Муслиманска браћа, симбол политичког ислама

Најстарија исламистичка организација арапског света бори се за свој концепт демократије под слоганом „Ислам је решење”

Када је 1928. у Египту основао Муслиманску браћу, учитељ и имам Хасан ел Бана није могао да претпостави да ће после деценија прогона и забрана његов покрет прерасти у највећу и најутицајнију панисламистичку организацију која и данас одређује судбину Египта и читавог Блиског истока.

Циљ оснивача био је исламистички процват и ненасилна борба против „прихватања западног секуларног модела и слепе имитације европског узора” под слоганом „Ислам је решење”.

Противе се било каквим лаичким токовима у државама с већинским муслиманским становништвом и захтевају повратак заповестима из Курана, одбацујући тако западне утицаје, али и идеје суфиста који се залажу за прилагођавање Курана садашњици. Идеолошки циљ покрета јесте успостављање исламистичке републике у земљама као што су Египат, Сирија, Либија, Тунис…

Опирање Муслиманске браће секуларним арапским државама као што су били Египат и Сирија, довело је до тога да је Дамаск забранио њихов рад док су египатски председници заредом ограничавали поље њиховог деловања, хапсили их или прагматично покушавали да их искористе.

Постоје основане сумње да је Велика Британија директно подржавала развој братства, а аналитичари истичу да ако их Лондон није подржавао, онда је засигурно дозволио да се Муслиманска браћа развију, будући да је протеклих деценија рад Муслиманске браће, према неким показатељима, координисало муслиманско британско удружење са седиштем у Лондону.

Борба против израелске земље је централна идеја још од њеног оснивања, а теоретичар милитантног џихада Саид Кутб био је један од најутицајнијих египатских чланова. Саид Рамадан 1945. оснива палестински огранак покрета који има за циљ искључиво борбу против ционистичке организације, тако да многобројне присталице учествују у рату 1948. против израелске државе.

Муслиманска браћа тада доживљавају вртоглав успон. Поједине групе присталица формирају независне покрете, као на пример Хама ел исламија или Хамас. Од 1944. постоји и женски огранак Муслиманске браће – „Муслиманске даме”.

У Египту током седамдесетих, Анвар ел Садат користи Муслиманску браћу као противтежу екстремној левици и обећава јој интеграцију у египатски закон, при чему се они 1978. званично одричу насилних акција, изузев у борбама у Палестини.

Њихове присталице које не деле такво мишљење регрупишу се у друге структуре, као Гама ел исламија (Исламистичка група) чији чланови убијају Садата 1981.

Муслиманска браћа одржаваће – у мањој или већој мери и у зависности од тренутка – контакте са том организацијом која је извршила нападе на западне туристе у Египту 1992. и 1993.

Протекле две деценије, у Сирији и Египту се овај покрет званично одрекао насиља и захтева успостављање демократије.

Још од успостављања вишепартијског система у Алжиру, Покрет за мирнодопско друштво остаје најутицајнији представник Муслиманске браће у северној Африци.

У Судану Муслиманска браћа постоје од 1949. Њихов лидер Хасан ел Тураби је био близак с диктаторским суданским режимом.

Муслиманска браћа се политички не слажу с вехабитском влашћу у Саудијској Арабији, премда баш из ове заливске земље стижу велике донације за рад ове панисламистичке организације.

Још од 1961. Муслиманска браћа делују на тлу Европе и један од њихових главних циљева данас јесте борба са осталим исламским групама око преузимања привилегованог положаја у оквиру европских влада и заступника исламских послова.

Муслиманска браћа се труде да се у Европи представе као умерењаци у односу на своје конкуренте као што су вехабити, односно салафисти. Док међу арапским секуларистима и либералима влада хаос, браћа су искористила дату шансу и убедљиво победила на изборима у Египту 2012. Туниски рођак Муслиманске браће Нахда формирао је владу. У Либији су од почетка побуне против Муамера Гадафија имали значајан утицај. Браћа су се убацила и у револт против режима у Сирији – са амбицијом да поравнају рачуне са династијом Асада због маскара десетина хиљада припадника Муслиманске браће у Хами 1982.

Регионални конзорцијум Муслиманске браће и салафиста – старих ривала претворених у нове савезнике – окренут је и према другим арапским државама, укључујући Алжир, Мароко и Мауританију, можда и делове Ирака, Либана и Судана.

Имајући у виду велику подршку исламистима у Египту, доказану и избором њиховог штићеника Мухамеда Мурсија, не би требало искључити могућност да ће Муслиманска браћа имати последњу реч када је реч о борби за одређивање судбине египатске револуције.

Сутра: Исламско лице арапског пролећа