ОД ПОЧЕТКА 2016. године јединице Западног војног округа Русије добиле су више од хиљаду и по нових комада оружја. То је саопштио портпарол ЗВО Игор Мугинов.
Војне снаге на западу земље постале су лидер по количини испоручене војне технике.
Мугинов је открио да су војне снаге у ЗВО добиле нове авионе, хеликоптере, беспилотне летелице, патролна и инжењерска возила, радаре, артиљеријске системе, оклопна и неоклопљена возила. По његовим речима, до краја 2020. године удео модерне копнене, поморске и ваздухопловне технике требало би да достигне 70 одсто, а за поједине врсте оружја – и 100 одсто.
Копнене снаге ЗВО већ имају борбена возила пешадије БМП-3, оклопне транспортере БТР-82А, борбена возила „Тигар“ и „Тајфун“. Озбиљно појачање добиле су и ваздухопловне јединице у виду ловаца генерације 4++ Су-35, транспортно-јуришних хеликоптера Ми-8АМТШ „Терминатор“ и ударних хеликоптера Ми-28Н „Ноћној охотњик“ (Ноћни ловац) и Ми-35М „Крокодил“. Могућности беспилотне авијације су повећане захваљујући више нових летелица типа „Груша“, „Орлан“, „Гранат“, „Застава“, „Лејер“ и „Форпост“.
Количине технике испоручене Западном војном округу премашују показатеље у остала три војна округа Русије.
Према плановима које је објавило Министарство одбране РФ, Јужни и Централни војни округ ће у 2016. години добити 1.200 комада технике, а Источни тек нешто више од 700. Укупан удео нове технике у Оружаним снагама РФ требало би да порасте са садашњих 47 одсто на 54 одсто.
Западни војни округ, са штабом у Санкт Петербургу, формиран је 2010. године спајањем Московског и Лењинградског округа. У задатке ЗВО спада одбрана око половине европског дела РФ (26 региона). Најјужнији регион ЗВО је Вороњешка област, најсевернији – Република Карелија, а најисточнији – Костромска област. Такође, округ се граничи са Украјином, Белорусијом, Естонијом, Летонијом, Литванијом и Финском.
Од новембра 2015. године командант ЗВО је генерал-пуковник Андреј Картаполов, који је пре тога био начелник управе Главне оперативне управе Генералштаба. Њему је потчињено више од 80 састава дислоцираних на територији округа.
У ванредним ситуацијама, начелник ЗВО додатно преузима на себе управљање Пограничном службом Федералне службе безбедности, Националне гарде Русије и појединим деловима министарстава и служби (Министарства за ванредне ситуације, МУП и других).
Такође, Картаполову су потчињени Балтичка флота, војне снаге у Калињинграду и Оперативна група руских војних снага у Придњестровљу. У структуру ЗВО не улазе Ракетне стратешке снаге, Ваздушно-космичке снаге и Северна флота, за коју је 2014. године формирана Здружена стратешка команда „Север“.
У совјетско време територија ЗВО је била зона у дубини територије. Главне ударне снаге армије биле су дислоциране поред западних граница СССР и имале су сложенију структуру. На пример, 1980-тих година у том региону налазило се 16 војних округа, а 1991-1998. године – осам округа, са Калињинградом као посебним рејоном.
Данас је структура компактинија.
Најзвучнији догађај у историји Западног војног округа збио се 2016. године, када је министар одбране Сергеј Шојгу саопштио да ће поново бити формирана Прва тенковска армија.
Како тврде стручњаци Центра за анализа стратегија и технологија, рад на формирању тенковске армије са штабом у Баковки (у Подмосковљу) почео је још 2014. године. Тада је постављен задатак да се „оживи“ армијски састав створен 30. јануара 1943. године, који је ватрено крштење имао у Курској бици.
Након завршетка Другог светског рата, Прва тенковска армија је остала на територији Источне Немачке са штабом у Дрездену. Када су се снаге повлачиле из Немачке 1992-1993. године, управљање тенковском армијом је пребачено у Смоленск, а 1999. године армија је била расформирана.
Основу нове-старе армије чине гардијске Кантемировска тенковска и Таманска мотострељачка дивизија, као и 27-ма гардијска Севастопољска мотострељачка бригада.
Према информацијама из Министарства одбране Русије, армија је наоружана тенковима Т-72Б3, Т-80, БПМ-2 и 130 другом техником. Ударној моћи доприносе и артиљеријске и ракетне бригаде. Прва тенковска армија би ускоро требало да има на располагању тенкове Т-14 „Армата“ и борбена возила пешадије „Курганец“.
Приближно у исто време као и Прва тенковска армија, поново је формирана и 20-та гардијска армија, која је такође била дислоцирана у Демократској Републици Немачкој са штабом у граду Еберсвалде.
Сада се команда армије налази у Вороњежу. Двадесета армија се углавном састоји од мотострељачких дивизија предвиђених за што брже пребацивање снага на велика растојања.
Одлуку Министарства одбране Русије да створи две армије у ЗВО подржао је војни стручњак, магистар историјских наука Вадим Соловјов. По његовим речима, не ради се о повећању броја војника у ЗВО, пошто су армије формиране од већ постојећих састава. „Армија је оперативно-тактичка формација, која омогућава да се у краћем року на одређеном месту концентрише већи број војника“ – појаснио је за RT.
Соловјов сматра да, у условима јачања војне инфраструктуре NATO, изградње глобалног система ПРО и политичке конфронтације са Западом, Москва предузима адекватне мере на западним границама. По његовим речима, циљ модернизације војних снага у ЗВО је, између осталог, да се „охладе усијане натовске главе и обуздају њихови агресивни пориви“.
„Неким политичарима на Западу се чини да се Москва спрема за напад, када формира тенковску армаду и мобилну армију. Москва, несумњиво, демонстрира способност да зада смртоносни ударац, али то је важно чинити и ради политичких циљева. Данашња геополитичка ситуација нам, нажалост, налаже такве мере“ – нагласио је Соловјов.
Пише: Алексеј ЗАКВАСИН
Факти
