Вашингтон — Државе које добијају помоћ ММФ-а нису аутоматски заштићене од немогућности отплате дугова, наводи у студији бонитетска кућа Мудис.
“И поред солидне подршке ових програма, државе које добијају помоћ ММФ-а су због дугорочних слабости изложене великом ризику немогућности отплаћивање дугова”, наводи се у студији објављеној у уторак.
Студија се односи на период од 1983-2012. и покрива 168 држава од којих је 114 добило помоћ ММФ.
По Мудису, 16,4 одсто тих држава није било у могућности да испуни део дужничких обавеза пет година после добијања помоћи ММФ-а.
“Половина несолвентних држава од 1983. претходно је имала програме помоћи ММФ-а”, наводи Мудис који тиме објашњава зашто не практикује да оцену кредитне способности неке државе повиси када она добије помоћ Фонда.
За тих скоро 30 година број несолвентних био је чак двоструко већи медју земљама које су добиле помоћ ММФ-а, наводи се у студији.
Мудис тако велики број објашњава тиме да земље које траже помоћ ММФ-а, иоанко имају “факторе ризика”, као што су банкарска криза или велики терет дуга, који могу да доведу до немогућности исплате дугова.
Најпознатији пример је Аргентина која је крајем 2001. године морала да одустане од враћања дугова великом делу кредитора, а претходно је неколико година добијала финансијску помоћ ММФ-а.
Мудис наводи да студија ипак показује да “велика већина” дзрзава које ММФ подржава, није постала несолвентна, иако многе од њих немају приступ финансијском тржишту.
“То је доказ да су програми ММФ-а често успели да смање ризик од немогућности враћања дугова”, наводи Мудис, ублажавајући претходну оцену студије.
После смањења помоћи ММФ-а током 2000, број планова помоћи те финансијске организације поново је почео да расте са избијањем финансијске кризе 2008. Сада више од 60 држава добија зајмове те институције, углавном у Африци, наводи агенција Франс прес.
Четири државе еврозоне – Грчка, Ирска, Португалиај и Кипар, такодје добијају финансијску помоћ ММФ-а у оквиру медјународних планова помоћи датим заједно са Европском унијом.
Бета, АФП
