Извештај Министарства иностраних послова Русије „О стању људских права у неколико земаља света“ у 2011. години (5) – ЗЕМЉЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
* `Неграђани“ у балтичким земљама – којих има више од 300.000, а раније их је било око 700.000 – углавном су становници Летоније који од 1991. г. нису имали држављанство ниједне земље, мада су имали специфичан статус
* У ЕУ је у току општи пораст ксенофобије и нетолерантности у ЕУ и популарисање десничарске реторике. После познатих терористичких аката у Норвешкој, таква тенденција се још појачала. А европске владе не покушавају да се с тим боре већ, пре обрнуто, користе такву тенденцију за унутарполитичке циљеве
* Роми, који су најбројнија етничка мањина на територији ЕУ, више од других група пате због дискриминације, сиромаштва, незапослености, недостатка потребних стамбених услова, ниског нивоа образовања и здравствене заштите. Животни век Рома у ЕУ просечно је мањи за 11- 15 година него код староседелачког становништва
* У неким земљама ЕУ (Чешка, Грчка, Словачка) и даље се примењује сегрегација ромске деце у школама и њихова концентрација у специјалним одељењима за ментално заостале
Превела: Ксенија Трајковић
СА становишта људских права у ЕУ, најнеугоднија су питања о положају „неграђана“ у балтичким земљама, Рома, миграната и избеглица и ситуације испољавања расизма и ксенофобије. („неграђани – летонски, nepilsoņi – више од 300.000, раније око 700.000 људи, углавном становника Летоније који од 1991. г. нису имали држављанство ниједне земље али су имали специфичан статус. Извор Википедија прим. прев.)
Ови проблеми су се изузетно јасно чули 15. септембра ове (2011.) године током брифинга на 18. заседању Савета за људска права о питањима расне и верске нетрпељивости у Европи, које су организовале НВО за људска права Хјуман Рајтс Воч, Међународна федерација за људска права и Амнести интернешенал.
Организације за људска права изразиле су озбиљну забринутост због ситуације настале током последњих година у вези са националним и верским мањинама у Европској Унији. Пре свега, критика се односила на положај муслиманских мањина, лица афричког порекла и Рома. Посебно су издвојени проблеми као што су: забрана ношења традиционалних муслиманских женских елемената одеће (хиџаб, ниџаб, вео и др.), ометање обављања верских обреда, страховити услови држања у притвору нелегалних миграната, принудно исељавање Рома и т. сл.
Ситуација је окарактерисана као дискриминација на расној и верској основи са одређеним циљем. Основни закључак је – општи пораст ксенофобије и нетолерантности у ЕУ и популарисање десничарске реторике.
Истакнуто је да се после познатих терористичких аката у Норвешкој таква тенденција још појачала. Посебно је наглашено да европске владе не покушавају да се с тим боре већ пре обрнуто, користе такву тенденцију за унутарполитичке циљеве. Говорило се углавном о Немачкој, Шпанији, Италији и Норвешкој. Међутим, посебно су критиковали Француску оптужујући је за непоштовање и одсуство жеље да следи одговарајуће европско законодавство. Швајцарску су критиковали због забране изградње џамија у кантону Санкт-Гален.
Ступањем на снагу Лисабонског споразума (1. децембра 2009. г.) за структуре ЕУ и земље чланице постала је обавезна имплементација Повеље ЕУ о основним правима. Међутим, она се примењује само у случајевима имплементације законодавства ЕУ у земљама-чланицама, али не онда када оне доносе и примењују сопствене националне законе који нису директно повезани са правом ЕУ.
После ступања Повеље на снагу, у мониторинг поштовања праву у ЕУ, укључио се и Европски парламент (ЕП). На његовом пленарном заседању у Стразбуру 15. децембра 2010. г. донета је резолуција „Стање поштовања основних права у ЕУ (2009.) – ефикасна имплементација после ступања на снагу Лисабонског споразума“. У декларацији се констатује да је у земљама Европске Уније стање људских права далеко од повољног.
Посебну забринутост изазвали су проблеми у областима као што су слобода кретања, заштита персоналних података и личног живота, права избеглица и миграната, трговина људима, заштита жртава злочина, права затвореника, заштита деце укључујући сурово поступање, сексуалну злоупотребу, порнографију, негативан утицај Интернета, а такође слобода средстава јавног информисања, борба с расизмом, ксенофобијом и антисемитизмом, дискриминација по етничкој припадности, одсуство стратегије за социјалну интеграцију Рома. У кршење основних права убројане су „санкције због коришћења језика другачијег од званичног језика државе – чланице“.
Критика Европског парламента на адресу ЕУ је половична и неконкретна: само су означени реални проблеми али без навођења за које земље су они карактеристични па недостају конкретни примери кршења људских права. У резолуцији је наведен само један случај који се односи на неиспуњавање препорука које је ЕП дао 2007. г. Европској комисији (ЕК) и Савету ЕУ у вези са коришћењем од стране ЦИА територија земаља ЕУ за достављање и нелегално притварање затвореника.
У принципу, компетенција ЕУ у регулисању људских права прилично је ограничена, јер је заштита и унапређивање људских права и даље прерогатив земаља-чланица.
Усаглашеност националног законодавства са одредбама Повеље ЕУ о основним правима и са другим основним правним документима ЕУ надгледа Европска комисија. У последње време она је два пута претила земљама ЕУ да ће предузети мере у вези са кршењем одредби Повеље, чак и поступком у Европском суду.
Први пут то се десило у вези са депортацијом Рома из Француске (крајем лета, почетком јесени 2010. г.), други пут – у вези са доношењем закона о медијима, који ограничава слободу речи у Мађарској (децембар 2010. г.). У оба случаја, земље су се определиле да предмет не доспе до Европског суда и пристале су на уношење измена у своје законодавство у складу са директивама ЕК. Без обзира на успешно разрешење ових ситуација, проблеми у оквиру ЕУ нису у потпуности регулисани и разматрају се и даље на разним нивоима.
У извештајима Агенције ЕУ о основним људским правима, која од 2007. г. остварује мониторинг услова на бази права у земљама Европске Уније, признаје се да је актуелни механизам примене антидискриминационог законодавства ЕУ недовољно ефикасан, што је нарочито приметно у оквиру пораста расизма и ксенофобије. Истакнуто је да постојећа правна средства ЕУ и њихова примена у пракси не дају потребну реакцију у борби са појавама дискриминације.
Протеривање Рома из Француске
Свуда се повећава број регистрованих преступа на бази расизма, ксенофобије и антисемитизма, иако је статистичка основа њихове евиденције лоша (например, подаци о преступима на бази антисемитизма прикупљају се на прихватљивом нивоу у шест земаља ЕУ). Такође је приметна слаба упућеност грађана у своја права, као и у постојање организација које помажу жртвама такве дискриминације.
Анкете јавног мњења, које међу грађанима у земљама ЕУ редовно спроводи Асоцијација за образовање о људским правима, показују да око 75% испитаних немају знања о својим правима и немају представу коме се могу обратити у случају кршења њихових права, а код представника миграната и мањина сазнање о антидискриминационом законодавству ЕУ фактички не постоји.
По мишљењу Асоцијације за образовање о људским правима, Роми, који су најбројнија етничка мањина на територији ЕУ, више од других група пате због дискриминације, сиромаштва, незапослености, недостатка потребних стамбених услова, ниског нивоа образовања и здравствене заштите. Животни век Рома у ЕУ просечно је мањи за 11- 15 година него код староседелачког становништва.
Примењују се и депортације Рома у Бугарску и Румунију. Према подацима Европског центра за права Рома, током 2009. г. из Француске је депортовано око 10.000 Рома, из Немачке – 100, током 2010. г. из Данске – 23 лица, из Шведске 50, из Италије 100, из Француске 8.000.
У неким земљама ЕУ (Чешка, Грчка, Словачка) и даље се примењује сегрегација ромске деце у школама и њихова концентрација у специјалним одељењима за ментално заостале.
Годину дана након „ромског скандала“ у Француској заменик председника Европске комисије за питања правде, основних права и држављанства, В. Рединг, изјавила је да је ЕК предузела мере за усклађивање националног законодавства 27 земаља ЕУ са директивама из 2004. г. о праву на слободно кретање и боравак грађана ЕУ и чланова њихових породица на територији земаља – чланица, при том истичући да је већ 16 земаља успешно реализовало упутства Европске комисије.
Ипак, према стању крајем августа ове године 11 земаља (Аустрија, Кипар, Чешка, Немачка, Литванија, Малта, Пољска, Португалија, Шпанија, Шведска и Велика Британија) још нису унеле потребне измене у своје законодавство, а предмети у вези са њима могу се поднети Европском суду. Ово се односи на 75 одредби националног законодавства земаља ЕУ, која се тичу права на улазак и стални боравак за чланове породице, пребивалишта за грађане трећих земаља и достављање гаранција које их штите од прогона.
Током 2010. г. Асоцијација за образовање о људским правима спровела је анкету међу скоро 900 тражилаца азила, током које се показало да многи не могу на матерњем језику да схвате објашњења о начину његовог давања. У Француској и у Грчкој таква документа се издају само на пет језика, док кандидата има у више од 100 националности.
_____________________________________________________________________________
У јулу 2010. г. Париз је предузео ликвидацију нелегалних ромских насеља и повратак њихових становника у домовину (при том, на рачун француског буџета), што је изазвало незадовољство не само код организација за заштиту људских права него и у Бриселу.
Факти
