоруке људе.
* Због чега ваша сатанизација?
– Зато што један безопасни пензионер, негде тамо из неке Чаглавице, „где нема ни 20 српских кућа“, има своје мишљење. И ето, ја ћу бити пред историјом одговоран што председник Вучић није остварио историјску шансу да направи компромис са Албанцима и са њима се разграничи. И због тога ће ме градоначелници потражити кући да ме питају: „шта то уради човече, зашто сруши председникову политику“. Страшно! А ја сам петнаест година ћутао, гледао своја посла, а у политику ме вратио председник Вучић када ме је 20. јануара рано ујутру „сам“ позвао мобилним телефоном и тражио да се видимо. А онда ме је у његовом маниру, слагао и није дошао на састанак. Након тога, моје отворено писмо „натерало га је“ да ме позове у Београд и да са мном разговара.
* Власт за вас каже да сте препродавац српске земље, а не безопасни пензионер?
– Након хајке на мене, коју је започео председник Вучић, оптужујући ме без основа за нешто што нема ама баш никакве везе са мном, моја безбедност је угрожена. Рећи за неког на Косову да продаје српску земљу Албанцима, да је сарадник страних агентура, да је у спрези са Рамушом Харадинајем, то могу само бескрупулозни људи. Верујте ми када бих ја срео неког таквог, размишљао бих шта да урадим. Вучић је мени најдиректније нацртао мету на чело. Ако ми се не дај боже нешто деси, за то ће бити одговоран Александар Вучић.
* Да ли је тачно, ипак, да сте се добро овајдили од српске муке, а да сте породицу иселили са Косова?
– То тако иде, председник прво прозове, а онда медији разрађују. Одговорно тврдим да са мном нема никакве везе он што ми председник паушално подмеће. Он је моћан, има институције које могу да ме процесуирају и докажу да је то тако. Поводом Пољопривредног предузећа „Ратар“ из Лапљег Села, косовски и Еулексови правосудни органи процесуирали су близу 100 људи. Међу њима и Азем Суљу, ујака Хашима Тачија. Један број њих је осуђен. И замислите, међу њима нема, мене, директора „Ратара“.
* Бранимир Стојановић ипак тврди да имате велике непокретности ван Косова?
– Стојановић ће то морати да на суду докаже, јер ове недеље против њега подносим тужбу. Моје богатство је проверљиво једним кликом. Имам стан у Београду од 87 квадрата, такође и мој син који има своју породицу. И ништа више. У Чаглавици мој брат и ја имамо 1,4 ха. Пре тога продали смо по 40 ари и направили куће у дворишту где смо се родили, у Чаглавици, на Косову, где и живим. Политика власти у Србији и последње изјаве Вучића, из темеља је уздрмала Србе јужно од Ибра, а ја се и поред тога борим да останемо. У противном, наш коначан одлазак подразумева, колоне Срба упртим костима својих предака.
