Београд — Док премијер Русије Медведев каже да је на Кипру настављена отимачина, председник Путин спушта лопту изјавом да ће подржати напоре ЕУ да се превазиђе криза.
Наиме, премијер Дмиртј Медведев је рекао да се на острву наставља отимачина туђег капитала. Он је навео да његова земља после споразума Кипра и еврогрупе “пажљиво проучити последице те кризе”, посебно какво ће бити њено дејство на руско и светско финансијско тржиште.
“Морамо да установимо у шта ће се ова прича претворити на дужи рок, какве ће последице оставити по међународни финансијски и монетарни систем – самим тим какве ће последице бити по наше интересе”, рекао је Медведев.
Како је пренео Путинов портпарол премијер Русије је у првој реакцији рекао да “подржава напоре Кипрског председника и Европске комисије да превазиђу кризу”.
Поред тога, Путин је дао задатак влади да ради на реструктурирању кредита који је Русија дала Кипру 2011. године у износу од 2,5 милијарди евра. Спомињу се продужење рока отплате и “релаксирање” обавеза.
Поред тога, како јавља ББЦ-ијев извештач Стив Розенберг, председник одбора за спољне послове руске Думе је саркастично рекао да је “Спасавање које се ради тако што се покраду депозити потпуна новост”.
Председник Русије Владимир Путин је, иначе прошле недеље, после најаве да би могли да се опорезују депозити у кипарским банкама, у којима претежно Руси држе свој новац, рекао да је та одлука “нефер, непрофесионална и опасна”.
Наиме, договором Никозије и кредиторске тројке – ЕУ, ММФ и Европска централна банка, Кипар ће добити помоћ од 10 милијарди евра. Пакет помоћи не подразумева опорезивање банкарских депозита мањих од 100.000 евра. Али они допозити већи од те суме ће бити опорезовани са једнократном стопом од 30 одсто. Такође, у медијима се наговештава могућност да већи депозити од 100.000 евра буду замрзнути.
Иначе, кипарски парламент је одбио претходни предлог за помоћ.
Фајненшел тајмс је и пре бриселских разговора најавио да руски бизнисмени увелико спремају повлачење са Кипра и да њихови тимови правника и економиста ужурбано раде на изради најбезболнијих опција. Очекује се да ће они у томе имати подршку државе.
Московска гласила преносе став појединих западних аналитичара који не искључују могућност да Русија, која ће бити највише оштећена уводјењем конфискационог пореза у Банци Кипра, потражи компенизацију тако што би посегла за имовином неких западних компанија које послују на њеном тржишту.
Раније је у Москви објављено да велики руски бизнисмени и други улагачи имају у кипарским банкама око 30 милијарди евра, и да ће баш они бити главне жртве плана за спасавање банака на острву.
Амерички коментатори подсећају да су покушаји уводјена конфискационих пореза у прошлости били неуспешни, изузимајући случај Јапана после Другог светског рата.
Порез на капитал први су, иначе, почели да примењују стари Грци. Уводјење сличне дажбине, у настојању да се реше нагомилани државни дугови, разматрано је у низу европских земаља почев од 18. века. Али, тај модел није ни једном примењен, јер његови аутори нису могли да докажу да је користан, пише портал Финмаркет.
После Првог светског рата уследила је, медјутим, цела серија нових покушаја уводјења конфискационих пореза у низу европских земаља, укључујући Немачку, Аустрију, Мадјарску, Италију и Чешку.
У Италији је, на пример, влада предводјена социјалистима предложила 1919. године уводјене пореза на власништво, тако што би ситни поседници плаћали 3,3 одсто од вредности своје имовине, а крупни капиталисти чак 50 процената. Тај покушај је одмах изазвао панику на локалним берзама и, према објашњењу социолога, убрзао долазак фашиста на власт.
План аустријске владе, обнародован 1920. године, да уведе порез на банкарске улоге и другу имовину градјана, дуго је разматран и неславно је окончан три године касније када се та земља суочила са правим банкротом државне касе.
Покушај америчке савезне државе Мичиген да у фебруару 1933. године, у четвртој години Велике депресије, уведе слободне дане (што је протекле седмице увео и Кипар) за локалне банке толико је уплашио улагаче да су одмах масовно навалили на банкарске шалтере широм САД, па је то још више појачало ионако велику економску кризу.
Једина успешна операција уводјења конфискационог пореза обављена је у Јапану након што је ова земља капитулирала у Другом светском рату.
Влада у Токију је лако “прогурала” порез за локалне богаташе, који су проглашени и главним кривцима за то што је “земаља излазећег сунца” гурнута у ратни вихор, у износу од 50 одсто, што је, према оценама економиста, била иницијална каписла за каснији брз јапански привредни опоравак.
Начини да Москва казни ЕУ
Александар Некрасов, бивши саветник у Кремљу, рекао је да је могућа “руска одмазда” због мера на Кипру.
“Наравно, постоји могућност да Москва размотри начине да казни ЕУ. Постоји велики број немачких компанија које раде у Русији, па је могуће да дође до замрзавања средстава или неких додатних намета. Кремљ у овом случају примењује ‘сачекај и види’ политику”, навео је Некрасова за Гардијан.
На другој страни, министар финансија Кипра Михалис Сарис изразио је наду да односи са Русијом неће бити нарушени овим потезом.
“Руси ће разумљиво бити разочарани, јер постоји дуга и успешна традиција сарадње”, навео је Сарис.
Он је истакао да није тачно да само посебна класа супербогаташа држи новац на Кипру.
“Руски успешни адвокати, књиговође, њихове породице и пријатељи су на Кипру. Зато верујем да наши односи могу да поднесу овакав шок”, додао је Сарис.
Б92, Танјуг
