Београд – Као део процеса приступања Европској унији, Србији предстоји усвајање новог Устава. То кажу и у владајућој коалицији, али и у осталим парламентарним странкама. Напомињу, међутим, да је потребан консензус о томе шта се мења.
Промена би могло да буде када је реч о Војводини, окупираним територијама, правосуђу. СВМ предлаже формирање радне групе за Устав.
Различити политички актери сагласни су да Устав Србије са осмогодишњим стажом мора у пензију. Међу њима је и владајућа партија, која је пре три године поднела захтев да се Устав промени.
„Желимо Народну скупштину која ће бити мања, јефтинија, а сигуран сам и ефикаснија“, каже шеф посланика СНС-а Зоран Бабић и истиче да је за промену Устава потребан консензус свих политичких чинилаца.
Председник СПС-а Ивица Дачић каже да неки, када говоре о промени Устава, мисле само на преамбулу и окупиране територије.
„Није то главно питање. У Уставу мора да се види шта Европска комисија има као примедбе и шта ми мислимо да би требало да се промени у Уставу“, каже Дачић.
Из Брисела постоје захтеви да се измене делови који се односе на независност правосуђа, на пример, ко су чланови Високог савета судства.
„Чињеница да у ВСС учествује и законодавна власт и извршна власт даје погрешан утисак Европској комисији, али и домаћим судијама, да нису потпуно независни“, објашњава Чедомир Бацковић из Министарства правде и државне управе.
Промену Устава неки виде и као могућност да се промени положај Војводине. Како се одређује седам одсто републичког буџета који припада Војводини, да ли се прекорачује аутономија или је закинута – питања су бар једном годишње.
„Ми сматрамо да би требало проширити надлежности АП Војводине и пописати више изворних надлежности у Уставу Србије“, каже Балинт Пастор из СВМ-а.
Изменом Устава до решења проблема
Политичке партије не би желеле да се о Уставу расправља на дневнополитичком нивоу. Од измена очекују решење и за политичке проблеме.
„У економском смислу неопходна је децентрализација и регионализација. Неопходна је и реформа изборног политичког система“, каже Јанко Веселиновић из НДС-а.
„Устав јесте ван времена, време га је превазишло и догађаји, и много тога треба мењати, али то се доноси консензусом“, истиче Борислав Стефановић из ДС-а.
Поред редефинисања аутономије Војводине, на ред би могло да дође и окупиране територије. Али то је питање, према речима стручњака, пре свега политичко.
„Са променом Устава не би требало никада журити. У периоду од 2000. до 2006. донето је преко 15 нацрта Устава, много се говорило, а онда је донет Устав који је корак назад у односу на 1990. годину“, каже професор Правног факултета Владан Петров.
Није лако променити Устав. Предлог могу да дају председник, Влада, трећина посланика или 150 хиљада грађана. Потом треба да га подржи две трећине посланика.
Међутим, делови Устава који се односе на преамбулу, уставне принципе или организацију власти, морају да добију подршку и на референдуму.
РТС
Kodnas svaka budala moze menjati ustav kad hoce,jase bojim,kakve budale vladaju da ustav nece ni postojati,vec ce bitiod od belosvetskih lopova.
PA PROMENILI USTAV KOJI JE SRBIJU NAPRAVIO DRZAVOM VAJNI DOKTOR PRAVA I OSTALI PRAVNICI I EKONOMISTI SA 126 PARTIJSKIH POSLUSNIKA TAKO DA POLITICAR NIKAD NIJE KRIV UVEK CE BITI KRIVI NAZOVI NARODNI POSLANICI TO SU PARTIJSKI [POSLUSNICI
Ustav jedino Referendumom– Ostalima Djoka !!!
Podeli ovu sramotu sa prijateljima da svi vide kakvog “predsednika TOMISLAVA NIKOLICA” imamo http://www.youtube.com/watch?v=i2NCjKfdtDg#t=413
NECEMO BRE JEBO EU DAJ DA SE RADI I HAPSITE LOPOVE MRDNITE GUZICE
Смешна је и јадна вера АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА да ће једном бити на првом месту у региону!
Додуше, они су већ сада на првом месту, по томе колико је у Србији запостављена и заобиђена национална свест.
Ти бединици из СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ, што се шетају по свету по разним скуповима шефова држава, влада и ресора, нису успели да спознају своју инфериорност, управо у томе што су се у име уласка ЕУ, одрекли сваког националног бића, па и свести да нас само национализам може спасити.
Пре неки дан је један министар Албаније изјавио, „Ми смо против Србије и морално и војно надмоћнији“
Што је тачно!
А то је колико кривица толико и заслуга српских -државника, који служећи страним интересима и диктатима, имају једини циљ да остану што дуже на власти, наравно и дабоме, на своју корист.
Зар један српски државник као АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ може и сме да прихвати овакву опомену канцеларке Меркеле: „Србија, ако будете добри, једном ћете можда ући у ЕУ“
Али, колико је АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ неоспорни и трајни кривац за тако јадан и понижавајући положај Србије, толико је крив и сав народ који је гласао за њих, којим се гласовима подупиру у издаји управо тих гласача! Шта више, тај гласачки свет као да је изгубио памет, па тако АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ може свашта да им говори. Па тако и о Закону о раду, којим они показују бригу о радницима, послу и оздрављењу привреде, а што значи „бољитак за срећу породице и Србије“!
Сад, ко је ту луд а ко дрзак и безобразан.Тек 30 хиљада учесника у протестима против Закона о раду, нешто говори и каже.
Маркс је рекао да пролетаријат ступа у револуцију кад више нема шта да изгуби. Јасно је као дан, да СНС у Србији чини све да радници дођу у то стање, кад више немају шта да изгубе. Дакле…
Тек, тешко онима који имају шта да изгубе!
Имајте то на уму, господо власници!
Direktor Agencije za kontrolu letenja (SMATSA), Radojica Rovčanin, prima astronomsku mesečnu zaradu od 908.555 dinara, podaci su Agencije za borbu protiv korupcije.
Novoimenovani direktor Agencije za kontrolu letenja (SMATSA), Radojica Rovčanin, prima mesečnu zaradu u visi od 908.555 dinara, podaci su Agencije za privredne registre.
Rončanin je na tu funkciju došao u januaru ove godine pošto je smenjen Slobodan Cvijan koji je za vreme direktorovanja primao mesečnu zaradu u visini od 850.000 dinara mesečno.
Prema podacima ABPK, izvor finansiranja njihovih zarada je republika
Predsednik Nadzornog odbora Agencije za kontrolu letenja, Bratislav Grubačin, mesečno inkasira 380.397 dinara. On još prima 15.000 dinara mesečno kao član Programskog saveta Radio-televizije Srbije.
Podsetimo da je Aleksandar Vučić krajem prošle godine “razbio kvaku na vratima svog kabineta” jer su iz ove agencije tražili da im se omogući isplata trinaeste plate.
– Bando lopovska, marš van! Kako vas nije sram! Van da vas nikad više nisam vidio. Nikad vam nije dosta para, a imate najveće plaće u Srbiji, galamio je tada lazovcina Aleksandar Vučić.
Tada je direktor bio Cvijan. Međutim, dolaskom Rovčanina, direktorska plata se povećala za 58.555 dinara.
Brojne republičke agencije predstavljaju pravi fenomen kada je reč o mesečnim platama. U državi u kojoj je određeno da minimalna zarada bude 180 evra ili oko 21.000 dinara, zaista nema smisla da direktori brojnih državnih agencija imaju deset puta veće plate.
Te agencije nemaju samo direktore. Pojedine agencije imaju savete, nadzorne odbore i upravne odbore.
plate članova saveta Republičke radio-difuzne agencije.
Savet RRA ima ukupno devet članova od kojih je jedan predsednik.
Goran Karadžić, predsednik – 173.580 dinara (nedavno je imenovan za predsednika, navedena plata je dok je bio samo član)
Goran Petrović, zamenik predsednik – 191.440 dinara
Goran Peković, član – 198.587 dinara
Prvoslav Perić, član – 171.360 dinara (nedavno je napustio funkciju predsednika, navedena plata je dok je bio predsednik)
Gordana Suša, član – 0,0 dinara (penzionerka, ne prima platu od RRA već penziju od 45.370 dinara)
Živojin Rakočević, član – 167.580 dinara
Slobodan Veljković, član – 150.000 dinara
Miloš Rajković, član – 150.650 dinara
Božidar Nikolić, član – 0,0 dinara (penzioner, ne prima platu od RRA već penziju od 96.000 dinara)
Oni su zaduženi za izdavanje kazni i oduzimanje dozvola emiterima koji krše zakone. Na primer, TV Pink je u više navrata prekršila zakon usled emitovanja neprikladnog sadržaja zbog emisija “Farma”, “Dvor” i “Trenutak istine”, ali dozvola toj televiziji nikada nije oduzeta, iako su postojali konkretni razlozi.
Pročitaj: DA NE POVERUJEŠ: Ovi ljudi primaju najveće plate iz budžeta
Kada već govorimo o televiziji i telekomunikacijama, možemo slobodno spomenuti da direktor Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), Dr Milan Janković, mesečno inkasira 250.634 dinara.
Republička agencija za poštanske usluge takođe ima savet. Savet te agencije ima ukupno pet članova. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, samo predsednik i jedan od članova primaju platu za članstvo u savetu.
Predsednik saveta, Dragan Đorđević, na ime te funkcije mesečno primi 150.000 dinara, a jedan od članova, Dr Nikola Trubint, mesečno zarađuje nešto više od predsednik i to sa zaradom od 154.655 dinara.
Kada smo već spomenuli Agenciju za borbu protiv korupcije, vredi objaviti i platu direktora te ustanove. Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjana Babić, mesečno zaradi 203.109 dinara.
Agencija za energetiku takođe ima savet o pet članova.
Ljubo Maćić, predsednik – 189.764 dinara
Ljiljana Hadžibabić, član – 188.444 dinara
Dejan Stojanović, član – 182.000 dinara
Predrag Makar, član – 183.923 dinara
Goran Petković, član – 242.910 dinara
Pojedini direktori agencija, pored visokih plata, imaju zavidan broj nekretnina.
Tako je, na primer,smenjeni direktor Vojnoobaveštajne agencije, Dragan Vladisavljević, mesečno primao samo 149.420 dinara, ali zato poseduje jedan trosoban stan koji je kupio, jedan jednosoban stan koji je nasledio, jednu garažu koju je kupio, jednu zgradu sa zemljištem uz zgradu koju je dobio na poklon, jedan voćnjak koji je isto poklonjen, dve njive, takođe polonjene i jednu šumu koju je, pogodili ste, takođe dobio na poklon.
Vladisavljeviću može da parira i v.d. direktorka Agencije za osiguranje depozita, Lidija Perović koja mesečno zarađuje 177.700 dinara, ali zato poseduje jedan trosoban stan koji je kupila, jednu garažu koju je takođe kupila, jedan dvosoban stan koji je dobila kao nasledstvo, jedan jednosoban stan koji je takođe nasledila, jednu njivu koju je kupila kao i porodičnu gorbnicu koju koristi.