Москва и Пекинг „поткопавају долар“

 У САД-у држвни дуг 110% БДП-а

Русија и Кина су се ујединиле у борби против долара као главне резервне валуте. Ову изјаву је дао угледни амерички трејдер Рус Винтер. Стручњак тврди да Москва и Пекинг већ реализују први део плана, који је усмерен против хегемоније долара на светским тржиштима.

Русија и Кина су изабрале сличну тактику: максимално могуће одрицање од долара у међународним плаћањима и јачање сопствених валута захваљујући куповини злата. Москва активно подстиче трансграничне рубаљске уплате и истовремено ограничава инвалутне. Пекинг, са своје стране, постепено прелази на директну размену јуана и евра, фунте и јена. Истовремено, Кина је вишеструко повећала увоз злата и сад га купује више него што га производи. Јер, што је већа златна подлога јуана, тим је слабија позиција долара као главне резервне валуте.

Истовремено, то је по мишљењу аналитичара само последица. А узрок је пад ликвидности долара у целини, и економије САД понаособ. Због пораста новчане масе може се десити да америчка валута у наредне три године двоструко појефтини. Пекинг и Москва су принуђени да штите своју валуту од таквог сценарија и зато пребацују резерве у злато.

Како истиче Рус Винтер, план савезника је једноставан: постепено повећање конвертибилности рубље и јуана, повећање њихове улоге у међународној трговини, а затим њихово истицање у својству резервних валута. САД, где се ниво држвног дуга ближи вредности од 110% БДП једноставно неће моћи да одговоре на овај изазов. Иако, наравно, дан победе над доларом (као и евром и фунтом) – није близу. Да би свет било коју валуту прихватио као резервну, она треба да испуњава одређене услове, истиче начелник одељења за поверљиво управљање „Апослут Банке“ Иван Фоменко:

– Као прво, то је потпуна отвореност девизног тржишта и конвертибилност ове валуте. Друго је поузданост и отвореност финансијских институација земаља које претендују на то да њихова валута добије статус резервне. Треће је доследност активности монетарних власти. И четврто, и главно – жеља компанија да закључују уговоре с јуаном у својству основне валуте.

Анализирајући активности Москве и Пекинга у току последњих година може се закључити да амерички трејдер није далеко од истине. Кина је још 2009. године изјављивала да је доминација једне валуте на свету бременита високим ризиком ширења кризе. Руске власти су се такође изјашњавале за повећање броја резервних валута и чак су предлагале рубљу као једну од њих. Ствари се нису ограничиле само изјавама. Русија, Иран, Ангола, Судан и Венецуела су се договорили о плаћању испорука нафте у јуанима. Данас се 5 милиона барела нафте дневно на свету плаћа кинеском валутом. Средином јула се испоставило да је обим директне трговине између јена у јуана удвостручен свега годину дана након почетка ових операција. Од 4. јула Сингапур је почео да пружа клириншке услуге за трансакције у јуанима. Што се тиче Москве, нису познати никакви званични договори с Пекингом у погледу подржавања јуана. Ипак, њени кораци говоре у прилог пружању подршке кинеском курсу, истиче стручњак Више економске школе Алексеј Маслов:

– Пре ће бити да је улога Русије техничка. Нема никаквог директног договора између КНР и Русије у вези с блокирањем долара. И Русија је, по мом мишљењу, само један од играча у овом великом плану Кине. Али, њој то иде у корист с тактичке тачке гледишта. А са стратешке тачке гледишта јачање земље као што је КНР може да изазове забринутост.

Следећи корак Рус Винтер пореди са „извлачењем столице испод САД, која већ стоји с омчом око врата“. За то Кина и Русија треба да обезбеде своје валуте златом (на томе већ раде). Иако већина аналитичара сматра да је столица у Вашингтону изузетно квалитетно направљена. Да би се она коначно расклимала биће потребно минимум 5-10 година.

Андреј Смирнов,