Премијерка Србије Ана Брнабић је у видео поруци поводом обележавања завршетка Пројекта за боље услове пословања – УСАИД БЕП “Седам година реформи за боље услове пословања”, поручила да је тај пројекат испунио улогу и пружио велику подршку Србији у њеним европским интеграцијама.
Америчка агенција за међународни развој и Влада Србије обележили су успех УСАИД пројекта за боље услове пословања – седмогодишње иницијативе вредне 19,5 милиона долара, која је помогла Србији да постане боље место за пословање, а на скупу у Музеју науке и технике били су потпредседница владе и министарка грађевинарства Зорана Михајловић и амбасадор САД Кајл Скот.
Премијерка Бранбић, која се обратила видео поруком пошто је данас у Бриселу, нагласила је да је тај УСАИД пројекат доста допринео Србији кроз промоцију сарадње јавног и приватног сектора.
“Хвала од срца за све што сте урадили за Србију. То је пример како на ефикасан и прагматичан начин може да помогне влади, државном и приватном сектору да направе искораке како да буду конкуренити и да се да сигнал за бржи развој”, нагласила је Бранбићева.
Како каже, посебан напредак је направљен у реформи издавања грађевинских дозвола, реформи инспекција што је дало велики замајац у борби против сиве економије, у радно правном законодавству, подршци примене Закона о раду и развоју динамичнијег тржишта рада.
“Зато смо, између осталог, у другом кварталу ове године смањили незапосленост на 11,8 одсто, што је највећи успех у историји Србије”, навела је она.
Премијерка је рекла да је УСАИД пројекат дао подршку и развоју сектора малих и средњих предузећа, али и у многим другим областима, због чега је Србија напредовала на Дуинг бизнис листи Светске банке и нашла се на 43. месту по условима пословања.
Брнабићева је додала да је Србија за 12 места напредовала на листи конкурентности Светског економског форума и да смо по Фајненшел тајмсу број један у привлачењу инвестиција у овом делу света, као и по Светској банци лидер у реформама у цетралној и источној Европи.
Сарадња државе и привреде кључна за привредни раст
Зорана Михајловић је изјавила да су сарадња привреде и државе и политичка воља за спровођење реформи, кључни за бржи привредни раст и економски развој Србије.
Михајловићева је рекла да је седам година како Србија ради заједно са америчком владом и УСАИД-ом на одличном пројекту и изразила очекивање да ће сарадња са УСАИД-ом бити настављена, пошто имамо још пуно тога што можемо од њих да научимо.
“Србија је показала да може заједно са својим партнерима, а то је влада САД, да направи одређене искораке у области привредног развоја, не само у области доношења закона, многи су донети, од Закона о планирању и изградњи, до инспекцијског пословању, али суштина је била како да помогнемо привреди која треба да нам омогући виши привредни раст”, рекла је министарка.
“Успели смо да будемо 10. у свету по изградњу грађевинских дозвола. Хвала амбасадору САД на заједничком раду”, рекла је Михајловићева.
Америчка агенција за међународни развој и Влада Србије обележили су успех УСАИД-овог пројекта за боље услове пословања – седмогодишње иницијативе вредне 19,5 милиона долара, која је помогла Србији да постане боље место за пословање.
“Многе владе су причале о реформама, али тек последњих година видимо да се оне заиста спроводе и дају резултат, од усвајања реформског Закона о раду 2014. године, до увђења е-дозвола”, рекла је Михајловићева.
Потпредседница владе је рекла да верује да ће и ова и све будуће владе, радити још брже на решавању проблема на које указују привредници.
“Испред нас је наставак реформи и у оним областима у којима смо у сарадњи са УСАИД-ом већ направили помаке, јер ми се негде чини да смо још увек на пола пута до нашег циља. Морамо учинити све да имамо електронски катастар и електронске просторне планове, као и даљи напредак области у планирању буџета, рада инспекција и другим областима, како бисмо имали још више нових компанија и радних места”, рекла је Михајловићева.
“Пример успешног партнерства”
Амбасадор САД у Србији Кајл Скот рекао је да је УСАИД Пројекат за боље услове пословања, пример успешног партнерства владе, приватног сектора и цивилног друштва, да раде заједно и решавају проблеме привреде.
“Уверен сам да ће УСАИД Пројекат за боље услове пословања дуго бити повезиван са напретком у Србији јер је, иако је вредност пројекта од 19 милиона долара мала у односу на укупну помоћ САД Србији од 2000. године, њиме остварен трајан утицај на побољшање пословног окружења у Србији”, рекао је Скот.
Амбасадор САД је нагласио да је економски Србија данас у бољој позицији, што се потврђује у расту БДП-а, смањењу незапослености, чему су допринела бројна унапређења у пословном окружењу на којима се радило у оквиру УСАИД БЕП пројекта.
Скот је рекао да је то један од најуспешнијих програма подршке који су САД реализовале са Србијом.
Подсетио је да је циљ био да се питају лидери у бизнису са којим проблемима се суочавају како би се са владом то решило, што је допринело измени закона и прописа.
Скот је, говорећи о наметима за привреду у Србији, рекао да је у оквиру тог програма већ скинуто око 130 парафискалних намета.
“Ипак, многи парафискални намети нису на републичком нивоу већ на нивоу локалних самоуправа. Имамо још више да урадимо и ми ћемо радити у нашем следећем програму за економски развој у овој области. Важан прогрес је остварен”, навео је Скот.
Резултати у борби против сиве економије
Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Бојан Стевић је рекао да је то министарство захвално тиму који је радио тај пројекат УСАИД, који је доста допринео доношењу Закона о инспекцијском надзору, његовој примени и приближвању инспектора и привредника.
“Инспекције више нису ту да плаше привреднике већ раде на едукацији и помажу им у превазлижењу бројних проблема”, нагласио је Стевић.
Привредници су се раније жалили да с инспекторима проведу 11 месеци годишње, јер их скоро свакодневно посећују, док сада тога више нема, рекао је он и додао да се сада информације и извештаји разних инспекција размењују, тако да се не дуплира посао.
Стевић каже да су посебно добри резултати у борби са сивом економијом и да је Инспекторат за рад само у првих седам месеци ове године затекао 13.716 радника на црно од којих је 12.861 лице после надзора засновало радни однос, што је успешност од скоро 94 одсто и највећи проценат у последње три године.
Од августа је обављено и више од 8.000 надзора над нерегострованим привредним субјектима, попут ауто-механичара у непријављеној гаражи, бутика по становима и слично, што пре доношења тог закона није било могуће.
Такође, око 50 одсто њих је легализовало своје послове након надзора, додао је Стевић.
Државна секретарка у Министарству финансија Мирјана Чојбашић је рекла да је постојала изузетна сарадња са УСАИД Пројектом за боље услове пословања и да су они дали непроцењив допринос унапређењу јавних финансија, у складу са најбољом светском праксом која је прилагођено условима у Србији.
Истакла је да су унапређени модели буџетирања од 2015. године, који сада омогућава боље управљање буџетом, утврђивање приоритетних расхода и већу транспратност потрошње.
Извршна директорка Савета страних инвеститора Ана Фиртел је рекла да су нарочито значајни помаци у области реформе радно правног законодавства односно Закона о раду, који је веома значајан за грађане.
“Од 2004. до 2014. смо указивали на велики број проблема који је долазио од тадашњег Закона о раду и заједничким напорима успели смо да направимо велики помак укидањем неких адмистративно правих неогичности”.
Извршна директорка Тима за регулаторну реформу НАЛЕД-а Јелена Бојовић је рекла да смо 2013. били на 186. месту по издавању грађевинских дозвола и да смо тада учили од Македоније која је била на 10. месту.
Подсетила је да смо данас испред те земље која је на 26. месту, док је Србија је на 10. месту.
“То је упозорење да ни ми не смемо да станемо и да морамо да наставимо са овом реформом”, додала је Бојовићева.
Танјуг
