Ваљево – Неповољни временски услови и ниска откупна цена главна су обележја овогодишње сезоне купине коју у први план истичу и произвођачи и стручњаци у ваљевском крају. И овогодишња једанаеста по реду традиционална манифестација „Дани купине” на Ставама, двадесетак километара од Ваљева, окупила је јуче воћаре из околних села – Станине Реке, Бобове, Врагочанице, Суводања, Ситарица, Стапара… – да покажу какву су купину, упркос недаћама, произвели, али и да се још једном изјадају, ако је какве вајде, у овој за њих једној од најтежих година. – Мора редовно да се бере, да се не убуђа. Радио сам око купине од фебруара и не могу сад да гледам како пропада.
Цео дан береш, увече предаш и кад погледаш – ни пара ни робе! Немамо ни да вратимо само оно што смо у уложили у ђубриво, жицу, канап, копање – у даху прича Зоран Ђурашиновић из Врагочанице.
Он гаји „торн фри”, „лох нес” и „чачанску бестрну” на 70 ари, мучи се с кишом сваког дана, а откупна цена од 25 динара готово да га доводи до очаја.
Срећом, предаје и органску купину која се плаћа 10 до 15 динара више, па га то, каже, мало вади. Реална цена би, по његовом мишљењу, била 80 динара. – Некада си од зараде на купини могао да купиш кола, трактор, а сада ништа. Ко је крив? Хладњача, Бог или неко трећи… – нагађа Ђурашиновић.
Стојан Алексић је сигуран да је квалитет овогодишње купине добар и да би због тога цена требало да буде виша. – Кад бих бар свој рад могао да наплатим. Последњих неколико година муку мучимо, радимо, а не можемо ни трошкове да покријемо, камоли да зарадимо – прича овај домаћин који има 50 ари под „чачанском бестрном”. Нема шанси да ангажује бераче, јер с оваквом откупном ценом ни за сопствену надницу не може да заради.– Људи не могу да је оберу на време, а купина ако се не обере на време, струли а трула не треба никоме. Неки нису ни ушли у купињаке због тога. Реална цена би била око 100 динара – сматра овај купинар.
Милан Ивановић из Суводања ове године није ни излагач на изложби купина на Ставама, само је, каже, посматрач:– Нема потребе да предајем купину. Малтене, нема ко да је прима, а и они што примају узимају пошто хоће, нема се рачуна брати. Два пута сам до сада брао и вероватно ћу да прекинем кад је плаћају по 20 динара.
Цена купине је основни проблем, а произвођачи на њу не могу да утичу, наводи Зоран Лукић, члан Организационог одбора „Дана купине” и сам произвођач овог воћа. – Цена је и одраз квалитета који ове године није добар. А цену диктирају други. Ми као људи који живимо у овој држави верујемо јој и очекујемо да ће предузети неке кораке, да ће с хладњачарима сести за сто да се одреде гарантоване цене, јер купина, као и сваки пољопривредни производ, пуно помаже да се пуни државни буџет – истиче он. Доћи до килограма купине је дуг процес, то је дуга производња која много кошта и у којој држава утиче на добар део колача и зато произвођачи верују да ће се одредити цене које ће држава гарантовати, како би купинарска производња опстала, закључује Зоран Лукић.
Лошији квалитет, нижи приноси
Изразито неповољни временски услови, велике количине падавина од почетка јуна утицали су на смањење квалитета и приноса купине у ваљевском крају, оцењује Ђорђе Совиљ, саветодавац у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Ваљево. – Купина је у нешто бољем стању од малине, кише су на њу мање утицале, али приноси и квалитет су опет смањени. Уочљиво је и да произвођачи не плаћају радну снагу за бербу јер им се с овако ниским откупним ценама не исплати да ангажују бераче, већ те послове обављају готово искључиво чланови породице купинара – наводи Совиљ.
Аутор: С. Ћирић, Политика.рс
Фото С. Ћирић
