У СРБИЈИ једино сиромаштво расте, па су – упркос уштедама у готовом свим ресорима – ребалансом буџета повећана давања Министарству рада, запошљавања и социјалне политике. Додатним новцем ће се, пре свега, проширити списак адреса на које ће се слати социјална помоћ и дечји додатак.

– Пре ребаланса буџета је, примера ради, планирана подела помоћи за 95.000 породица, односно 245.000 особа. То је коштало 12.370.000.000 динара – објашњава Мића Лишанин из Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту Министарства рада.

– Међутим, планирани број корисника је достигнут већ у марту тако да је ребалансом било потребно обезбедити додатна средства. Зато ће помоћ добити још 10.000 породица, односно 25.000 појединаца за шта је обезбеђено још 844 милиона динара. И за дечје додатке је ребалансом обезбеђено више новца, односно додатних 150 милиона па ће 12.764.645.000 динара бити утрошено на највише 415.000 дечака и девојчица.

У Министарству рада кажу да се од усвајања новог закона о социјалној заштити (април 2011) непрестано увећава број корисника социјалне помоћи.
МЕСЕЧНА ПОМОЋ Законом из 2011. године износи социјалне помоћи се рачунају путем основице које је тада била 6.050 динара. Она се сваког 1. априла и 1. октобра повећава за проценат инфлације. Било је пет усклађивања. Данас је основица 7.530 динара и она је помоћ за појединца који живи сам и нема прихода.

Тако је пре два лета новчану помоћ подизало 75.664 породица, док то данас чини њих 103.874. То је повећање од 37,3 одсто. Пре две године је просечно породици давано 7.274 динара, док се данас уплаћује по 10.310 динара, што је повећање од 43,1 одсто. А самим тим су и расходи министарства двоструко увећани. У јуну 2011. је за социјалну помоћ потрошено 503.206.567 динара, а у прошлом месецу чак 1.081.211.299 динара.

Ипак, према истраживањима Центра за либерално- демократске студије, више од 80 одсто угрожених породица сматра да им ова помоћ државе није довољна. Влада Србије, међутим, нема намеру да у наредној години драстично увећава дотације.

Зато и у ЦЛДС прогнозирају да ће издвајања бити све скромнија, јер су се правила игре променила још у априлу 2011. ступањем на снагу новог Закона о социјалној заштити. Од тада важи нови принцип по којем ће они који су способни да раде све теже остваривати права на социјалну помоћ, а и износи ће им бити све мањи, док би се требало да повећа помоћ инвалидима, вишечланим породицама, остарелом становништву…

Упркос томе што буџет Министарства рада спада међу најскупље у држави, економиста Милојко Арсић рачуна да издвајања за социјану заштиту и нису тако велика. Ако се изузму дотације за пензионере, за социјалу дајемо само два одсто БДП, што је два пута мање него што улажемо у образовање, три пута мање него за здравство. Простора за већа издвајања, међутим, неће ни бити јер се о расходима може размишљати тек када се повећа запосленост и постигне већи захват пореза.

Новости