Готово незапажено у овдашњим медијима је у пролеће 2013. године прошла вест да је председник Томислав Николић уручио Орден српске заставе другог степена Мухамеду Дахлану. Лични саветник престолонаследника Абу Дабија и заменик врховног команданта оружаних снага Уједињених Арапских Емирата шеика Мубарака Ал Нахјана одликовање је добио за учвршћивање мирољубиве сарадње и пријатељских односа две земље.
Судећи по указу председника Републике, Дахлан је очигледно помогао у успостављању сарадње од које се очекује знатан допринос раста српске економије. Мистерија о томе како је дошло до сарадње српске владе с богатим шеицима траје од прве најаве инвестиција 2012. године. Садашњи премијер, а тадашњи први потпредседник владе Александар Вучић причао је да је задобио симпатије шеика Мухамеда бин Заједа, престолонаследника Абу Дабија, тако што му, за разлику од свих других, није ништа тражио. Вучић је касније у једном јавном обраћању захвалио премијеру Црне Горе Милу Ђукановићу „на лепим речима о Србији у Уједињеним Арапским Емиратима” , директно га означивши као једног од главних посредника у обновљеној сарадњи. Дахлана, кога је Николић одликовао, нико од упућених у детаље послова никад није ни споменуо, чак ни у незваничним разговорима.
О Дахлану су многи у Београду почели да се распитују тек након што је портал „Middle East Eye” , који на енглеском објављује вести у вези с Блиским истоком, прошле недеље означио управо њега као кључног посредника. Портал је објавио да је Дахлан човек који је заслужан за побољшање захладнелих односа између две државе, након што су Емирати 2008. године признали Косово.
Тек после тога приметили смо да Дахлан није био „човек из сенке” , већ да се може видети на скоро свим фотографијама шеикових посета Београду. На њима се углавном налази иза шеика Мухамеда. Тако је, на пример, усликан приликом шеикове посете стадиону Црвене звезде, затим и на конференцији за новинаре у Влади Србије. У каквој је то вези Дахлан са Ђукановићем и ко је у ствари човек који је зближио Србију и Емирате, „Политика” је покушала да открије.
Рођен је 1961. године у избегличкој породици из Хамаме. Политиком је почео да се бави као тинејџер, па је у 20. години помагао у оснивању борбеног покрета Фатах у Гази.
Од тада је, чини се, једино промена у његовом животу константна. Имао је водећу улогу у покрету, па је од 1981. до 1986. био хапшен чак 11 пута. Био је међу првим Палестинцима који је учествовао у устанку против Израела. Због тога је, како пише у једној од депеша које је објавио „Викиликс”, 1988. прогнан у Тунис. По повратку водио је Организацију за безбедност у појасу Газе све до 2002. када је поднео оставку. Био је саветник за националну безбедност Јасера Арафата до 2002. када су се због неслагања разишли. Именован је за палестинског министра одбране 2003, а за министра цивилних послова изабран је 2005. године. Ову биографију је Дахлан сам доставио америчким дипломатама, а може се видети на „Викиликсу”.
Међу арапским светом познат је и по томе што је организовао највећи митинг присталица Фатаха 2007. године, али је касније био представник у преговорима који су резултирали споразумом са Хамасом, где су се обе стране договориле да зауставе војне сукобе и формирају владу националног јединства.
У марту 2007. Махмуд Абас именовао га је за вођу Савета за националну безбедност како би надгледао све снаге безбедности на палестинској територији.
Међутим, уз америчку помоћ, Дахлан је организовао паравојне јединице од неколико хиљада бораца и лобирао у Израелу да Фатахове снаге добију велику количину оружја и муниције за борбу против Хамаса. Међутим, изабрана влада Хамаса предухитрила је овај потез извршивши контраудар. То је резултирало оставком на месту саветника за националну безбедност. А док је Дахлан био одсутан, током борби које су уследиле, његову кућу је срушио Хамас, а његове снаге су прогнане из Газе.
Радо виђен саговорник америчких дипломата
А где је Дахлан нашао уточиште открива једна депеша на „Викиликсу”. Оставку на месту вође Савета за националну безбедност Дахлан је послао из Црне Горе и то из Института за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију „Др Симо Милошевић”. У октобру исте године Бушова администрација вршила је притисак на Махмуда Абаса да Дахлана именује као свог заменика.
Да га је Америка фаворизовала – такође постоје докази на „Викиликсу”. Како пише у депешама, амерички званичници нису забринути због чињенице да Махмуд Абас неће добити изборе и да би на тој позицији више волели да виде палестинског премијера Салама Фаједа или вођу Фатаха Мухамеда Дахлана. У августу 2009. изабран је у Централни комитет Фатаха. У јуну 2011. одатле је избачен на инсистирање председника Махмуда Абаса, који га је сумњичио за убиство палестинског лидера Јасера Арафата. Уточиште је потражио у УАЕ.
Дахлан је био радо виђен саговорник америчких дипломата што се види из депеша које је објавио „Викиликс”. Његово мишљење дипломате су сматрале релевантним и у више од 50 депеша послатих званичном Вашингтону спомиње се име Мухамеда Дахлана. Један амерички званичник тако га описује као „човека довољно паметног да разуме да је тимска игра боља од солирања”.
Тако је, на пример, консултован у мировним преговорима између Израела и Палестине, када је рекао да Бенјамин Нетанијаху, израелски премијер, избегава мировне преговоре. О томе да амерички званичници стоје иза њега писао је 2011 дневни лист „Ел Ресалах”, наклоњен Хамасу.
„Викиликс” је објавио и да се 2010. у Шпанији састао са Гадафијевим сином Саифом. У америчким депешама остало је забележено сведочење шефа кабинета млађег Гадафија, који је Дахлана описао као „много одговорнијег од палестинског председника Махмуда Абаса, за кога је рекао да је слаба фигура без ауторитета” .
Занимљиво је да га имам шеик Мухамед Ал Катани у једној од депеша оптужује да га је, као члана Фатаха, обучавала ЦИА. Према његовим речима, ЦИА је програм помоћи безбедности развијала под окриљем Џорџа Тенета, Јасера Арафата и Мухамеда Дахлана. Погрдним тоном он чланове Фатаха описује као агенте провокаторе, лакеје, непријатеље палестинске државе и муслимана.
Држављанин Црне Горе
Судећи према званичним регистрима, Дахлан нема никакве послове у Србији, али је зато врло активан у Црној Гори чији је држављанин постао 2012. године. Како кажу наши извори, он је недавно виђен у пријатељском разговору с премијером Црне Горе на једној јахти у елитном насељу Порто Монтенегро у Тивту.
Увидом у Централни регистар привредних субјеката, види се да је он оснивач најмање два предузећа у Црној Гори. „Левант интернешенел инкорпорејшен” као друштво са ограниченом одговорношћу за консалтинг и менаџмент послове регистровано је у августу 2009. године. На истој адреси у пословном делу Подгорице у Улици Џорџа Вашингтона регистрована је фирма „Манарах холдинг” као друштво са ограниченом одговорношћу за послове са некретнинама, где је Дахлан један од оснивача. О пословању ових компанија нема јавно доступних података, а у Централном регистру привредних субјеката Црне Горе не постоји ниједан финансијски извештај за свих пет година пословања.
Арапски портал тврди да је Дахлан власник и компаније „Монте мена инвестментс” која је у стечају. Иако су оснивачи ове фирме са Блиског истока, нисмо нашли Дахланову везу с њима. Оснивач ове фирме је Мухамед Рашид, кога „Middle East Eye” означава као Дахлановог кључног сарадника у Црној Гори. Рашид је у ЦГ са Драгицом Мрваљевић основао компанију „Пионир инвестмент” која је годину дана касније преименована у поменути „Монте мена инвестмент” . Управо је Драгица Мрваљевић, директорка компаније „Прајмери инвест”, веза између Ђукановића и Дахлана. Како смо проверили у Централном регистру Црне Горе, као оснивач фирме „Прајмери инвест” наводи се управо премијер Мило Ђукановић, а извршни директор и овлашћени заступник је Драгица Мрваљевић.
Текст који је објавио „Мiddle East Eye” у прилично негативној конотацији описује Дахланове везе са Србијом. Тај портал је, судећи по вестима које објављује, очигледно близак Хамасу, организацији са којом Дахлан никако није у добрим односима. Портал Алакхбар недавно је Дахлана означио као особу коју ће новац из УАЕ успети да врати у Газу.
А одговор на питање зашто се Дахлан нашао на мети критике можда се налази у последњој реченици текста објављеног на овом порталу.
„Постоји могућност да се Дахлан врати у Фатах и преузме контролу над Газом”.
Аница Телесковић, Политика
Ne znam koliko su ljudi upuceni ali ovaj lik je otvoreno je rekao sa saradjuje sa americkom cia i cak je optuzen za ubistvo trovanje
arafata u palestini za nevericu da su nasi politicari usli u pricu sa njim….
Ne znam koliko su ljudi upuceni ali ovaj lik je otvoreno je rekao sa saradjuje sa americkom cia i cak je optuzen za ubistvo trovanje
arafata u palestini za nevericu da su nasi politicari usli u pricu sa njim….
Da li ce biti dovoljno vode da spere sva go.na u Srbiji kada isplivaju?
ma ovde se svi prave blesavi ,kao nista ih ne zanima sta god da im se predoci ,sta god da izadje u javnost o vucicevim glupostima i potezima unesves ,svi kao nesto gundjaju a u stvari se drze onih demagoskih vucicevih teza kako mu se sve izmislja i podmece i istina je samo ono sto on izdrami na pinku,ovaj narod je u vecini oceo da se ponasa i razmislja onako kako im supermen naredi i servira …jednoumlje do besvesti