ЗАДУЖЕНИМА у “швајцарцима” буквално гори под ногама. Сваки дан без решења за њих је претња да изгубе кров над главом. На који начин ће држава помоћи дужницима, знаће се до краја следеће недеље, а онима који ове зајмове враћају је најважније да то решење стигне што пре. Јер, свака нова рата, која је дошла до “плафона”, доводи већину њих на ивицу егзистенције. Рачуница показује да ће кредити коштати и до три пута више.
Задужени у францима окупљени у Удружењу CHF у понедељак ће председнику Србије предати свој план за решење овог деценијског проблема. У овом удружењу кажу да ће изнети аргументе које је решење најбоље и за задужене и за државу, јер верују да нема потребе да грађани Србије сносе терет лоших кредита.
У колике су се дугове увукли сви задужени у “швајцарцима” показује зајам који је Београђанин Божидар Т. 2007. године узео у једној од грчких банака. Кредит је износио 84.000 франака, што је вредело 52.000 евра.
- Прва рата је била 275 евра, а већ наредне године је почела да расте и то драстично – каже Божидар. – Камата је била промењива и износила је 4,85 одсто. Када сам у банци питао да ли то значи да ће ми камата расти без контроле, рекли су ми да се мења само либор, док је камата банке фиксна. У уговору, међутим, то не пише, па су касније и своју маржу повећавали, док је либор падао. У једном моменту, камата је у јуну 2008. достигла 7,45 одсто. Данас ми је рата 420 евра.
Како тврди, био је готово уцењен да узме кредит у “швајцарцима”, јер је обрада зајма у еврима трајала дупло дуже него за франак.
- Инвеститор ме је условио да стан морам да исплатим 30 дана од дана када сам дао капару – јада се Божидар. – Тада су ми рекли у банци да за то време могу да заврше кредит у францима, а да је за евро потребно дупло више времена. И камата је тада била слична, а уверавали су ме и да је “швајцарац” знатно стабилнија валута. После 11 година отплате, јер једну годину сам имао грејс период када сам изгубио посао, отплатио сам 52.000 евра, а толико ми је преостало и дуга. Тако испада да ћу банци са каматама да вратим три пута више него што сам узео. Нама је важно да се ово реши на нивоу државе, да не мора свако од нас да улази у судске спорове који трају годинама. Тужио сам банку пре четири године за курсне разлике и још чекам пресуду. Судски вештаци су проценили да су ми до 2012. године на тим курсним разликама узели око 200.000 динара.
Много боље прошла је Љиља Б. која је толики кредит подигла али везан за евро. Не само да јој је рата са 310 “пала” на 270 евра, него је отплатила око 39.000 евра, а остало јој је да плати још 29.400 евра.
ПОЧЕЛИ РАЗГОВОРИ СА БАНКАМА
Да је већ почео рад на решењу потврдио је јуче председник Александар Вучић, који је рекао даје Влада почела разговаре са банкама:
- Верујем да ће задужени бити задовољни решењем које ће се наћи за њихов проблем. Наши тимови већ разговарају са представницима банака, затим ћемо ми у недељу или почетком наредне седмице имати састанак, а онда ћемо позвати и представнике задужених да разговарамо и покушамо да пронађемо најбољи модел . Није лако доћи до решења, јер су у питању велика финансијска издвајања.
Он је додао да има разумевања за задужене у “швајцарцима”, јер су, каже, гледали државне функционере, политичаре који су им говорили да је најбоље да узму кредите управо у тој валути.
Танјуг
Ko s djavolom tikve sadi …
Banke nikada nisu davale povoljne kredite, to du krvopije, danas su potpuno pomahnitale, i kozu s ledja ima duznicima da oderu ako treba, a ne samo iz stanova da ih izbacuju!
Banke (Lihvarnice) su kriminalne institucije , jer je davanje novca sa kamatom – kriminal.Naravno , u ovakvom sistemu gde su oni prava vlast , to je “legalno”.