Ужице – Највећа фабрика у држави, хранитељка око 300.000 људи, гаси се далеко од очију јавности, јер су милиони евра од прошлогодишњег откупа „црвеног злата“ отишли на рачуне седам-осам највећих монополиста. Уз тврдњу да је најзначајнији српски пољопривредни бренд већ уништен, произвођачи малине из западне Србије најављују да ће 25. децембра ипак започети протесте испред Владе Србије, с намером да хладњачаре и с њима повезане политичке структуре убеде да уведу законито пословање на тржишту.
Протестима је претходио позив малинара упућен Влади Србије да власт буде медијатор у разговорима између две стране. Одговор их је разочарао, откупљивачи су одбили да се сретну са својим пословним партнерима „јер је прошлогодишњи род већ продат, па је прича о цени малине сувишна“. Догодило се тако да је ниска „аконтна“ цена остала финална. Најлошији „гриз“ извезен је по цени од 2,05 евра, а произвођачима је плаћено од 100 на југу, до максималних 150 динара у Ужицу.
„Монополисти држе у шаци мале хладњачаре задужене кредитима, пољопривреднике који се још не усуђују да производњу потпуно прекину и политичаре јер „пара врти где бургија неће“. Ускоро ћемо имати око 150.000 пољопривредника на вратима Завода за запошљавање и испред центара за социјални рад“, уверена је Слађана Станковић, председник скупштине Удружења пољопривредних произвођача Ужице.
„Држава чак није заштитила ни географско порекло свог највећег бренда, па сада монополисти лошу малину са Косова, из БиХ и Пољске продају као српску. „Слободно тржиште“, дакле, важи за све осим за Србе.“
Произвођачи истичу да у Србији има око 600 хладњача, а безмало све су принуђене да откупљују род за неколико монополиста. И сами малинари су дозволили да их челници њихових удружења изневере. Тврде да озбиљних протеста летос није било, јер су председници удружења „намирени“: неко послом за децу у државној служби, а неко пољопривредном машинеријом…
„Неодговорност у последњих неколико година довела је до тога да, уместо сељака, сада имамо око 300.000 робова у њивама принуђених да раде уз сопствени губитак јер је цена производње сваког килограма малине 1,25 евра. У предстојећој сезони они немају на шта да рачунају, родних изданака због летње суше нема, па неће бити ни рода“, додала је Станковићева.
„Хладњачари већ припремају терен за откуп 2018. године и тврде да ће цена за килограм црвеног злата бити срамна, од 80 до 100 динара, и то уз преполовљене приносе. Очекујемо да ће мањак опет надоместити увозом лоше малине са Косова, неретко заражене норовирусом.“
Деценије стварања српске малине, уз државне субвенције, завршене су, иако је наша држава дуго била водећи светски произвођач по приносима и квалитету. Стару славу заменила је пустош и немогућност останка и опстанка у селима западне Србије.
Пријепољци
Увод у протесте направили су Пријепољци. Они су на један час, у суботу, блокирали магистрални пут који води ка Црној Гори, тражећи минималну откупну цену од 200 динара и оснивање националног савета за малину.
Н. Јанковић, Новости.рс
