Опсежне анализе говоре саме за себе. Од 79 предузећа њих 50 бави се узгојом жита, шест рибарством, четири узгојем музних крава, по три узгојом свиња, гајењем воћа и услужним делатностима у узгоју усева, по два мешовитом пољопривредом и узгојем биља, а по једно узгојем грожђа, поврћа, производњом прехрамбених производа и осталом пољопривредом. У ових 79 предузећа има 2.524 запослена.
Укупна стална имовина (пољопривредно земљиште, грађевински објекти, механизација и друго) на крају 2016. године износиле су нешто више од 20 милијарди динара, док је обртна имовина (залихе готових производа, семе и ђубрива у јесењој сетви, потраживања од купаца и новчана средства) 17,3 милијарди динара. Сопствени капитал тих свих 79 анализираних пољопривредних привредних друштава, која су раније била у друштвеном власништву, на дан 31. децембра 2016. године. Износио је 19,1 милијарди динара. Тим средствима покривено је само 51,27 одсто укупне вредности имовине тих привредних друштава. Сматра се да је задовољавајући степен покривености сопственим средствима 67 одсто. Али, овом висином сопственог капитала ових 79 друштава из области пољопривреде, чија је претежна делатност, гајење усева, они не покривају ни вредност сталне имовине, већ само са 95,43 одсто, док им за финансирање обртне имовине им не остаје ниједан сопствени динар. Чак за финансирање сталне имовине ових привредним друштвима недостаје 915 милиона динара. Са тим недостајућим износом пољопривредна предузећа, сада у власништву наших грађана, те 19,1 милијардом потребних средстава за финансирање обртних средстава препуштена су оштром банкарском ножу. Туђа средства од 20 милијарди динара, ова предузећа надопуњују са 17 милијарди динара кредита. Од13 пољопривредних предузећа купила су два или више домаћих лица
У њима је 1.103 запослена са имовином у вредности од 10,8 милијарди динара која је сопственим капиталом тих друштава покривена са 50,87 одсто.
Закључујемо ову кратку анализу структуре имовине, капитала и обавеза, са којим то средствима нови власници могу набављати нову механизацију, и са којим новчаним средствима ова предузећа треба да изграде системе наводњавања, а имају 500 до 2.000 хектара пољопривредног земљишта, у којем је мање од половине у власништву тих друштава, а нешто већи износ у државном власништву, за које морају плаћати Министарству пољопривреде и општинама годишњу накнаду од 90 до 140 евра по хектару. Можда, наши владини челници мисле да ће садашње власнике ових пољопривредних привредних друштава финансирати добављачи семена, хемикалија, нафтних деривате, водопривредне накнаде, те других услуга, али они заборављају да је годишњи коефицијент обртања обртне имовине у пољопривреди скоро један, или близу један. Али ако неко да и на рок плаћања од 90 дана, то ће, као добар привредник укалкулисати у цену, а то излазне цене не могу да поднесу. Само уљаре данас могу дати семе, нафту и хемикалије за засад сунцокрета. А, шта урадити са потребом да се очекивана производња осигура од ризика природних непогода. Ако се од тог ризика не осигура може дочекати “кључ у браву”.
Позната је чињеница да без савременог система наводњавања нема профита у области пољопривреде, јер су челници Агенције за приватизацију натерали бивша друштвена предузећа да прерађивачке капацитете (фарме, млекаре, кланице, пиваре, шећеране, уљаре, хладњаче И сопствену трговачку мрежу издвоје у посебна друштвена предузећа) која се у посебном поступку изложена продаји. Тако је земљиште остало “пусто и само”. И наши нови власници, као купци тих друштвених предузећа су се усрећили. Из тих разлога није било ни навале странаца на куповину “голог” земљишта.
Познат је пример Корпорације ПКБ из које је узет Имлек, Фриком, трговачка мрежа, од којих делатности је могао да живи комбинат. Сада, је битка за градско грађевинско земљиште, али не само за ову коропорацију, него и за ПИК Земун, Пољопривредно добро Добановци и Плантажу Болеч.
Анализе пољопривредних друштава у власништву наших бизнисмена
Петар и Зора Матијевић поседују 11 привредних друштава из области пољопривреде која су купила на аукцијама од Агенције за приватизацију. Они имају око 33 хиљаде хектара пољопривредног земљишта од чега у власништву око 23 хиљада, а разлику у закупу. Ова моћна корпорација имала је више десетина привредних друштава, од којих је нека спојила. Данас поред хотелијерства у оквиру Индустрије меса Матијевић имају 1.948 запослених у 29 привредних друштава, од којих су 22 У Бездану, пет у Лазареву и по једно у Алекси Шантићу и Колуту. У пословној групацији МПЗ-Аграр са 26 привредних друштава има 445 запослених, укључиво и привредно друштво Необус, доо, Нови Сад.
Како Војводина има око 1,5 милиона ха пољопривредног земљишта Матијевић користи, тек два одсто, што није нешто огромно. Компанија Матијевић позната је да располаже сопственим капиталом којим покрива 92 одсто укупне књиговодствене вредности имовине, нема ниједан дугорочни, нити краткорочни кредит, већ тих осам одсто представљају нормалне кратокорочне текуће обавезе према добављачима, држави и запосленима.
Наше истраживање за ових 11 бивших друштвених предузећа пољопривреде које је купио Петар и Зора Матијевић, по годишњем билансу за 2016. годину имало је вредност сталне имовине нешто већу од пет милијарди динара, а вредност обртне имовине тачно пет милијарди. Тих десет милијарди динара сопственим капиталом покрива са 81,12 одсто. Из изнетих разлога ова друштва у Вршцу, Кикинди, Лазареву, Сенти, Сечњу, Банатском Карловцу, Новом Кнежевцу, Хртковцу и Јаши Томићу, са 312 запослених, не могу служити у прилог нашем захтеву за привредне субјекте без сопственог капитала, јер ова корпорација не само да поседује хотеле, него има значајне прерађивачке капацитете, па и огромну разгранату мрежу малопродајних објеката меса, прерађевина од меса И осталих прехрамбених производа који стварају профит, па је након куповине ових 11 пољопривредних добара широм покрајине, њима обезбедио обртни капитал. Пољопривредна предузећа која имају тако висок степен сопственог капитала морају успешно пословати и власнику доносити профит. Пошто смо уверени дас у ових 11 пољопривредних друштава обезбеђени са пољопривредном механизацијом, треба у наредним годинама очекивати увођење значајног обима система наводњавања из постојећих водотокова и артешких бунара.
Миодраг Костић је купац седам пољопривредних добара, од којих је у прошлој години купио и ПИК Бечеј, након раскинутог уговора о куповини тог великог привредног друштва са Ђорђијем Ницовићем. У њима укупно има 831 запосленог. Привредна друштва из Вајске и Куле припојена са Новом Милошеву. Тако да поред Бечеја и Новог Милошева Костић има друштва и у Инђији и Избишту, као и Селекцију, доо у Алексинцу. Укупна вредност сталне имовине ових друштава је 14,2 милијарде динара, а обртне имовине 6,8 милијарди динара. Ту вредност од 21 милијарду динара покрива са 83 одсто сопственог капитала. Како поседује шећеране, које је купио за по три евра није му било тешко да овим друштвима обезбеди обртни капитал. Миодраг Костић у крајњем се појављује као купац вероватно његових фирми из Холандије и Швајцарске.
Мирослав Мишковић је купац је шест пољопривредних добара. са 511 запослених, од којих је највеће Напредак из Старе Пазове, затим друштва у Апатину, Челареву, Банатском Великом Селу, Кикинди и Бачкој Тополи. Стална имовина ових шест друштава износи нешто више од 12 милијарди динара, а обртна свега 3,6 милијарди динара, па сопственим средствима их 15,7 милијарди динара, покреива са 63,5 одсто сопственог капитала. Мишковић се увек јавља као купац чији је крајњи власник нека од његових кипарских фирми.
Радуле, Радован, Драган Караџић, на једној у Божо Вуковић, на другој страни, купци су четири пољопривредна предузећа, у Банатској Дубици, Сутјесци и два у Сечњу. Сва су она спојена у Рибњак Сутјеска и послују као једно привредно друштво са 137 запослених. Укупна вредност имовине тог друштва на крају 2016. године је 3,6 милијарди динара и сопственим капиталом је покривена само са 26,27 одсто.
Мирољуб Алекса, купац је три пољопривредна добра (Стари Тамиш, Петефи-Темерин и Златица-Мрамора) са 307 запослених. Укупна вредност сталне и обртне имовине од нешто мање седам милијарди динара покривена је са 87,83 одсто сопственог капитала.
Драган и Даница Раца, купци су четири пољопривредна добра (Јединство-Кумане, Слобода и Слога из Зрењанина и Херцеговина из Равног Тополова) и имају 84 запослена. Укупна вредност сталне и обртне имовине износи 715 милиона динара и покривена је сопственим капиталом са 96,94 одсто.
Родољуб Драшковић у протеклој години купио је из стечаја Вршачке винограде који у 2016. години нису имали запослених. Укупна имовина од 1,23 милијарде динара купљена је без динара сопственог капитала Вршачких винограда, као правног лица. Ђорђије Ницовић остао је као купац Рибњака из Сутјеске који има 48 запослених и укупну имовину 227 милиона динара, коју сопственим капиталом покрива са 69,7 одсто.
Зоран Тирнанић, власник трговачког ланца ДИС купац пољопривредног добра Храстово из Ковина и купац је ПИК-а Ковин. Милета Бабовић, Зоран Марковић, ЕБРД и ИФЦ. Купци су Риботекса из Љубовије који има 14 запослених и имовину вредну 248 милиона динара коју сопственим капиталом то друштво покрива са 76,96 одсто, док је ПИК Лала Станковић из Богатића припојен њиховом друштву Вицториа Логистиц из Новог Сада и посебни билансни подаци о пословању нису доступни.
Радојка и Радисав Миловановић, купци су три рибњака (Рибоком-Уздин, Рибњак Млава из Жагубице, Шарански рибњак Београд) и са 40 запослених имали су имовину вредну 489 милиона динара, а сопственим капиталом тих друштава покривали су 79,45 одсто те вредности.
Душан Мојсиловић купац је три пољопривредна предузећа (Агросеме-Кикинда, ПИК Јужни Банат из Беле Цркве и Семенарство Шабац) са 214 запослених и имовином у износу од 4,1 милијарду динара коју ова друштва покривају са 79,9 одсто.
Нада и Ђорђе Момировић, власници Модне конфекције Мона у Београду и ексклузивног хотела на Златибору, купци су пољопривредног предузећа Јавор из Ивањице које има само три запослена и имовину од 114 милиона динара коју покрива капиталом тог друштва са 50,71 одсто.
Неприватизована друштвена предузећа, Највеће међу њима Корпорација ПКБ
Још је преостало 12 друштвених предузећа која до сада нису излагана продаји, међу њима највећа је Корпорација ПКБ, са 1802 запослена. ПКБ располаже имовином у износу од 65,3 милијарде динара, од чега је стална имовина 61,5 милијарди динара, или 94,2 одсто укупне вредности имовине те корпорације. Са капиталом од 52,5 милијарди динара, покрива 85 одсто сталне имовине. Према томе нема ни динара сопственог обртног капитала. Са 3,8 милијарди обртне имовине и са скоро девет милијарди сталне имовине, која није покривена сопственим капиталом, препуштено је банкарским кредитима и добављачима за тих 12,8 милијарди динара, или за 100 милиона евра недостајућег капитала. И није ни чудо што је само у 2016. години исказан губитак у овој Корпорацији од десет милиона евра, тачније десет милиона и 77 хиљада евра. Дакле, на приходу од 4,7 милијарди динара исказан је губитак у пословању у 2016. години од 1.244.252.000 динара, или 26,43 одсто тог прихода. То је ненормално висок ниво исказаног губитка у тој години. Губитак је Корпорација исказала и у претходној години 1,35 милијарди динара, док је тај губитак био знатно нижи у 2014, години када је износио 260 милиона динара, те у 2010. години када је достигао 1,95 милијарди динара..
Пословање предузећа у власништву државног Регистра акција и удела
Државни Регистар акција и удела постао је већински власник акција и удела, након поништеног уговора о продаји друштвеног капитала у седам пољопривредних друштвених предузећа. ЗУ њима данас управљају државни пуномоћници. Та предузећа имају 525 запослених. Међу њима највећи је Митросрем, АД из Сремске Митровице, затим Бачка, АД Сивац, Омољица АД, Панчево, Семе Тамиш, АД Панчево, Јадран, ад Нова Гајдобра, Рибарско газдинство, АД Београд и Плантажа Центар, доо, Велика Дренова. Укупна вредност сталне имовине на крају 2016 године је 7,7 милијарди динара, а обртне имовине 1,53 милијарде динара и покривена је сопственим капиталом ових друштава са 55,69 одсто.
На другој страни Регистар акција и удела већински је власник 16 пољопривредних предузећа код којих је поништен уговор о продаји друштвеног капитала, и код којих је уведен стечајни поступак. Само три ова предузећа у стечају имају запослене и то: Алекса Шантић из истоименог места 130, Долово из Долова 20 И два у БД Аграр Добановци, док 13 њих немају ниједног запосленог. То указује да стечајни управници нису дошли да “лече” ове фирме и санирају пословање, већ да прогласе банкрот и распродају земљиште, објекте, механизацију и готове производе, узму своје обезбеђење (лично и објеката, своје адвокате и свог књиговођу и понашају се као нове газде. У Србији је уобичајено да се од хиљада предузећа у стечају ниједно није санирало, па стечајним управницима и стечајним судијама следује од народна додељен назив гробари привреде. Тих 16 предузећа у стечају имају 16,6 милијарди динара вредности сталне имовине и 7,6 милијарди динара обртне имовине. Укупан преостали капитал тих друштава у стечају је 4,67 милијарди динара и њиме је покривена вредност имовине са је покривена вредност имовине са 9,21 одсто. Обавезе према банкама су 6,4 милијарде динара, а обавезе према добављачима, запосленим И држави 13,2 милијарде динара.
Странци су купци 19 пољопривредних предузећа
Сасвим је вероватно да је један део домаћих купаца пољопривредних добара, “покривен” иностраном фирмом у којој су једини или већински власници. Швајцарске фирме купци су Бајше, доо из Криваје и Будућности, АД ИЗ Чуруга. Са Британских Девичанских острва купљена су два предузећа: Келебија И Дожд Ђерђ, АД из Бачке Тополе. Из Велике Британије купац је Кусаго, доо из Малванске Митровице. Кипарске фирме купиле су АБЦ Фоод, АД из Руског Крстура и Кључ, доо из Кладова. Ирске фирме су купци три пољопривредна предузећа: Фекетич, АД из Сомбора, ПД Милетић, АД ИЗ Сомбора И Војводина, АД ИЗ Бачког Брестовца. Мађарски грађанин купац је пољопривредног добра Шупљак, доо из Суботице. Италијанска фирма купац је 29 новембра из Кикинде. Уједињени Арапски Емирати купили су АД Зоботница из Бачке Тополе. Јединство, доо из Селеуша купио је грађанин из БиХ-а. Хрватска два грађанина купци су ПИК Моравица из Старе Моравице и Ратково, доо из Раткова. Док су две фирме из Словеније купиле пољопривредно добро Соколац из Новог Сада, а Перутнина из Птуја, купила је пољопривредно добро из Бачке Тополе и спојиле га са Месном индустријом Топико, која има 629 запослених.
Да се не би мешали биланси велике Месне индустрије Топико-Перутнина Бачка Топола анализирали смо билансе осталих 15 пољопривредних предузећа из 2016. године и ево резултата те анализе: са 691 запосленим ових 15 предузећа имају сталну имовину вредну нешто више од осам милијарди динара и обртну имовини у износу од 6,6 милијарди динара. Капиталом тих друштава покривају, узето заједно, 33,08 одсто вредности те укупне имовине. Дакле, види се дас у знатно испод наших домаћих бизнисмена, па, чак, И испод наших грађана који су купци бројних предузећа.
У стечају су 43 пољопривредних друштава друштва:
• ПИК Земун, ДП, Земун
• ПИК Драган Марковић, Обреновац
• Аграр Фруит, АД, Бошњаци
• Воћар, ДП, Александрово, Мерошина
• ПК Годомин, ДО, Смедерево
• Пољ. комбинат Делишес, Владичин Хан 100% друштвени капитал
• 7 јули, ДП, Црвенка
• АИК Јагодина, ДП у стечају
• ПИК Ниш, 100 % друштвени капитал
• Слемен, ДП, Сокобања 100% друштвени капитал
• 9 октобар, ДП, Српски Крстур 100% друштвени капитал
• Јединство, ДП, Крушчић 100% друштвени капитал
• Луне Миловановић, ДП, Баваниште 100% друштвени капитал
• Мачва, ДП, Шабац 100% друштвени капитал
• Еко храна, ДП, Бољевац 100% друштвени капитал
• Живинарсеа ôарма, ДП, Крушчић 100% друштвени капитал
• Масурица, АД, Сурдулица
• Напредак, ДП, Босилеград, 100% друштвени капитал
• Палић, ДП, Суботица
• Пољ. комбинат Спасије Стејић, Нови Кнежевац, 98 друштвени капитал
• ПКБ Срем, до, Угриновци, друштвени капитал
• Плана-Репродукциона фарма свиња, ДП, Велика Плана
• Пољопривреда, ДП, Лесковац, 100% друштвени капитал
• Пољопродукт, ДП, Врање 100 % друштвени капитал
• Јединство, ДП, Александровац 100% друштвени капитал
• Рамски Рит, АД, Велико Градиште, друштвени капитал
• Товарник, ДП, Шид, друштвени капитал
• Сталаћ, ДП, Сталаћ 100% друштвени капитал
• Холдинг Компанија Yуко, ДП, Житиште 100% друштвени капитал
• ПИК Алексинац, 100% друштвени капитал
• Расадник, АД, Врањска Бања
• Плантажкоп, ДП, Доње Стопање, Лесковац, 100 % власник Навип
• Стаклена башта,АД, Кањижа
• Винарски подрум,ДП, Власотинце 100% друштвени цапитал
• Панвита, ад, Алибунар,, купац Чолак Денуц
• 1 октобар, АД, Сомбор, 100 одсто купац МијићБранко
• Јединство, АД у ликвидацији, Жабаљ, купац 72,77% Филиповић Милисав
• Силос, АД, Јаковокупац Божић Ђорђе
• Варваринско Поље, Параћин купци Пајић Аца И дригу Пајићи
• Вирт, Вршац
• Семе, доо, Београд
• Агросеме, АД, Панонија-Суботица
• Фармацооп, АД, Каћ
39 обрисаних пољопривредних предузећа, након закљученог стечајног поступка:
• Баталаге, ДП, Баталаге
• Будућност, доо, Црвенка
• Воћар, АД, Пожега
• Граничар, АД, Ћала, Нови Кнежевац
• Фарма свиња, ДД, Петровац 100% друш. својина
• Фарма свиња, доо, Холдинга Крајина, Кобишница
• Владимирци, АД, промењено седиште у Приштина,
• Енипекс, ДП, Ћачак
• Елан, ДП, Косанчић, Бојник
• Биљна производња, доо, Холдинга Крајина, Неготин 100% друштвени капитал
• Фармакооп, доо, Шабац 100% друштвени капитал
• Центар за живинарство, ДП, Пожаревац 100% друштвени капитал
• Дубрава, ДП, Гаџин Хан 100% друштвени капитал
• Змајево, АД, Врбас
• Пољопривреда, доо, Прлике 100% у власништву Индустрије тепеха
• Холдинг Компанија ПИК Алексинац
• Коперант, ДП, Бољевац друштвени капитал
• Пољопривредни комбинат Крајина, Неготин друштвени капитал
• Куплин, ДП, Бачки Петровац друштвени капитал
• Тромеђа, АД, Мајдан, Нови Кнежевац
• Пољопривредно добро Ораница Аграр, АД, Мајдан, Н. Кнежевац у влас. Фиделинке Суботица
• Плавка промет, ДП, Београд
• Живинарство, АД, ВЕЛИКА Плана, друштвени капитал
• Пољопривреда, АД, Ново Село Ором, Кањижа
• Суботиште, ДП, Суботица, друштвени капитал
• Слога, АД, Пећинци
• Тамнава, ДП, Коцељева, 100% друштвени Капитал
• Трудбеник, ДП, Стари Лец, Пландиште, 100% друштвени капитал
• Фрипак, АД, Ниш, друштвени капитал
• Агропродукт, ДП, Алесксинац
• Расадник, доо, Аранђеловац
• Завод за пољопривреду, доо, Лозница
• Ћвећар & Перпер, АД, Лесковац
• Милан Живић Рача, купац Николић вЛАДАН
• ПП Топола, Хоргош
• Златица, Падеј, Чока
• Yуко, ДП, Алибунар
• Његошево, ДП, Његошево
• Агрокомбинат, АД, Суботица
Да не би и она горе наведена пољопривредна друштва доживела судбину ових 82 предузећа у стечају и брисању као активних, након закљученог стечајног поступка, једино што би Влада Републике Србије морала да уради је да се хитно уразуми!
Судбина задруга
26 су обрисане, након закљученог стечајног поступка
28 задруга је данас у стечају
11 је остало активних
Коначно, треба рећи да би ови биланси пољопривредних предузећа за 2016. годину, по групама купаца, морали да убеде министра пољопривреде и министра финансија, да су нужне субвенције и други подстицају за развој ове наше базичне гране привреде, у којој Србија, као европска земља има неке компаративне предности. Али, као је свима добро познато да један човек одлучује о свему у Србији, па и о томе да ли ће пасти киша на жедне оранице, тешко је поверовати да ће се то и десити.
Миодраг К. Скулић, Таблоид
