Из године у годину, а посебно након све ближих привредних и политичких веза између Србије и Кине, нашу земљу посећује све више Кинеза за које су српска култура, традиција, а посебно српско село нешто ново чему се гости из далеке нам и пријатељске земље диве.
Некада су у Србију долазили због Валтера (Бате Живојиновића) кога су, осим Тита једино знали са наших простора. Валтер и Тито су одиграли, свако на свој начин, своје улоге у овоземаљском политичком и глумачком животу те су власници етно-села Гостољубље подно Дивчибара дуго размишљали како да привуку туристе из Кине којима су новчаници све дебљи.
Мислили, мислили и смислили импровизацију традиционалне српске свадбе у којој су у главним улогама младожења из Србије и млада из Кине, али је изводљиво да и млада и младожења буду из Кине. И не само млада и младожења, већ и све друго што се подразумева под традиционалном српском свадбом – шминкање, облачење младе, извођење и куповина младе, девер, деверуше, кумови, гађање јабуке, чезе, бацање сита преко крова, српско коло и у колу млада и младожења, уношење младе у вајат…
После тога, започињу свадбено весеље и свадбени ручак. У врх свадбене софре, по обичају, овог пута седели су младожења Маринко Мијаиловић и млада Џес у венчаници припремљеној само за ову прилику.
– Мени је ово седма женидба са Кинсекињама и не могу да се пожалим, а до краја октобра ме чека још седам млада из Кине и исто толико свадби. Ма, јесте све то онако, инсценирано, али не могу да се пожалим. Ја све ово схватам као добар тренинг за моју праву свадбу јер сам неожењен, а када ће то бити, не знам јер имам много обавеза око бројних кинеских млада – каже Маринко Мијаиловић (21) који се, по оцени мештана све боље сналази у улози младожење специјализованог за Кинескиње.
Не жали се младожења Маринко, али замерке на младожењу и на свадбу није имала ни Кинескиња Џес која је одушевљена оним што је као млада доживела у Гостољубљу које не носи ово име случајно.
– Можда ће изгледати чудно, али кинески и српски свадбени обичаји су доста слични, посебно у делу који се односи на куповину и извођења младе из родитељске куће. Искрено, иако је све ово била представа за нас туристе у којој сам ја имала главну улогу, уживала сам у сваком тренутку и нисам била љубоморна на Маринка који се пре мене женио шест, а како ми је рекао, до краја године ће се женити још осам пута. Наравно, Маринко није Валтер за којим и данас лудују Кинескиње, а мушки део наше популације га доживљава као хероја, али је за мене још згодинији од правог Валтера. На овај начин, непосредно, сазнала сам много о српској традицији и сада ми је српски народ некако је још ближи, ваљда и због тога што сам се „удала“ за младог и згодног Србина – кроз смех и уз незаобилазну чашицу српске ракије, тек да се наздрави сватовима, каже тек „удата“ Џес.
Лепо сватовима, лепо младожењи
У етно-селу Гостољубље су презадовољни што су коначно пронашли прави начин да привуку туристе из Кине који су све бројнији у Србији, али и да на оригиналан начин покажу културно наслеђе и обичаје Србије.
– Све је више заинтересованих за нашу „српску мрсну свадбу“ јер је смо на овај начин спојили смо традиционално са корисним. Лепо је младожењи, млади, њеним пријатељима од којих свако има неко задужење, лепо и сватовима из нашег села, а искрено, добро је и нама који организујемо ове импровизоване свадбе јер то је чињеница, кинески туристи имају све дебље новчанике и не жале новац да у правом амбијенту упознају праве српске обичаје – каже за „Вести“ Жељко Средић, власник етно-села и организатор српско-кинеских, или кинеско-кинеских свадби у селу гостољубивих мештана села Гостољубље.
Највише воле прасетину и јагњетину
– Што се тиче наших сватова, знамо шта једу на свадбама, али нам је непознаница била шта да понудимо кинеским гостима. У почетку смо рачунали да ће се одушевити свадбарским купусом, али то је била наша грешка. Да бисмо задовољили укусе Кинеза, распитивали смо се шта траже да једу када дођу у Београд и закључили да не воле превише слану и слатку храну. Зато, спремамо све што и за српску свадбу, а печење свих врста је неизоставно. Коначно знамо да Кинези највише уживају у печеној прасетини и јагњетини са ражња. Дођу гладни знања, хране и доживљаја и сви су до сада са наше свадбе отишли задовољни, сити, а и напити – каже за „Вести“ Марија Средић, домаћица етно-села задужена за српске гастрономске специјалитете.
З. Марјановић, Вести
