Аутошовинизам ове власти огледа се у односу према Космету, потпуној небризи за свој народ и апсолутни недостатак скрупула када је у питању крађа народних пара. Аутошовинизам се не огледа само у причању против свог народа и своје државе већ и у активном деловању против истих
Аутошовинизам је, према дефиницији, „посебна врста шовинизма коју могу поседовати појединац или група, а која се огледа у изразито негативним предрасудама, мржњи, презиру, нетолеранцији и агресивности према сопственој нацији“. Аутошовинизам је „оличен у изношењу ставова које екстремисти из редова других народа могу сасвим рационално протумачити као оправдање за пуњење масовних гробница телима сународника самоправедног аутошовинисте“. Укратко, ако српски аутошовиниста каже да је било океј да Хрвати и Шиптари убијају Србе, онда ће Хрвати и Шиптари у томе пронаћи оправдање за своје злочине.
Пишући о феномену аутошовинизма у Србији, Слободан Владушић је забележио следеће: „Најзад, шта ће постати таква аутошовинистичка Србија? Одговор на питање је једноставан: постаће комад неког бајатог хлеба од кога ће свако моћи да откине колико му треба, и то не силом, већ милом“.
Као водећа фигура модерног српског аутошовинизма изродио се Саша Јанковић, тренутно глорификован као вођа „Друге Србије“.
Саша Јанковић је персонификација свега оног што није у реду са другосрбијанцима.
Он је прави репрезент тог погубног начина размишљања ком је у реду да цео народ буде проглашен геноцидним ако Европа каже да је тако.
Ту скупину је у одбрану отаџбине готово немогуће натерати ни пушком, али су зато за одбрану три срушене бараке увек спремни.
Он око себе окупља све оно што је било лоше код претходног режима.
Није баш неко чудо што је био другопласирани кандидат на последњим председничким изборима када у увид узмемо колико се код нас аутошовинизам раширио, попут какве малигне болести. Како се уранијум, као последица NATO бомбардовања (које је према аутошовинистичкој логици било сасвим оправдано) све више распада, тако расте и појава аутошовинизма.
За аутошовинисте српске жртве значе врло мало, готово ништа. Ипак, туђе жртве су превелике, оне су све свето. Зато можемо видети Сашу Јанковића или Александра Вучића на поменима туђима жртвама, али их ретко када можемо видети тамо где се обележавају злочини над Србима. На крају, за аутошовинисте животи муслимана и банатских шваба вреде више. Ипак су српске жртве дубоки андерграунд, оне нису мејнстрим. Европу за њих није брига.
Аутошовинисти желе да наметну колективну одговорност за злочине читавом српског народу јер то њих лично не погађа. Никакво чудо, они се уопште ни не осећају као припадници овог народа.
Такође их одликује и одбацивање Космета. На Космет гледају као на неку врсту терета или тега који Србију вуче на дно и мисле да ће се потпуним и безусловним одрицањем Косова ствари знатно променити. Неће. Крцаће нас Америка и EU докле год постојимо.
Њих је срамота што мигранти немају иста права као грађани ове земље, што хомосексуалци не могу слободно да парадирају сваког месеца. Реални проблеми их не занимају, у њима виде само разлоге да нападну режим, и ако 50% тих проблема корене вуку још од претходног режима, када су на власти били њихове колеге другосрбијанци.
Често их одликује потпуно неразумевање за туђе аргументе и једино што у тој прилици знају да вам кажу јесте да сте Вучићев бот и сендвичар. То сам и сам искусио када сам написао критички текст о Кесићу, који је један од хероја другосрбијанаца.
Наравно, све ове критике се односе и на актуелну власт јер у виду морамо имати да је Вучић постао највећи другосрбијанац од свих. Преузео је све њихове методе рада и њихову целокупну политику слугераја.
Аутошовинизам ове власти огледа се у односу према Космету, потпуној небризи за свој народ и апсолутни недостатак скрупула када је у питању крађа народних пара. Аутошовинизам се не огледа само у причању против свог народа и своје државе већ и у активном деловању против истих.
Не заборавите – С. Ј. и А. В. су само две стране исте медаље, али је Саша Јанковић само Вучић за мало урбанију публику.
