ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић ће већ првих дана септембра покренути широки национални дијалог о питању Косова и Метохије у који ће, осим свих парламентарних странака, представника невладиног сектора, црквених великодостојника, челника САНУ и дијаспоре, бити укључени и угледни интелектуалци из свих идеолошких сфера – сазнају “Новости”.
Циљ овог амбициозног националног “округлог стола”, који је шеф државе најавио чим је ступио на дужност, јесте да Србија изађе са што хомогенијом стратегијом у вези с распетљавањем замршеног косовског чвора. То конкретно значи да се у широкој, аргументованој расправи искристалише шта као народ, имајући у виду фактичко стање, можемо да урадим за опстанак наше јужне покрајине.
Вучић је управо постизање унутрашњег консезуса о Косову и Метохији и новом Уставу поставио као један од кључних циљева свог председничког мандата. Говорећи о КиМ, Вучић је на телевизији Хепи поручио да се нада да ће Србија имати снаге да ствари постави на рационални ниво, као и да је уверен да је тражење решења боља опција од очувања замрзнутог конфликта. Он је, међутим, нагласио да је скептичан када је реч о могућности да се то решење пронађе.
Председник је казао и да је илузија да ће САД одустати од захтева за признавање Косова, али да то не значи да ће Србија то учинити. Навео је да Запад инсистира на наставку разговора, што, по његовом мишљењу, јасно иде у смеру ка независности, али да, с друге стране, имамо подршку Русије, Кине и Индије.
Управо став Запада о могућем оквиру за решење проблема КиМ, аналитичар Драгомир Анђелковић види као један од кључних фактора за постизање националног консензуса о том питању:
– Трајно решење које би укључивало и одрицање од дела територије, српска тиха, али доминантно патриотска јавност могла би да прихвати једино као део ширег пакета који би укључивао поделу територије КиМ и решење питања Републике Српске.
Анђелковић сматра да апсолутни консензус није могућ, али да се може доћи до преовлађујућег друштвеног става и критичне масе која би стала иза таквог решења.
Опозиционе политичке странке различито су реаговале на најаву отварања дијалога о КиМ. Десно крило опозиције углавном је јединствено у ставу да су разговори на ту тему могући једино ако се воде о одбрани територијалне целовитости земље. Део проевропских странака сматра да је дијалог потребан, али да пре тога треба променити друштвену и политичку атмосферу.
ПРОМЕНА УСТАВА
ОСИМ за решавање проблема КиМ, Србија ће у наредном периоду трагати и за консензусом за усвајање новог Устава. Међу темама о којима ће се расправљати, осим уређења правосуђа, где су ствари углавном јасне, јесу и питање политичког система, улоге и начина избора председника Републике, изборни систем, број посланика, регионализација…
В. МИЈАТОВИЋ, Новости.рс
