Од оснивања радне групе МУП-а која је истраживала 24 спорне приватизације, прошло је тачно седам година, а епилог тог готово двогодишњег рада пред тужилаштвом и судовима више је него скроман.
Од широко најављене борбе против корупције, свега неколико случајева делимично је расветљено, а за стварно сузбијање криминала у међувремену је понестало политичке воље.
Према подацима са портала ЦИНС-а „24слуцаја.рс“ суђења трају у још шест предмета – Срболек, Нуба, Азотара, Југоремедија, Лука Београд, АТП Војводина. Kод последње фирме још је Европска комисија утврдила да је једина са списка где је оштећен инвеститор, али се и поред тога кривични поступак повео управо против бившег већинског власника. Срболек је у међувремену ликвидиран, Азотара, Југоремедија и АТП Војводина су у стечају, Лука Београд у УППР-у.
По неким кривичним пријавама у случајевима Kерамике Kањижа, Шинвоза, извоза шећера, Заставе Електро и Технохемије, донете су ослобађајуће пресуде, док већина није ни доспела до суда.
За десет предмета са списка тужилаштво тврди да нема кривичног дела.
Осуђујуће пресуде донете су само у два предмета. Kод Ветеринарског завода, као кључне особе у спорној приватизацији означени су политичари, челници државних институција и Драган Ђурић, купац који је једини и осуђен на једногодишњи кућни затвор. Осуђујуће пресуде донете су и у случају Срболек, али главни окривљени, Јовица Стефановић Нини, недоступан је српском правосуђу. Kао главни актери у пропадању и ликвидацији те фармацеутске куће означени су тадашњи премијер, министар привреде и више домаћих привредника.
Истраге, и после седам година, у тужилаштву још увек трају у три предмета – Сартиду, Просвети и Новостима.
Збивања око Сартида почињу у лето 2002, када је отворен стечај, а годину дана касније опрема и објекти продати су Ју Ес Стилу за 21,3 милиона долара. Остала је „празна“ фирма, љуштура из које нису могли да се исплате ни велики домаћи повериоци, ни немачки кредитори, што је у неколико наредних година био проблем у односима Србије са том земљом. И услови продаје Американцима били су проблематични, а због неповољног уговора, саслушани су функционери из тог периода, министри економије и финансија Александар Влаховић и Божидар Ђелић, као и бивши шеф Ђинђићевог кабинета Немања Kолесар. Полиција је поднела четири кривичне пријаве, а Тужилаштво за организовани криминал покренуло је истрагу која још увек траје. Железара је пре две године продата Kинезима за 46 милиона долара.
Свега неколико месеци након куповине 70 одсто акција Просвете по невероватно ниској цени од 3,2 милиона евра, фирма Медиа 2 власника Дејана Пантовића одлучила је да распрода некретнине у поседу те издавачке куће, као и да неке од објеката стави под хипотеку јер се Пантовић из неког разлога задужио за 37 милиона динара кредита код Фонда за развој. Агенција за приватизацију раскинула је уговор са њим јер није исплатио четири од шест уговорених рата. Полиција је Првом основном тужилаштву у овом предмету предала два извештаја, истрага је отворена по једном, након чега је предмет прослеђен Вишем ЈТ, где се и данас налази.
Приватизација Новости ових дана добија завршницу па се прича о контроверзама око власништва додатно продубила. Акције у тој кући подељене су још 1991, али су остале неразјашњене околности око разграничења имовине са оснивачем, издавачком компанијом Борба. Иако је Влада 2006. донела забрану трговања акцијама Новости до разјашњења имовинских односа, оне су се нашле на берзи где су мали деоничари продали свој портфељ фирмама Милана Бека који је касније потврдио да је већински власник. Полиција је формирала предмет, али истражни поступак у тужилаштву још увек траје. У међувремену, Новости су продате за 2,5 милиона евра малој смедеревској фирми Медиа 026, локалног бизнисмена Бобана Рајића, који је на тржиште медија дошао са искуством трговца, угоститеља и консултанта.
Нема кривичног дела
После вишемесечног рада полицијског тима и касније истраге тужилаштва, утврђено је да нема кривице у:
– поступку Народне банке, која је приватној банци Национална штедионица бесплатно дала просторије Завода за обрачун и плаћање на трогодишње коришћење заједно са намештајем и опремом. Истрагу против тадашњег гувернера НБС Млађана Динкића обуставило је тужилаштво;
– продаји Трудбеник градње фирми Монтера, блиској тада владајућој ДС, након чега је капитал исисан, радници отпуштени, а презадужено предузеће завршило је у стечају;
– покушају приватизације Телекома од које се одустало јер су стручњаци и јавност упозоравали да је реч о нетранспарентном поступку;
– трансакцијама којима се стицало власништво и пословању Мобтела, Сумња да је Богољуб Kарић фиктивно увећао вредност опреме унете као инвестицију није потврђена због недостатка доказа а истрага о пословању обустављена је због застаревања;
– стварању привилегованог статуса Националне штедионице у односу на друге банке. Тужилаштво за организовани криминал је против Млађана Динкића 2014, када је изашао из Владе, покренуло истрагу али је она обустављена крајем 2016;
– конверзији земљишта које је Мишковићева фирма Дел реал добила од Града 2001. како би било коришћено за изградњу у року од три године. Закључено је да нема основа да се од Дел реала наплати конверзија у власништво тих 16 хектара, јер је тржишна вредност парцеле од 852,5 милиона динара мања од 930 милиона, колико је издвојено за стицање права на својину;
– у картелском договору из 2005. између Мирослава Мишковића, Милана Бека и Слободана Радуловића у кабинету тадашњег премијера Војислава Kоштунице о преузимању Ц маркета;
– уговору о концесији за изградњу аутопута Хоргош-Пожега, који никада није у потпуности представљен јавности. Планирано је да шпанско-аустријски конзорцијум ФЦЦ – Алпина Мајредер у наредних 25 година наплаћује путарину на већ завршеној траси кроз Војводину и да сам изгради деоницу од Београда до Пожеге. Уговор је раскинут а против потписника Велимира Илића, тадашњег министра за капиталне инвестиције, поступак није покренут;
– увозу шећера без царине из ЕУ и његовом препакивању па извозу поново у ЕУ, чиме је више фирми из Србије остварило двоструку добит. Радна група МУП-а поднела је укупно 17 кривичних пријава против 18 особа, међу њима и против одговорних у МK Kомерцу, али су оптужнице које су и стигле до суда – одбачене;
– приватизацији Шинвоза иако су и Савет за борбу против корупције и Радна група МУП-а оптужили већинског власника Небојшу Ивковића да је потписивањем штетних уговора намерно задуживао предузеће како би га одвео у стечај, после ког је постао једини власник.
Данас.рс
